Starović: Jasne su činjenice zbog koji su Srbi odlučili da bojkotuju referendum

BEOGRAD - Državni sekretar u Ministarstvu odbrane Nemanja Starović ukazao je da, kada je reč o odluci Srba na severu KiM da bojkotuju referendum o opozivu albanskih gradonačelnika, treba biti svestan jasnih činjenica koje lako mogu da se provere.

Kako je pojasnio na izborima za gradonačelnike, održane prošle godine, glasalo je manje od 3,5 odsto birača, a da Priština na glasanju za smenu traži izlaznost od više od 50 odsto upisanih birača, čime je zapravo postavljen cilj koji je nemoguće postići.

Starović je na mreži X podsetio da su Srbi napustili lokalne institucije u novembru 2022. nakon nezakonite smene regionalnog komandira policije i nakon što su 10 godina čekali da Priština osnuje Zajednicu srpskih opština.

Naveo je da su u aprilu 2023. Albanci birali gradonačelnike i lokalne odbornike sa manje od 3,5 odsto izlaznosti na izborima i istakao da Priština nije ispunila zahteve zemalja Kvinte da izmesti nelegitimne gradonačelnike iz opštinskih sedišta, što je dovelo do sukoba u maju 2023. godine.

Starović je ukazao da je Priština u međuvremenu na sever KiM poslala militarizovanu, jednonacionalnu albansku specijalnu policiju, koja svakodnevno zastrašuje lokalne Srbe i da je od juna 2023. na KiM zabranila svu robu proizvedenu u centralnoj Srbiji, ne poštujući ni CEFTA sporazum ni svoj SSP sa Evropskom komisijom.

Starović takođe podseća da je Srbija rešila pitanje registarskih tablica u decembru 2023. godine, a da je samo nekoliko dana kasnije suočena sa najdrastičnijom eskalacionom merom koju je preduzeo privremeni premijer Aljbin Kurti ukidanjem dinara, čime je izvršen egzistencijalni pritisak na najugroženije grupe unutar srpske zajednice kao što su penzioneri i porodice koje primaju socijalnu pomoć.

Srbi su pristali da organizuju peticije za opoziv nelegitimnih albanskih gradonačelnika, koje je potpisalo više od 20 odsto birača, što je šest puta više od broja birača koji su glasali na lažnim izborima u aprilu 2022. godine, naglasio je Starović.

Kako je ukazao, iako je ta peticija trebalo da dovede do hitnih ostavki nelegitimnih albanskih gradonačelnika, što su obećale zemlje Kvinte, Priština je najavila referendum o opozivu tražeći izlaznost veću od 50 odsto upisanih birača, čime je zapravo postavljen cilj koji je nemoguće postići, imajući u vidu stvarni broj ljudi koji su ostali na severu KiM posle tihog egzodusa Srba u poslednje dve godine, i druge tehničke uslove postavljene sa namerom da glasanje ne uspe.

Starović objašnjava da, čak i kada bi Srbi nekim čudom uspeli da ispune ovako nemoguće kriterijume, referendumi o opozivu doveli bi samo do novih izbora za gradonačelnike, a opštinske parlamente bi i dalje kontrolisali nelegitimni albanski odbornici, koji bi mogli da blokiraju bilo koju odluku, uključujući i pristupanje ZSO ako ona ikada bude uspostavljena.

Uprkos tome što je Priština podvrgnuta formalnim restriktivnim merama EU (suviše slabim i simboličnim da bi imale efekta), privremeni premijer Kurti nastavlja da prima nagrade za svoje loše ponašanje - liberalizacija viznog režima sa EU, preporuka za pridruživanje SE, unapređenje statusa unutar Parlamentarne skupštine NATO-a itd", naveo je Starović.

Srpska lista, najveća stranka Srba na KiM, saopštila je 7. aprila da je njen stav da se ne izlazi na predstojeći referendum na kojem će se odlučivati o smeni četvorice nelegitimnih gradonačelnika na severu Kosova i Metohije, jer je, kako je istaknuto, premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti učinio sve da taj referendum ne uspe.