Nebenzja: Nad Balkanom se nadvija opasnost od novog sukoba koji provocira Zapad

BEOGRAD - Stalni predstavnik Rusije u UN Vasilij Nebenzja ocenio je da se nad Balkanom nadvija opasnost od novog sukoba koji provociraju zapadne zemlje i istakao da će Rusija činiti sve što je u njenoj moći da osujeti njihove, kako je naveo, destruktivne planove i ne samo da spreči haos na Balkanu, već i da pomogne narodima da uspostave trajni mir u regionu.

Na konstataciju da Rusija ulaže napore da na dnevni red SB UN stavi pitanje 25. godišnjice agresije NATO-a na Jugoslaviju, ali se neke druge stalne članice

Saveta, posebno Francuska, protive pod izgovorom da je to "stvar istorije", dok zapadne zemlje promovišu nacrt Rezolucije Generalne skupštine UN o pravno nepostojećem genocidu u Srebrenici iako je prošlo 29 godina i na pitanje da to prokomentariše, Nebenzja u intervjuu za Politiku navodi da zapadne delegacije otvoreno pokušavaju da iskoriste svetsku organizaciju u svojim interesima i da to i ne kriju.

"Pimeri koje ste naveli, da je Francuska, uz podršku drugih zapadnih članica SB, ometala sednice Saveta povodom 25. godišnjice agresije NATO-a na Jugoslaviju, kao i promovisanje nacrta rezolucije Generalne skupštine UN o 'genocidu' u Srebrenici, direktno to dokazuje. Kada je našim oponentima nezgodno da se sećaju svojih prošlih 'grehova' , kažu da su događaji iz 1999. stvar istorije. To je potpuno apsurdno", naveo je Nebenzja.

On je ukazao i da je Kosovo na dnevnom redu SB UN, te da Savet aktivno razmatra tu temu, i to sve češće u vezi sa degradacijom situacije na terenu.

"Zapadne delegacije se prave da je alarmantna situacija u pokrajini, koju danas vidimo, nastala sama od sebe, a za sve krive srpsko rukovodstvo. Dok je nelegitimna agresija NATO-a na Jugoslaviju bila okidač za destruktivne tendencije na Balkanu, čije posledice ozbiljno pogađaju stanovništvo regiona. Smatramo moralnom dužnošću da obezbedimo da ova tema ostane u fokusu pažnje međunarodne zajednice, ma koliko Zapad pokušavao da je 'potopi'", rekao je Nebenzja.

Naveo je i da je pitanje rasprave SB UN o 25. godišnjici agresije NATO-a na Jugoslaviju za Rusiju nije zatvoreno.

Nebenzja je rekao da je lobiranje za rezoluciju Generalne skupštine UN o "genocidu" u Srebrenici još jedan primer pokušaja Zapada da iskoristi nelaku prošlost i osećanje bosanskih muslimana i kroz to da izvrši pritisak i pokori Srbe iz BiH, a uz njih i sve ostale.

"To pitanje Zapad ne smatra da je 'stvar istorije' i aktivno ga promoviše. Razumemo složenost perioda građanskog sukoba u BiH, zbog čega tu inicijativu smatramo destruktivnom, sposobnom da izazove eksploziju na Balkanu. Radimo sa ostalim delegacijama kako bismo im objasnili situaciju i preneli našu zabrinutost", rekao je on.

Na pitanje kako ocenjuje činjenicu da je Nemačka, jedna od zemalja Osovine, koja je tokom Drugog svetskog rata počinila najteže zločine u ljudskoj istoriji, uklučujući genocid nad Slovenima, Jevrejima i Romima, kosponzor dokumenta o "genocidu" koji su navodno počinili Srbi u Srebrenici, Nebenzja navodi da je ta zemlja istorijski pokušavala da igra posebnu ulogu na Balkanu.

"Primer za to je delatnost nezakonitog "visokog predstavnika" u BiH Nemca Kristijana Šmita. Umnogome sprovodi nemačke interese u zemlji. Kosponzorisanje nacrta rezolucije o "genocidu" u Srebrenici, kao i aktivna uloga Berlina u njegovom promovisanju, ukazuje na nameru Nemačke da se učvrsti u Evropi kao samostalni centar moći. Stoga je odlučila da igra na 'balkansku kartu'. Primer Nemačke nam pokazuje da se, kada je reč o koristoljubivim interesima, mogu primenjivati bilo koje metode", ocenio je Nebenzja.

Na pitanje zašto se sporazumi koje je podržao Savet bezbednosti UN u velikom broju slučajeva ne sprovode, kao što su Dejtonski sporazum iz 1995, Minski sporazumi iz 2015, normalizacija odnosa Beograda i Prištine koja je bezuspešno preneta u Brisel, Nebenzja navodi da je nakon završetka hladnog rata, američka dominacija na svetskoj sceni na izvesno vreme dala SAD lažni osećaj da je sve dozvoljeno i, kao rezultat, Vašington je izgubio poštovanje prema međunarodnom pravu.

"Zato što je međunarodno pravo, jednostavno, počelo da sprečava SAD da ostvaruje svoje geostrateške interese. Otud potiče i lukavi koncept poretka zasnovanog na pravilima. To znači da, ako je međunarodno pravo pogodno za SAD i druge zapadne zemlje, one će se rado pobrinuti da se ono poštuje. U suprotnom, pokušavaju da ga svedu na nulu, izmišljajući svakakve izgovore i svoja pravila koja predstavljaju kao univerzalna", rekao je Nebenzja.

Dodao je da se to vrlo dobro vidi na primeru Rezolucije 1244 SB UN o Kosovu.

"Vašington otvoreno kaže da je rezolucija zastarela i krši je na svaki mogući način. Najočigledniji su priznanje nezavisnosti Kosova i naoružavanje pokrajine. U slučaju BiH naši zapadni oponenti se ne ponašaju ništa manje bahato. Nakon što SB UN nije podržao rusko-kineski nacrt rezolucije o imenovanju Kristijana Šmita na mesto visokog predstavnika u BiH u julu 2021. godine, u kojem su bila predviđena vremenska i funkcionalna ograničenja njegovog mandata, zapadne zemlje su izjavile da, ispostavilo se, rezolucija SB nije uopšte obavezna", rekao je Nebenzja.

Dodaje da iz toga proizilazi da nije bitno što se na relevantne rezolucije SB UN poziva u Dejtonskom mirovnom sporazumu, a svi prethodni kandidati za mesto visokog predstavnika su bili odobreni u Savetu.

"Rusija principijelno zagovara ideju poštovanja međunarodnog prava, ne selektivno, već u celini. To nije meni u restoranu, sa kojeg možete birati jela koja volite. Ako je država članica međunarodnih organizacija i potpisnica odgovarajućih sporazuma, u obavezi je da ih sprovodi. Nema druge opcije", naveo je on.

Na pitanje da li svet UN mogu dovesti do mira i kakva je uloga Rusije i SAD u tom procesu, a koje mesto zauzimaju Srbija i Balkan, Nebenzja kaže da su UN stvorene upravo da bi sprečile takve monstruozne potrese koje je čovečanstvo doživelo u 20. veku.

"Danas se nad Balkanom nadvija opasnost od novog sukoba koji provociraju zapadne zemlje. Događaji su počeli orkestriranim raspadom SFRJ, nastavljeni invazijom NATO-a na Jugoslaviju 1999. Danas iste članice alijanse, s jedne strane, akktivno podržavaju prištinski "režim", s druge strane licemerno izjavljuju da se prisustvo UN (UNMIK) treba što pre smanjiti, jer navodno ne odgovara savremenim realnostima, kao i Rezolucija Saveta bezbednosti UN 1244", istakao je on.

Naveo je da Rusija i SAD imaju ogromnu odgovornost za održavanje međunarodnog mira i bezbednosti.

"Upravo su naše države, kao osnivači UN, stalne članice SB UN, vlasnici najvećih arsenala nuklearnog naoružanja na planeti, svojevrsni stubovi u održavanju stabilnosti širom sveta. Ali u stvarnosti vidimo da SAD imaju koristi od nestabilnosti, a ne od stabilnosti. Balkanski region zauzima posebno mesto. Istorijski gledano, Rusija i Srbija su uvek bile bliske, bratske zemlje, težile su jedna drugoj. Dok su zapadne zemlje istorijski bile ljubomorne na to, uključujući SAD u sadašnjoj fazi svetske istorije", naveo je on.