Bisenić: Makronova Evropa koja nije vazal SAD

BEOGRAD - U govoru koji je u četvrtak održao na Univerzitetu Sorbona u Parizu francuski predsednik Emanuel Makron je prizvao smrt Evrope kao realnu mogućnost, a ponavljajući prošle pozive u korist traženja trećeg puta između SAD i Kine, rekao da Evropa mora da pokaže da „nikada neće biti vazal Sjedinjenih Država“, navodi novinar Dragan Bisenić.

Iz Makronovog govora jasno se vidi koliko teži da igra vodeću ulogu u donošenju promena, iako evropski komentatori primećuju da svi njegovi planovi za "Evropu snage" nisu perfektno osmišljeni, ocenjuje Bisenić i zaključuje da je Makron prepoznao izazove 21. veka i spreman je da izvuče posledice i deluje, kao i da u odsustvu drugih ideja njegova vizionarska uloga postaje suštinska poluga daljeg razvoja Evrope.

U autorskom tekstu za Tanjug Bisenić piše:

Sedam godina nakon svog govora na Sorboni 2017. i pet godina nakon što je objavio svoje ideje za evropsku renesansu uoči izbora za EU 2019. Emanuel Makron je u četvrtak održao još jedan strastveni govor na pariskom univerzitetu. Odabir lokacije bio je da ova nova adresa bude nastavak onoga datog na početku njegovog prvog mandata, na istom mestu, u septembru 2017. godine.

U to vreme, novoizabrani francuski predsednik je nastojao da ubedi u potrebu da kontinent brani svoj „suverenitet“, čak i svoju „stratešku autonomiju“. Dijagnoza je različito ocenjena van granica, ali pošto je potvrđena pandemijom Covida i povratkom rata na granice Unije, uzeta je kao ispravna. Sedam godina kasnije, Emanuel Makron je trebalo da pozove na razjašnjenje kontura „moćne Evrope“ sposobne da brani svoje interese u sve neprijateljskijem svetu, u vreme kada ruska invazija na Ukrajinu i kinesko-američko rivalstvo prete kontinentu snižavanje.

Za razliku od prethodnog govora na Sorboni 2017, činilo se da je ovo obraćanje više usmereno ka evropskim liderima nego ka njenim građanima, da ih upozori da status kvo nije opcija: ili se promeniš ili umreš. "Evropa bi mogla da umre" ako ne uspe da sprovede ključne odluke o bezbednosti i ekonomskoj politici, upozorio je on. „Evropa je smrtna“, uzvišeno je saopštio Makron svojim dugačkim govorom u trajanju od sat i po, ovog četvrtka, 25. aprila, u velikom amfiteatru Sorbone. Tako je želeo da „temu „Evropa“ vrati u centar evropske kampanje“, kako je objašnjava Žan Luis Burlanž, predsednik odbora za spoljne poslove Narodne skupštine, jer je „ugrožena suštinaEvrope“. Šef države je već naterao direktne konkurente Makronove “renesansne” liste, da se izjasne i o temama koje nisu nacionalne, dajući ton i predstavljajući neke od svojih evropskih predloga.

Makronova vizija Evrope, međutim, evoluirala je u poslednjih sedam godina i pokazuje granice njegovog evropskog opredeljenja. Makron se sada približio De Golovoj ideji Evrope. To nije “federalna Evropa” koja je “superdržava” i “naddržava”, nego je to “međuvladina Evrope” koja predstavlja “Evropu nacija”. Na taj način on je učinio jedan korak napred koji ga približava sve snažnijem evropskom populističkom talasu, od Poljske do Budimpešte, koji ne želi da bespogovorno prepusti suverenitet Briselu. Makron je, međutim, zadržao “stratešku dvosmislenost” zahtevajući da postane evropski predvodnik odbrane Ukrajine i da NATO pošalje kopnene snage u Ukrajinu. Kada su svi redom odbili ovaj predlog, Makron je neke od njih optužio za kukavičluk.

Što se tiče poziva drugim evropskim zemljama, Makronov jastrebovski stav prema Ukrajini cilja na istočnoevropske partnere. Ove vlade su, međutim, upravo zemlje sa najdublje ukorenjenom rešenošću da se suprotstave evropskoj strateškoj autonomiji i da se do kraja drže najbližeg mogućnog saveza sa Sjedinjenim Državama.

Kako je sam Makron rekao, dugoročna evropska strateška autonomija zavisi i od ogromnog rasta evropske vojno-industrijske baze. Ovo međutim zavisi od punog učešća evropskog industrijskog centra moći, Nemačke. Sasvim pored nemačke nespremnosti da prihvati francusko vođstvo, nemačka ekonomija posustaje i čak se suočava sa „deindustrijalizacijom“, delom zbog prestanka jeftine ruske energije kao posledica rata i zapadnih sankcija.

Ako nemačka industrijska privreda naglo opadne, to će uništiti sposobnost Evrope da razvije adekvatnu vojno-industrijsku bazu. Takođe je verovatno da će proizvesti socijalnu i političku anksioznost, ozbiljno potkopavajući ulogu Nemačke kao stuba Evropske unije i evropske demokratije. I daleko od toga da vodi podršci evropskoj strateškoj autonomiji, strah od Rusije je već doveo Nemačku u još veću zavisnost od Sjedinjenih Država.

Kada je u pitanju razbijanje francuskog domaćeg straha od Rusije, opasnost za Makrona je da to neće uspeti, a opasnost za Francusku, Evropu i svet je da hoće. Trenutno, ankete pokazuju da se francusko javno mnjenje protivi direktnoj intervenciji u Ukrajini sa razlikom od skoro tri prema jedan. Ovo sugeriše da će, ukoliko Makron zaista pošalje trupe u Ukrajinu, doći do ogromne reakcije javnosti protiv njega. Osim nuklearnog rata, vrlo mali broj ljudi u Francuskoj se oseća zaista ugroženim od Rusije.

U sumornom i svečanom govoru održanom na Univerzitetu Sorbona u Parizu, gde se često vraćao na temu globalnog poretka koji se brzo menja, Makron je prizvao smrt Evrope kao realnu mogućnost. Centralna ideja francuskog predsednika nalazi se pored ove dijagnoze Evrope na samrtničkoj postelji, a to je Makronov ponovljeni poziv evropskim liderima na „treći put“ između SAD i Kine.

„U narednoj deceniji je ogroman rizik da ćemo biti oslabljeni, čak i izbačeni iz određenih oblasti“, rekao je on ne baš brojnoj publici sastavljenoj od zvaničnika, novinara i političara, (mediji su izvestili da je amfitetar bio poluprazan), ukazujući na promenu geopolitike i jačanje autoritarnih režima.

„Era zasnivanja naše proizvodnje u Kini, delegiranja naše odbrane u SAD i dobijanja energije iz Rusije je završena. Pravila igre su se promenila“, rekao je on. Francuski predsednik optužio je i SAD i Kinu da ne poštuju pravila globalne trgovine u masovnom subvencionisanju svojih ekonomija.

„Koliko god da je naš savez sa Amerikom jak, mi za njih nismo prioritet“, rekao je on. „Oni imaju dva prioriteta: sebe - dovoljno fer - i Kinu.

Ponavljajući prošle pozive u korist traženja trećeg puta između SAD i Kine, francuski predsednik je rekao da Evropa mora da pokaže da „nikada neće biti vazal Sjedinjenih Država“ kada „razgovara sa drugim regionima sveta“.

Ekonomija EU raste mnogo sporijim tempom od one SAD ili Kine, a Evropa ne može se da se brani bez američke pomoći, ali više ne može da se osloni na tu pomoć. Evropa je pod pritiskom iznutra jer populisti osporavaju model liberalne demokratije.

Nečijim ušima nešto od ovoga može da zvuči previše melodramatično. Francuski predsednik je stekao reputaciju čoveka koji daje uzmiravajuća upozorenja. Kao što je sada rekao da je „Evropa smrtna“, odnosno da može da nestane u onoj formi u kojoj je većina Evropljana zna i poznaje, tako je i za NATO imao prognozu „tanatosa“ i „zova smrti“, kada je rekao da je „NATO – klinički mrtav“.

Štaviše, neka od rešenja koja je predložio Makron su ili neizvodljiva ili prvenstveno idu u korist francuskoj vojnoj industriji – kao što je davanje prioriteta kupovini vojne opreme od evropskih kompanija. Ali Makron je uglavnom u pravu kada poziva ostale članice da urade više zajedno u EU nego što su to činili do sada, bar ako žele da žive sigurnije i prosperitetnije živote.

Evropa je, kako je rekao, napravila velike korake u svom jedinstvu i autonomiji poslednjih godina suočena sa pandemijom COVID-a i ratom u Ukrajini, ali „buđenje je presporo“. Francuski predsednik je pozvao na mnogo agresivniju trgovinsku politiku i daleko veća javna ulaganja u niz bitnih oblasti.

A iz njegovog govora jasno se vidi koliko on teži da igra vodeću ulogu u donošenju ove promene: lider koji pokazuje put ka drugačijoj trgovinskoj politici, privredi sa udvostručenim budžetom i Evropa sa jačom odbranom, sa francuskim nuklearnim oružjem.

Francuski predsednik je izneo niz novih predloga u oblastima odbrane, ekonomije i trgovine za koje je rekao da bi mogli da vrate Evropu na pravi put. Makron je rekao da bi EU trebalo da ima za cilj da postane „svetski lider“ do 2030. godine, sa „namenskim finansijskim strategijama“ u pet strateških oblasti: veštačka inteligencija, kvantne informacije, svemir, biotehnologije i nove energije.

Ali to neće biti od koristi ako mu Francuzi u junu ne priznaju evropski rekord, dok su uzastopne krize potvrdile njegov poziv iz septembra 2017. da se izgradi „evropski suverenitet“ kako bi se osigurala strateška autonomija i ekonomija Unije u sve neizvesnijem svetu. Prema anketi Elabe objavljenoj neposredno pre njegovog govora, 57 odsto Francuza veruje da predsednik nije imao „pravi uticaj“ na Uniju od svog izbora. Evropa od 2024. nije bolja nego 2017. Brojne reforme koje je predložio francuski šef države ostale su neispunjene, ako se ne računa da je jedino zaustavljeno proširenje EU na Zapadni Balkan i upareno sa Ukrajinom koja je u ratu.

Makron u 2024. ima mnogo drugačiju figuru od onog koji je govorio 2017. Francuski predsednik je od tada izgubio apsolutnu većinu u parlamentu i bori se da usvoji zakone kod kuće.

Reputacija zemlje u inostranstvu narušena je protestima koji su se pojavili na naslovnim stranama protiv njegove penzione reforme i nedavnih fiskalnih problema, uključujući veće deficite od očekivanih. Ako je očigledna namera da se u izbornim debatama odmeri, u trenutku kada lista kandidata predsedničkog tabora za evropske izbore daleko zaostaje, u anketama, za listom Nacionalnog fronta, stav francuskog predsednika izgleda kao da želi da bude izvan ovog pojedinačnog pitanja. Po njegovom mišljenju, radi se o tome da se što više inspiriše ono što lideri dvadesetsedmorice nazivaju svojom „strateškom agendom” za predstojeći saziv, ili, prozaičnije, program rada sledeće briselske komisije, bilo da njena predsednica, Ursula fon der Lajen, bude potvrđena na svom mestu posle junskih izbora ili ne. Upravo je Makron bio najvažniji motor njene podrške za izbor u prvom mandatu. Za mnoge je pitanje da li će ona ostati na tom mestu, centralno pitanje sledećih evropskih izbora.

Evropski komentatori upozoravaju da drugi evropski lideri „još uvek ne žele da priznaju koliko je budućnost Evrope, a samim tim i njihove sopstvene zemlje, sada u pitanju“, iako primećuju da nisu svi Makronovi planovi za 'Evropu snage' perfektno osmišljeni. Makron je, međutim, prepoznao izazove 21. veka – i takođe je spreman da izvuče posledice i deluje. Takvi nivoi ambicija nedostaju mnogim evropskim prestonicama. U tom smislu, u odustvu drugih ideja, Makronova vizionarska uloga postaje suštinska poluga daljeg razvoja Evrope.