Istoričar Antun Miletić: Zataškavanjem zločina u Jasenovcu briše se identitet stradalih

BEOGRAD - Jugoslovenski i srpski istoričar Antun Miletić ocenio je da su zataškavanje i lažna tumačenja masovnih zločina u Jasenovcu i NDH danas dostigla takav nivo da će na kraju izgledati kao da su Srbi sami vršili genocid nad Srbima.

On je za Politiku kazao da je teško precizno navesti broj svih žrtava na teritoriji NDH, ali da je ipak uspeo po imenu i prezimenu da dođe do 80.500 žrtava u Jasenovcu, što, kako naglašava, nije nikako konačan broj.

"U Jasenovcu je uklesano, ali bez navođenja nacionalnosti, 83.000 žrtava. Pri tome, logor je počeo da radi u avgustu 1941. godine a prethodno je već mnogo ljudi van ovog prostora ubijeno i postoji spisak", rekao je Miletić, inače i član istorijske komisije Raselovog suda za Jugoslaviju, nekada dugogodišnji saradnik i prijatelj akademika Vladimira Dedijera koji mu je posvetio svoju knjigu "Vatikan i Jasenovac" zbog njegovog rada na istoriji ovog koncentracionog logora 1941-1945.

Miletić je naglasio da je uspeo da dođe do podatka da je evidentirano 27 železničkih transporta u Jasenovac i da je na osnovu broja vagona u kompozicijama od nekih 24-25, došao do broja od najmanje 146.000 žrtava samo u logoru Jasenovac.

"A gde su druga stratišta i najteži zločini, recimo Glina u kojoj je ubijeno 700 ljudi u crkvi, pa ubijeni u Travniku, Lepoglavi...Najveći logor pre Jasenovca bio u Gospiću. A samo Jadovno bilo je jedna duboka rupa, preko 30 metara i ni do danas nije do kraja istraženo ko je sve stradao. Uz sve to proterano je oko 250.000 ljudi. Teško je i sabrati sve te razmere užasa na teritoriji tadašnje NDH", rekao je on.

Ustaše su na Gradini, kako je dodao Miletić, spaljivale tela, odnosno po hiljadu i više stavljali na lomaču ili su kada su sahranjivali po 100, 200 ljudi zasipalli krečom i vodom i to je sve izgorelo..

"Ni vlast kasnije nije to baš istražila. Ispitano je svega 20 odsto površine od 210 kilometara kvadratnih tog stratišta", rekao je istoričar.

Miletić je naglasio i da nikada neće zaboraviti to što su ga optužili pred komisijom Saveznog izvršnog veća i zbog Kurta Valhajma jer su tvrdili da je falsifikovani dokument potekao iz Arhiva.

"Hteli su da me optuže ali su se prevarili. Pokazali su mi dokument objavljen u Špiglu navodno iz Arhiva i ja im iz džepa izvadim dokument da je Valdhajm ratni zločinac i kažem da je to što je Špigl objavio bio falsifikat. Mi smo sva sreća mikrofilmovali građu", rekao je on.

Naveo je i da je bio optužen da je naneo veliku štetu i da je oklevetao Josipa Broza Tita, a on je Valdhajma odlikovao.

"Valdhajma su najviše teretili za dve akcije, Drina 1942. godine i za Kozaru. On je u nemački logor na sakmištu u Beogradu predao 5.700 ljudi. Ispaštao sam posle zbog telegrama i saslušavan, ali sam zarto posle svega napisao knjigu Brzojavka za Valdhajma", rekao je Miletić.