Branimir Đokić: Ključ mira na Bliskom istoku je rešenje o dve države

BEOGRAD - Stručnjak za spoljnu politiku Branimir Đokić izjavio je danas, povodom 76 godina od osnivanja Države Izrael, da je ključ mira na Bliskom istoku rešenje o dve države što je i plan UN, a sa čim se slažu i SAD i EU, ali je dodao da ne može da dođe do rešenja dve države ako palestinska strana odbija pravo Izraelu na postojanje i ne želi da mu garantuje bezbednost, u smislu da neće izvoditi terorističke napade.

On je u izjavi za Tanjug rekao da ukoliko bi se Palestinci, kao i okolne arapske države koje su se uglavnom složile sa tim da Izrael ima pravo da postoji i ukoliko bi Palestina prestala sa terorističkim napadima, onda bi se moglo doći do tog rešenja.

Đokić je dodao da Iran, zbog svoje politike na Bliskom istoku, i Hamas i Hezbolah gura u konflikt protiv Izraela kako bi ostvario neke svoje strateške ciljeve

"Demografksa struktura se menjača, bilo je vrlo malo jevrejskih naseobina između dva svetska rata. Počeli su da se naseljavaju oko 1900. godine, čak i kada je 1948. godine formirana država Izrael Jevreji su i dalje bili manjina u toj državi, ali su vrlo brzo Jevreji iz Evrope posle Holokausta preselili tamo tako da danas u Izraelu imamo od 8.5 miliona, 6.5 miliona stanovnika su Jevreji, a 1.7 miliona su Arapi koji normalno žive", objasnio je on.

Đokić kaže da je trenutni problem koji postoji u izraelsko-palestinskom konfliktu nastao 1947. godine kada su UN donele odluku, nakon isticanja britanskog mandata, o podeli Palestine i proglašenjem Države Izrael 1948. godine, kada su arapske zemlje odmah napale Izrael.

"Donekle jeste i Balfurova deklaracija kriva, ali to je bila politika Prvog svetskog rata da se protivničke zemlje Austrougarska i Otomanska imperija, koje su bile multinacionalne i multireligijske, na taj način oslabe u Prvom svetskom ratu. Glavna stvar je bila da se Jevrijima posle Drugog svetskog rata obezbedi mesto gde oni mogu da žive i budu sigurni", naveo je on.

Đokić napominje da sada dobar deo okolnih arapskih država više gleda na Izrael kao na saveznika u borbi protiv Irana, koji oni percipiraju kao glavnog remetilačkog faktora na Bliskom istoku i glavnog protivnika susednih arapskih država.

Prema njegovim rečima, glasanje Generalne skupštine UN, koja je podržala zahtev Palestine za prijem u članstvo te organizacije, ne bi moglo da promeni trenutnu situaciju u Pojasu Gaze jer će izraleski premijer Benjamin Netanijahu i Izrael ići do kraja u tom konfliktu.

Iako se dugo godina priča o tome da Palestina postane član UN, Đokić kaže da im se još uvek ne daje ta mogućnost zato što je to deo pregovaračkog procesa jer, kako je objasnio, ukoliko bi Palestina ušla u UN, onda bi ona bila mnogo manje voljna da dalje pregovara sa Izraelom oko mira i bezbednosti.

"Pitanje ulaska Palestine u UN se drži kao političko pitanje, da kada napravimo opšti sporazum od sve države, onda će naravno Palestina ući u UN. Ako Palestina uđe u UN pre tog sporazuma, onda se gubi jedno političko sredstvo pritiska na palestinsku vlast. To je pitanje politike pregovaračkog procesa, a ne želje", poručio je on.

Istraživač saradnik u Institutu za evropske studije Srboljub Peović izjavio je danas da je izraelsko-palestinskih i izraelsko-arapskih odnosa počeo sredinom 19. veka kada je Osmansko carstvo bilo primorano da pusti prve grupe naseljenika da se naseljavaju kako žele, jer je na to bilo uslovljeno od strane evropskih sila zahvaljujući svom dugu iz Krimskog rata.

S druge strane, dodjae Peović, tadašnji zakon o poljopivredi je omogućio arapskim veleposednicima da zauzimaju nekadašnje zajedničko zemljište, nekadašnje tuđe privatne posede i da "prodaju novim cionističkim kompanijama zemljište koje nije njihovo".

"Kada govorimo o izmeni demografske slike, ona je danas veoma drugačija u odnosu na 19. vek. Jevrejska zajednica je u 19. veku činila tri odsto stanovništva. S druge strane, taj broj je porastao na nekih devet odsto u periodu oko Prvog svetskog rata, da bi onda iznosio čak 33 odsto u vreme kada je Izrael postao država. Upravo u tom međuratnom periodu imamo drastično naseljavanje, a samim tim i drastično povećanje nasilja na tom prostoru", naveo je on za Tanjug.

Peović smatra da bi rešenje o dve države najviše doprinelo miru na Bliskom istoku, ali napominje da zbog nesrazmere snaga između Izraela i Palestine nije realno očekivati u ovom momentu da Izrael pristane na rešenje dve države.

Odgovarajući na pitanje koliko bi situaciju na Bliskom istoku moglo da promeni glasanje u Generalnoj skupštini UN, koja je podržala zahtev Palestine za prijem u članstvo te organizacije, Peović je rekao da već postoji niz država, pogotovo u Latinskoj Americi koje su se odlučile na priznanje Palestine, istakavši da postoji i najava da bi isto to moglo da se desi u EU.

"Verujem da će ove slike nasilja i cela humanitarna situacija na prostoru Palestine i Izraela doprineti tome da Palestina postane punopravni član", ocenio je on.