Đurić: Kosponzori rezolucije analiziraju zašto su je podržale samo 84 zemlje u UN

BEOGRAD - Ministar spoljnih poslova Marko Đurić izjavio je danas da predlagači i kosponzori rezolucije o Srebrenici rade analizu o tome kako je moguće da su samo 84 zemlje, prvi put u istoriji u Ujedinjenim nacijama, u tako malom broju, podržale jednu rezoluciju o genocidu.

Kako je Đurić naveo, u prethodnih nekoliko nedelja Srbija je imala dve borbe - jednu da spreči članstvo Prištine u Savet Evrope gde je uz angažovanje predsednika Srbije Aleksandra Vučića prema nizu evropskih lidera to za sada i sprečila, a drugu da u Generalnoj skupštini UN ne dozvoli da srpskom narodu bude stavljen žig genocida.

Đurić je za K1 televiziju rekao da je uspeh Srbije to što je 107 zemalja u UN podržalo poziciju Srbije i nije glasalo za rezoluciju, što će, smatra on, ostati zabeleženo u analima srpske diplomatije.

Dodaje i da se Srbija bavi analizom svake pojedinačne zemlje, kako je došlo do toga da ta zemlja glasa za ili protiv, na koji način joj je Srbija pristupila, a sve s ciljem da bi u budućosti bila spremna za sve drugo što je čeka.

Svedočili smo šta se dogodilo s nečim što je bilo najteže za nas, Srebrenici, a sutra ćemo sigurno imati i takve situacije vezane za druge teme, rekao je Đurić-

"Ono što smo podstigli će podlužiti kao faktor odvraćanja za sve one koji budu pokušali da krenu na Srbiju u međunarodnim organizacijama, ali će nam to takođe otvoriti i mogućnosti da se u ekonimiji profilišemo kao zemlja koja ima sjajan pristup Africi koja se razvija najbrže od svih kontinenata, Latinskoj Americi, Aziji", izjavio je ministar.

Đurić podseća da u julu stupa na snagu sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom koji je zaključen i potvrđen prilikom nedavne posete kineskog predsednika Si Đinpinga Srbiji, kada je takođe potpisano još 28 različitih sporazuma.

Govoreći o jučerašnjem obeležavanju Dana srpske diplomatije koja baštini tradiciju dugu 835 godina, ali i o tome kakvu istoriju danas Srbija stvara, ministar je istakao da je Srbija danas akter novih dešavanja, nešto što će u budućnosti verovatno biti tumačeno kao preokret u istoriji, napomenuvši da je za 10 godina Srbija više nego udvostručila svoj bruto društveni proizvod.

"To nije nešto što se dešava svaki dan, da smo postali zemlja koja se razvija neverovatnom brzinom i čiji je fokus na izgradnji infrastrukture, razvoju ekonomije. To je nešto što iziskuje veoma snažne veze sa zemljama, ne samo u našem neposrednom okruženju, već i dobre veze sa državama širom sveta, od istoka, zapada, naših tradicionalnih prijatelja u Africi, Aziji, Latinskoj Americi. Naš zadatak je da stvaramo što više novih prijatelja za Srbiju", objasnio je on.

Đurić za K1 televiziju kaže da je Srbija zemlja koja se suočava sa novim izazovima bez presedana, pokušajem da se južna srpska pokrajina otuđi, istakavši da za razliku od zemalja u okruženju Srbija još nije članica EU i nije joj u planu da postane članica NATO-a. Zbog svega toga Srbija mora da posveti dodatan trud za izgradnju diplomatske mreže, a sve to što radi zasnovano je na dugodišnjoj tradiciji.

"Naše diplomatske tradicije su gotovo hiljadugodišnje, ali da bismo bili efikasni moramo da motivišemo nove generacije mladih diplomata koji će biti opremljeni veštinama za 21. vek, poznavati jezike i sve ono što je potrebno da bi Srbiju predstavili na najbolji način, jer Srbija zaista ima fenomenalnu priču da ispriča i o svojoj starijoj istoriji, ali i o nečemu što se sada krajnje nesvakidašnje kod nas dešava", ocenio je on.

Ministar je naglasio da je Srbija prošle godine privukla više od pet milijardi evra investicija u uslovima u kojima besni rat u Ukrajini i u kojima druge zemlje beleže pad svojih ekonomija, istakavši da je EXPO 2027 takođe jedna od važnijih crtica novije istorije srpske diplomatije.

"Dan sprske diplomatije obeležen je na lep i dostojanstven način u Ministarstvu spoljnih poslova u prisustvu prve dame Srbije (Tamare Vučić), i brojnih kolega. Veliko mi je zadovoljstvo što se odazvao kompletan diplomatski kor, sve ambasade akreditovane u Beogradu su imale predstavnike na najvišem nivou, svi ambasadori akreditovani u Beogradu izuzev malog broja onih koji fizički nisu bili u Beogradu", naveo je on za K1 televiziju.

Đurić smatra da je to znak poštovanja za Srbiju koja je svojim delovanjem i pricnipijelnom politikom zadobila poštovanje i onih koji se ne slažu s nama o nekim od osetljivih tema kao što je to pitanje KiM.

Dodaje da je predsednik Vučić ukupnu državnu politiku definisao na način da je ona fokusirana na očuvanje samostalnosti, nezavisnosti, slobode u odlučivanju, ali i da je istovremeno okrenuta ka razvoju i unapređenju životnog standarda svojih građana i ekonomije što, napominje on, iziskuje i diktira razvoj odnosa sa svim državama sveta.

Odgovarajući na pitanje da li Srbija danas zna ko su joj partneri, prijatelji i kakvi će biti odnosi sa zemljama od kojih se očekivalo da budu barem uzdržane, a glasale su za rezoluciju o Srebrenici, Đurić je rekao da se Srbija protivi svakom obliku istorijskog revizionizma s koje god strane on dolazio i bez obzira na to da li je motivisan željom da se možda relativizuju nečiji zločini u prošlosti.

"Mi nismo ni naivni, ni glupi pa da ne vidimo kakva nastojanja postoje. Istovremeno mi želimo da sarađujemo i sa zemljama s kojima imamo različita mišljenja o određenim osetljivim temama. Neću da govorim samo ono što je prijatno za uši domaćoj javnosti", izjavio je on.

Kada je reč o saradnji sa pojedinim evropskim zemljama, ministar je istakao da Srbija sa Nemačkom ima izvanrednu ekonomsku saradnju, napomenuvši da je Vučić pre dva dana otvorio još jednu nemačku fabriku u kojoj rade srpski radnici.

Dodaje da nemačke kompanije nemerljivo doprinose srpskoj ekonomiji, što Srbija i poštuje bez obzira što se na političkom nivou razlikuju pogledi na status Kosova i Metohije.

"Mi moramo da unapredimo naš politički dijalog, da nađemo način da imamo više razumevanja u budućnosti i kada je reč o najosetljivijim temama. To se radi intenzivnim personalnim kontaktima, objašnjavanjem naše argumentacije ali i interesnim uvezivanjem. Onog momenta kada imate ekonomski interes u Srbiji, onda normalno da ćete želeti jednu Srbiju koja je generalno stabilna, uspešna. To je međuzavisnost na korist za obe strane", objasnio je on.

Ministar kaže da kao što ni u Srbiji ne misle svi isto, tako i u Nemačkoj i drugim ervopskim zemljama postoje ljudi sa različitim mišljenjima, istakavši da je cilj Srbije da razgovara i s ljudima koji imaju slična mišljenja, ali i sa onima koji imaju potpuno različita gledišta.

"Danas u Srbiju dolazi Mihail Rot, jedan od glasnijih nemačkih parlamentaraca koji često iznosi grube neistine na račun srpskog rukovodstva što je nama potpuno neprihvatljivo, pa ipak mi razgovaramo s njim. Nastavićemo da razgovaramo s onima s kojima se ne slažemo zbog toga što se tako gradi demokratska kultura", poručio je Đurić.

Naglasio je da je srpska diplomatija zato što je u uslovima u kojima je Srbija bila suočena sa pritisima nekih od najmoćnijih država sveta, šef srpske delegacije smogao hrabrosti da celoj međunarodnoj zajednici ogoli činjenicu da su zemljama pretili, ucenjivali ih, i da u govoru i izlaganju nemačke predstavnice nije na podjednak način spomenuta svaka žrtva u ratu u BiH.

"Tom rezolucijom obuhvaćeno je manje od 10 odsto ukupnog broja žrtava rata u BiH. Oni namerno nisu želeli da budu komemorisane i srpske i hrvatske, a ni druge bošnjačke žrtve u tom ratu. Mi smo iz Konakovićevog izlaganja videli šta je njima stvarna namera, da im to posluži kao sredstvo za pritiske na RS, za ponovno otvaranje sudskih procesa u kojima bi se zatražila ratna odšteta od Srbije i da se vrši propaganda da su Srbi jedini krivci za rat u BiH", naveo je ministar.

Đurić dodaje da je Srbija zemlja koja je okrenuta budućnosti, koja želi dobru saradnju i koja neće dozvoliti raznim poltiičkim mešetarima da je izoluje i posvađa sa komšijama u regionu, već će nastaviti da bude faktor integracije, razvoja, stabilnosti i napretka u regionu.

Na pitanje koliko će Srbija moći do ulaska u EU da vodi nezavisnu poltiiku, i koliko će joj ona biti uskraćena ukoliko postane članica EU do 2030. godine, Đurić je istakao da je predsednik Vučić uložio sav svoj kredibilitet i autoritet građen tokom više od jedne decenije da spreči nešto što je pretnjama i nasiljem progurano manjinom glasova kroz GS UN i time pokazao da Srbija ne povija glavu pod pretnjama i pritiscima, što je, smatra on, signal svima onima koji u budućnosti budu pokušali da joj uskrate pravo da samostalno odlučuje.

Prema njegovim rečima, ceo svet je imao "divnu" pokaznu vežbu prethodnih dana šta se dešava kad Srbiju pokušaju da izlože pritiscima.

"Osim pritisaka i pretnji, bilo je i pokušaja da se Srbiji ponudi neka vrsta smokvinog lista u vidu tih amandmana, da se eto individualizuje krivica kao da je to moguće i kao da se ne bi znalo na koga se reč genocid odnosi. Mi nismo hteli da prihvatimo reč genocid, Vučić nije hteo da prihvati reč genocid, da bude na bilo koji način povezana s našom zemljom ni posredno. Izneo je istinu o pritiscima koji su vršeni na različite zemlje i pokazao samostalan karakter spoljne politike", ocenio je ministar.

Dodaje da se Srbija profiliše kao težak ali konstruktivan pregovarač koji želi stabilnost, pozitivne odnose, zbog čega smatra da bi takva Srbija mogla da bude ozbiljan dobitak i dodatna vrednost ukoliko bi postala član evropske porodice.

Govoreći o planu saradnje Srbije sa SAD, Đurić je izjavio da Srbija vidi veliki interes u razvoju i unapređenju odnosa sa Amerikom kao najvećom i najvažnijom zemljom zapadne civilizacije po ekonomiji, obrazovnom sistemu, vojnim efektivima ali i političkoj težini koju ima.

Ističe da je Srbija prethodnih godina uložila ogromne napore u to da se izgradi infratstruktura za unapređenje odnosa sa SAD, da je stvoreno mnogo novih kontakata, ali i stečeno mnogo novih prijatelja u Kongresu SAD.

"Srpski lobi je u nastajanju, oslanja se na više od milion Amerikanaca srpskog porekla. Ljudi okupljeni oko 137 parohija SPC su nova snaga u srpsko-američkim odosima. Imamo sjajnu saradnju sa SAD koja se odnosi na ekonomiju, tehnološku sferu gde je Amerika postala partner broj jedan kada su u pitanju usluge i to je fokusirano na razvoj IT sektora", naveo je ministar za K1 televiziju.