Marko Matić: Sabor je bio okupljanje za zaštitu stečenih prava Srba u regionu

BEOGRAD - Direktor Centra za odgovorne medije Marko Matić istakao je danas da su se Srbi na juče održanom Svesrpskom saboru prvi put okupili ne protiv nekoga, već za sebe, te da nije u pitanju nikakav izraz srpske namere za nekom hegemonijom i za širenjem, već je u pitanju okupljanje za zaštitu stečenih prava Srba u svim zemljama regiona.

On je u izjavi za Tanjug rekao da su ta prava nama već priznata i da ne tražimo ništa preko toga.

"Znate, prava Srba u Crnoj Gori, prava Srba u Sloveniji nisu na onom nivou na kojem bi trebalo budu po evropskim konvencijama. Dakle, mi imamo legitimno pravo da se borimo za to i borićemo se. Ovo nije bio sabor koji predstavlja zahtev za novim teritorijama. Ne traži Srbija nikakve nove teritorije. Tražimo, dakle, da Srbi tamo gde žive, da im budu poštovana ustavima i evropskim konvencijama zagarantovana prava", rekao je Matić koji dodaje da su Srbi juče demonstrirali jedinstvo u tim zahtevima.

Kaže da su saborom Srbi pokazali da će se sve odluke koje se tiču srpskog naroda donositi jednoglasno i jedinstveno.

"Dakle, tu ne može da bude soliranja, naročito kada se govori o pitanju Republike Srpske. Srbija, a vidimo i celokopni srpski narod stoje na stanovištu da se zaštiti i očuva Dejton. U tom smislu mi svakako priznajemo suverenitet i teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine, ali to je država koja ima dva entiteta. Dakle, koliko Dejtonski sporazum garantuje suverenitet Bosne i Hercegovine, toliko garantuje postojanje Republike Srpske. Ako nema Dejtona i ako oni hoće da ukinu Republiku Srpsku, onda to povlači automatski da nema ni Bosne i Hercegovine", istakao je Matić i dodao da jedino poštovanjem Dejtonskog sporazuma svi u BiH mogu da budu zadovoljni.

Kada je u pitanju Deklaracija o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda, Matić kaže da taj dokument nosi naziv deklaracija, ali da je on sve samo nije deklarativnog karaktera.

"To je putokaz za budućnost, za naredne decenije, to je jedan orijentir i možda više okvir u kojem ćemo mi da se krećemo. To je neka vrsta obaveze i za rukovodstvo u Beogradu i rukovodstvo u Banjaluci da se konsultuju međusobno i da slede taj zacrtan put. Ovo je dobro, jer ovo je predvidljivo. Nije dobro kad imate soliranje s jedne ili druge strane, kada imate nepredvidljive dnevno-političke reakcije. Upravo nas ova deklaracija izvlači iz dnevno-političkog okvira koji bi uvek neka buduća vlast na jednoj ili drugoj strani mogla da zloupotrebi," poručio je Matić.

On napominje da postoji i prostor za širu saradnju Beograda i Banjaluke i to u oblasti ekonomije.

Objašnjava da Srbija privlači dve trećine investicija u regionu i daje predlog da se deo tih investicija "prelije" i na Republiku Srpsku,

Kaže da sve probleme s kojima se srpski narod suočava u regionu treba rešavati na legitiman i legalan način.

Kada je u pitanju najava izgradnje Memorijalnih centara u Donjoj Gradini i u Beogradu, Matić smatra da je to na prvom mestu naš dug prema žrtvama, ali i da na taj način ostavljamo pouku budućim generacijama da znaju da se čuvaju i da spreče buduće zločine.

"Mi smo to preživeli, odoleli smo, pobedili smo tu nesreću i imamo pravo da pričamo o tome. Dakle, kulturu sećanja moramo da dokumentujemo, jer samo u činjenicama možete da pokažete istinu, ne prepiranjima preko medija. Ako imate dokaze i činjenice, onda imate pravo da kažete da je to istina," zaključio je Matić.