Najstarija građevina zapadne hemisfere, manastir iz 12. veka krasi Floridu

MAJAMI - Najstarija građevina zapadne hemisfere - drevni manastir iz 12. veka, smešten u Majamiju, jedno je od važnih mesta koje godišnje poseti više od 220.000 turista, a na Floridu je stigao iz Španije zahvaljujući viziji multimilionera i medijskog magnata Vilijema Randolfa Hersta, rekao je za Tanjug otac Gregori Mensfild.

Španski manastir Svetog Bernarda de Klervoa, star više od devet vekova, zdanje je neverovatne sakralne arhitekture, rekao je otac Gregori ukazujući i na izuzetnu vrednost muzeja i botaničke bašte koji čine manastirski kompleks.

Otac Gregori kaže da je manastir ambasador španskog kulturnog nasleđa u SAD.

Manastirsko zdanje čija je izgradnja trajala od 1133. do 1141. godine, preseljeno je u SAD pre jednog veka zahvaljujući Herstu, vlasniku više od 30 štampanih izdanja.

Herst, koga smatraju i ocem žute štampe, čovek koji je bio i predsednički i kandidat za gradonačelnika Njujorka, inspirisao je Orsona Velsa za lik glavnog junaka u kultnom filmu Građanin Kejn.

Otac Gregori izražava beskrajno zadovoljstvo što manastir ponovo ima istu misiju zbog koje je izgrađen pre više od 900 godina i što je danas, kako navodi, ambasador španskog kulturnog nasleđa u SAD.

Otac Gregori podseća da je zdanje više od 750 godina bio muški manastir.

“Tridesetih godina 18. veka u Španiji je izbila socijalna revolucija, monasi su se razbežali, zgrada je napuštena, sve je uništeno - ništa od stare lepote nije 'preživelo'. Skinuli su čak crep sa krova, vrata sa šarki, a lokalni poljoprivrednici odneli su sve što im je moglo služiti na farmama. Ostala je samo 'ljuštura' zgrade", priča otac Gregori, koji je i direktor Drevnog manastira, Muzeja i bašte.

Navodi da je Herst kupio pet devastiranih manastirskih zgrada i naručio da se delovi rastave i pošalju u Sjedinjene Države.

“Bilo je 35.000 kamenih blokova, neki od njih bili su teški i tonu i po", rekao je otac Gregori, a kako je Njujork tajms pisao 1953. bila je to "njaveća slagalica u istoriji” koja je u SAD došla u 11.000 sanduka.

Prvobitno, Herst je želeo da odnese delove manastira u Kaliforniju kako bi ukrasio zamak koji je tamo sagradio a danas je jedno od nacionalnih istorijskih obeležja SAD.

Razgovore o otkupu manstira počeo je 1920-ih godina. Kada je kupovina završena, radnici su počeli da rastavljaju zdanje, pakuju kamene blokove i otpremaju ih za u Bruklin.

Herst je bio spreman da počne rad na sastavljanju blokova nekoliko godina kasnije, ali već 1929. je usledio krah berze kada je zajedno sa Rokfelerom proveo nekoliko godina u Evropi pokušavajući da stabilizuje američku ekonomiju.

Kamenje je ostalo tamo gde je i bilo - u Bruklinu. Herst je bio spreman da ponovo krene u posao 1941. godine, ali su Japanci tada napali Perl Harbur i tako je zbog Drugog svetskog rata kamenje ostalo u Njujorku.

"Nakon završetka rata, ceo svet je imao važnijih stvari od rekonstrukcije španskog manastira. Tako da je ona odložena. Ideja je bila da se to uradi početkom pedesetih godina 20. veka. Nažalost, Hrst je umro 1951. Niko od njegovih naslednika zaista nije želeo tih 35.000 kamenih blokova. Kupila su ih dva biznismena iz Ohaja sa idejom da naprave muzej na obali Floride, da to bude mesto koje će imati edukativnu svrhu za sve generacije”, rekao je otac Gregori.

Izgradnja Manastira Svetog Bernarda de Klervoa počela je u Sakrameniji “otprilike 360 godina pre nego što je Kolumbo raširio jedra i krenuo u Novi svet”. Originalno je bio posvećen Devici Mariji i zvao se Manastir naše Gospe, kraljice anđela. Sadašnje ime dobio je nakon kanonizacije Svetog Bernarda.

Sanduci su ostali u skladištu u Bruklinu 26 godina. Poduhvat “sklapanja” manastira trajao je 19 meseci i koštao je sadašnjih 12 miliona dolara.

Otac Gregori ističe da bi danas bilo nemoguće da se takvo blago odnese iz bilo koje evropske države i naglasio da im je želja da ceo svet uživa i ceni to špansko blago o kojem brinu.

Dodao je da ga uvek dirne kada čuje da neki ljudi kažu da nikada nisu imali niti će imati priliku da odu u Španiju ali da se kada dotaknu te zidove osećaju najbliže što će ikada biti zemlje svojih predaka.