Izveštaj: Globalno zagrevanje dostiže porast od 2,7 stepeni do kraja veka

LONDON - Globalno zagrevanje bi moglo da dostigne porast od 2,7 stepeni Celzijusa do kraja veka, iako su svetski lideri obećali da će učiniti sve kako bi ograničili porast temperature na 1,5 stepeni, pokazuje novi izveštaj objavljen uoči samita COP29 u Azerbejdžanu.

Prema analizi "Climate Action Tracker", globalna temperatura i dalje raste bez značajnijih promena u odnosu na 2021. godinu, a očekivano zagrevanje do kraja veka ostalo je na nivou od 2,7 stepeni, naveo je Gardijan.

Minimalni napredak u ovoj godini ukazuje na neuspeh u smanjenju emisija i kontrole globalnog zagrevanja.

Iako je primena čistih tehnologija u porastu, izveštaj ukazuje na to da su subvencije za fosilna goriva dostigle rekordne visine, a finansiranje tih projekata se udvostručilo između 2021. i 2022. godine.

Profesor Niklas Hohne iz "NjuKlajmat" instituta smatra da nije iznenađujuće što emisije nastavljaju da rastu, iako obnovljivi izvori energije napreduju brže.

On veruje da će obnovljivi izvori uskoro potpuno zameniti fosilna goriva, čime će doći do bržeg smanjenja emisija štetnih gasova nego što je ranije predviđeno.

Istraživači upozoravaju da čak i mali porast temperature može da bude uzrok patnje velikog broja ljudi.

Najnovije studije pokazuju da je 50 odsto od 68.000 smrtnih slučajeva zbog vrućina u Evropi 2022. bilo uzrokovano globalnim zagrevanjem od 1,3 stepena.

U slučaju da globalna temperatura poraste na tri stepena do kraja veka, rizik od nepovratnih klimatskih katastrofa drastično će porasti.

Prema prognozama, postoji 33 odsto šanse da porast temperature dostigne ili premaši tri stepena, a 10 odsto šanse da dostigne 3,6 stepeni, što bi imalo "apsolutno katastrofalne posledice", navodi se u izveštaju.

Svetski lideri na samitu COP29 naveli su da su isfrustrirani zbog spore dinamike napretka rešavanja ovog problema.

Albanski premijer Edi Rama upitao je šta znači budućnost sveta ako najveći zagađivači nastave da rade po starom i ništa ne menjaju.

S druge strane, belgijski premijer Aleksandar De Kro ukazao je na napredak koji je postignut, dodajući da iako pregovori nisu savršeni, u poređenju sa situacijom od pre deset godina, klimatska politika danas je potpuno drugačija.