Više od 400 umetnika poslalo pismo Trampu tražeći zaštitu autorskih prava

LOS ANĐELES - Više od 400 holivudskih poznatih ličnosti i kreativnih lidera, uključujući Pola Makartnija, Kejt Blanšet i Giljerma del Tora, potpisalo je otvoreno pismo Kancelariji za nauku i tehnologiju Bele kuće, pozivajući administraciju američkog predsednika Donalda Trampa da ne ukida zaštitu autorskih prava uprkos naporima OpenAI i Gugla.

Pismo direktno osporava nedavne predloge tehnoloških giganata koji tvrde da bi američki zakon o autorskim pravima trebalo da dozvoli kompanijama koje se bave razvojem veštačke inteligencije da obučavaju svoje sisteme o delima zaštićenim autorskim pravima bez dozvole ili naknade vlasnicima prava.

"Čvrsto verujemo da američko globalno vođstvo u oblasti veštačke inteligencije ne sme da ide na račun naših osnovnih kreativnih industrija", navodi se u pismu, koje dolazi nakon što su OpenAI i Gugl podneli predloge koji sugerišu da bi blaža pravila o autorskim pravima ojačala američku konkurentsku prednost u razvoju veštačke inteligencije u odnosu na zemlje poput Kine, prenosi Juronjuz.

Među potpisnicima su Ben Stiler, Mark Rafalo, Kris Rok, Bet Midler, Ava Duverne, Ron Hauard, Sem Mendes i drugi.

"Tehnološki giganti poput Gugla (u vrednosti od dve milijarde dolara) i OpenAI (u vrednosti od preko 157 milijardi dolara) zalažu se za posebno izuzeće vlade kako bi mogli slobodno da eksploatišu američku kreativnu industriju i industriju znanja, uprkos svojim značajnim prihodima i raspoloživim sredstvima. Amerika nije slučajno postala globalna kulturna moć", navodi se u pismu.

Dodaje se da "naš uspeh proizilazi direktno iz našeg fundamentalnog poštovanja intelektualne svojine i autorskih prava koje nagrađuje kreativno preuzimanje rizika od strane talentovanih i vrednih Amerikanaca iz svake države i teritorije".

"Mi, članovi američke industrije zabave, koji predstavljamo presek kinematografa, reditelja, producenata, glumaca, pisaca, studija, produkcijskih kompanija, muzičara, kompozitora, dizajnera kostima, zvuka i produkcije, urednika, gafera, članova sindikata i Akademije, i drugih marljivih, kreativnih profesionalaca...čvrsto verujemo da američko globalno vođstvo veštačke inteligencije ne sme da ide na račun naših osnovnih kreativnih industrija", ističe se u pismu.

Napominje se da američka industrija umetnosti i zabave podržava preko 2,3 miliona američkih radnih mesta sa platama od preko 229 milijardi dolara godišnje, "istovremeno pružajući osnovu za američki demokratski uticaj i 'meku moć' u inostranstvu".

"Ali kompanije sa veštačkom inteligencijom traže da potkopaju ovu ekonomsku i kulturnu snagu slabljenjem zaštite autorskih prava za filmove, televizijske serije, umetnička dela, pisanje, muziku i glasove koji se koriste za obuku AI modela u srži više milijardi dolara vrednih korporativnih procena", upozoravaju autori pisma.

Takođe su naveli da ovo pitanje prevazilazi industriju zabave, ''jer upravo na obuku veštačke inteligencije na svim sadržajima zaštićenim autorskim pravima utiče na sve američke industrije znanja".

"Kada kompanije za tehnologiju i veštačku inteligenciju zahtevaju neometan pristup svim podacima i informacijama, one ne ugrožavaju samo filmove, knjige i muziku, već i rad svih pisaca, izdavača, fotografa, naučnika, arhitekata, inženjera, dizajnera, lekara, programera softvera i svih drugih profesionalaca koji rade sa računarima i stvaraju intelektualnu svojinu", napominje se u pismu i dodaje da ovo pitanje nije samo o liderstvu AI ili o ekonomiji i individualnim pravima, "već o američkom kontinuiranom liderstvu u stvaranju i posedovanju vredne intelektualne svojine u svim oblastima".

"Pristup američkom kreativnom katalogu filmova, pisanja, video sadržaja i muzike nije pitanje nacionalne bezbednosti...Skoro 250 godina, američki zakon o autorskim pravima balansirao je prava kreatora sa potrebama javnosti, stvarajući najživlju kreativnu ekonomiju na svetu", ističu potpisnici pisma.

Oni su zatražili da američki akcioni plan za veštačku inteligenciju podržava postojeće okvire autorskih prava kako bi se održala snaga američke kreativne industrije i industrije znanja, kao i američki kulturni uticaj u inostranstvu.