20. septembar 2024 17:58

Anketa: Ni Haris ni Tramp nemaju odlučujuću prednost po pitanju ekonomije

Izvor: TANJUG

podeli vest

Anketa: Ni Haris ni Tramp nemaju odlučujuću prednost po pitanju ekonomije

Foto: Shutterstock.com/Ground Picture, ilustracija

VAŠINGTON  - Pred održavanje novembarskih predsedničkih izbora, ni potpredsednica SAD i kandidatkinja demokrata Kamala Haris ni bivši predsednik SAD i kandidat republikanaca Donald Tramp nemaju odlučujuću prednost u javnosti po pitanju ekonomije, u čemu je nekada jasno prednjačio Tramp.

Oko četiri od 10 registrovanih birača kaže da bi Tramp bolje obavio posao kada je reč o ekonomiji, dok sličan broj kaže to za Haris, pokazali su rezultati nove ankete Centra za istraživanje javnih poslova Asošiejted pres-NORC.

Otprilike jedan od 10 birača ne veruje nijednom kandidatu, a sličan udeo ima jednako poverenje u njih.

Ovo otkriće je znak upozorenja za Trampa, koji je pokušao da poveže Haris sa ekonomskim iskustvom predsednika SAD Džozefa Bajdena.

Nova anketa sugeriše da Haris možda izbegava deo predsednikovog "prtljaga" po tom pitanju, potkopavajući ono što je ranije bila jedna od Trampovih glavnih prednosti.

Nova anketa je pokazala da je ekonomija jedno od najvažnijih pitanja za oko osam od 10 birača dok razmatraju kog kandidata da podrže, nešto manje u odnosu na najvažnija pitanja poput zdravstvene zaštite i kriminala.

Posledice skoka inflacije 2022. godine na najviši nivo u protekle četiri decenije prožimaju ovogodišnje "takmičenje" na predsedničkim izborima.

Kupci su uznemireni zbog svojih računa za namirnice.

Veće kamate ugrožavaju kupce stanova i automobila.

Čini se da je sve to građanima važnije od niske stope nezaposlenosti od 4,2 odsto i dobitaka na berzi.

Prema anketi AP-NORC, samo oko jedne trećine birača kaže da je stanje nacionalne ekonomije donekle ili veoma dobro, iako su optimističniji po pitanju sopstvene situacije, pri čemu oko šest od 10 birača kaže da su finansije njihovog domaćinstva donekle ili veoma dobre.

Anketa je sprovedena na uzorku od 1.771 registrovanih glasača od 12. do 16. septembra sa marginom greške od plus ili minus 3,4 procentna poena.