16. oktobar 2024 10:49

Lideri EU danas sa zemljama Zaliva, a 17. i 18. oktobra o Bliskom istoku, migracijama i UK

Izvor: TANJUG

podeli vest

Lideri EU danas sa zemljama Zaliva, a 17. i 18. oktobra o Bliskom istoku, migracijama i UK

Foto: Shutterstock.com/jarrow153, ilustracija

BRISEL - U Briselu će danas biti održan prvi samit lidera EU i Saveta za saradnju arapskih zemalja Persijskog zaliva, dok će se sutra i u petak lideri EU okupiti na redovnom samitu Evropskog saveta kako bi razgovarali o Ukrajini, Bliskom istoku, konkurentnosti, migracijama i spoljnim poslovima.

Samitom lidera EU i Saveta za saradnju arapskih zemalja Persijskog zaliva (GCC) kopredsedavaće predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel i katarski emir Šeik Tamim bin Hamad Al Tani, kao rotirajući predsednik GCC.

Kako se navodi u saopštenju Saveta EU, ovaj samit predstavlja priliku za EU ​​da razvije bliže partnerstvo sa GCC i njenim državama članicama, tačnije Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Bahreinom, Saudijskom Arabijom, Omanom, Katarom i Kuvajtom, "koji su geostrateški partneri u vreme izazovnih geopolitičkih okolnosti".

Glavne teme za razgovor su dalja saradnja kada je reč o zajedničkim ključnim globalnim izazovima, ekonomska saradnja, uključujući trgovinu i investicije, pitanja energije, održivosti i klime, povezanost, međuljudski kontakti, logo i odnosi EU i GCC.

Razvoj događaja na Bliskom istoku biće i jedna od tema samita Evropskog saveta 17. i 18. oktobra, posebno kritična eskalacija nasilja u regionu.

U tom kontekstu, lideri EU će razgovarati o najhitnijim potrebama, koje uključuju hitan prekid vatre duž libansko-izraelske granice, podršku državnim institucijama Libana i libanskim oružanim snagama, hitan prekid vatre u Pojasu Gaze i raspoređivanje hitne humanitarne pomoći, kao i bezuslovno oslobađanje svih talaca.

Očekuje se da će lideri razgovarati i o eskalaciji situacije na Zapadnoj obali, kao i o bezbednosnoj situaciji u Crvenom moru.

"EU je posvećena trajnom i održivom miru na osnovu dvodržavnog rešenja između Izraela i nezavisne, demokratske, susedne, suverene i održive Palestine", napominje se u saopštenju Saveta EU.

Ističe se i da EU najoštrije osuđuje napad Irana na Izrael i da poziva sve strane da budu uzdržane i poštuju međunarodno humanitarno pravo, kao i da je EU u potpunosti posvećena smanjenju tenzija i doprinosu deeskalaciji kako bi se izbegao opasan regionalni sukob.

Jedna od tema biće i migracije, a lideri EU trebalo bi da raazmotre primenu sveobuhvatnog pristupa migracijama, o kojem su se dogovorii u februaru.

U tom kontekstu, oni će se fokusirati na povećanje i ubrzanje procesa vraćanja migranata, spoljašnje delovanje, jačanje kontrole spoljnih granica EU, borbu protiv instrumentalizacije migranata, trgovine ljudima i krijumčarenja.

Razgovaraće i o ratu u Ukrajini i svim njegovim dimenzijama, uključujući razvoj događaja na prvoj liniji fronta i kontinuiranu sveobuhvatnu podršku Ukrajini i njenom narodu.

"EU je posvećena pravednom i trajnom miru u Ukrajini, zasnovanom na principima Povelje UN i međunarodnog prava", napominje se u saopštenju.

Kada je reč o vojnoj podršci Ukrajini, oni će razmotriti koliki je napredak ostvaren u isporuci sistema protivvazdušne odbrane, municije i raketa, kao i mere pomoći u okviru Evropskog mirovnog fonda i bilateralnu pomoć zemalja članica EU.

Razgovaraće se i o napretku koji je postignut u korišćenju vanrednih prihoda od zamrznutih sredstava Rusije u korist Ukrajine.

Diskutovaće se i o jačanju ukrajinskog energetskog sektora i njegove kritične infrastrukture.

"EU je spremna da pojača pritisak na Rusiju, uključujući kroz obezbeđivanje pune i efektivne primene sankcija i kroz dalje mere za suprotstavljanje njihovom zaobilaženju", naglašava se u saopštenju Saveta EU.

Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel pozvao je predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog da sutra prisustvuje samitu kako bi, kako je rekao, sagledali najnovije događaje u ratu i kako bi on predstavio svoj plan pobede.

Tokom samita Evropskog saveta na agendi će, između ostalog, biti i pitanja konkurentnosti, klimatskih promena i biodiverziteta, kao i određena pitanja iz spoljne politike, uključujući dešavanja u Gruziji, Moldaviji, Venecueli i Sudanu.