Sikorski: Nema napretka u vezi sa ekshumacijom žrtava masakra u Volinju

VARŠAVA - Ministar spoljnih poslova Poljske Radoslav Sikorski izjavio je da uprkos obećanju ukrajinske strane, nema napretka u vezi sa ekshumacijom žrtava masakra u Volinju.

"Moram da kažem da sam razočaran jer mi je ministar spoljnih poslova Ukrajine (Andrij Sibiha) obećao napredak u ovoj stvari do Dana svih svetih (...), ali nema pomaka", odgovorio je poljski ministar za TVN24 na pitanje da li je moguće da se postigne dogovor sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim u vezi sa ekshumacjom žrtava volinjskog masakra.

On je napomenuo da je "za poljsku vladu deo evropskog kulturnog koda sahranjivanje tela, čak i neprijatelja, u skladu sa hrišćanskim obredima".

"I izgleda da se Ukrajina slaže sa ovim, jer je dozvolila ekshumaciju 100.000 vojnika Vermahta koji su tamo došli kao osvajači", rekao je Sikorski.

On je naglasio da će Poljska ekshumacije izvršiti o svom trošku, "a jedino što joj je potrebno jeste saglasnost da se pokrenu ekshumacije koje su obustavljene 2017. godine".

Spor Varšave i Kijeva oko zabrane pretraživanja i ekshumacije posmrtnih ostataka poljskih žrtava ratova i sukoba na teritoriji Ukrajine, koju je uveo Ukrajinski institut nacionalnog sećanja traje od proleća 2017. godine.

Zabrana je izdata nakon što je spomenik Ukrajinskoj ustaničkoj armiji (UPA) u Hrušovicama u istočnoj Poljskoj demontiran u aprilu 2017. godine.

Tokom Drugog svetskog rata ova gerilska grupa ubila je desetine hiljada Poljaka u pokušaju da etnički očisti zemlje koje su bile deo Poljske pre rata, ali su se tada nalazile u zapadnoj Ukrajini, preneo je ranije portal Politiko.

Poljski institut nacionalnog sećanja saopštio je početkom oktobra da još čeka da ukrajinske vlasti pozitivno razmotre njegovu molbu za početak potrage i ekshumacije žrtava zločina.

Ukrajinski institut nacionalnog sećanja saopštio je da je od 2019. ukrajinska strana najmanje tri puta dala saglasnost poljskoj strani za obavljanje radova i istraživanja na poljskim spomen-obeležima u Ukrajini, ali je zahtev Ukrajine da se obnovi spomen-ploča vojnicima UPA na planini Monastir ostao neispunjen.

Direktor Ukrajinskog instituta nacionalnog sećanja Anton Drobovic je u intervjuu za PAP istakao da bi Poljska trebalo da dobije saglasnost za vršenje poslova pretrage i ekshumacije u Ukrajini, dodajući da i ona treba da ispuni i svoje obaveze.

Poljsku i Ukrajinu već dugi niz godina deli sećanje na ulogu Organizacije ukrajinskih nacionalista i Ukrajinske pobunjeničke armije, koje su 1943-45. izvršile genocidno etničko čišćenje oko 100.000 poljskih muškaraca, žena i dece.

Dok je za poljsku stranu to bio zločin genocida, za Ukrajince je to bio rezultat simetričnog oružanog sukoba za koji su obe strane podjednako odgovorne.

Uz to, Ukrajinci žele da percipiraju OUN i UPA samo kao antisovjetske organizacije (zbog njihovog posleratnog otpora SSSR), a ne kao antipoljske organizacije.

Senat Poljske usvojio je 2016. godine rezoluciju kojom se tragedija u Volinju 1943. kada je Ukrajinska pobunjenička armija izvršila masakr nad poljskim stanovništvom, proglašava genocidom.

Prema različitim procenama, u tom masakru stradalo je između 30 i 100 hiljada ljudi.