GRETA: Od drugog izveštaja Srbija usvojila niz zakonskih promena za borbu protiv trgovine ljudima

STRAZBUR - U najnovijem izveštaju Grupe eksperata za borbu protiv trgovine ljudima (GRETA) navodi se da Srbija ostaje zemlja porekla žrtava trgovine ljudima (THB), da je u izvesnoj meri i zemlja odredišta i tranzita, ali se i ističe da je između dva izveštaja usvojen niz zakonskih promena relevantnih za borbu protiv trgovine ljudima.

Prethodni, drugi izveštaj objavljen je 2018. godine, a treći se odnosi na period do 31. marta 2023. godine.

Prema statističkim podacima srpskih vlasti, u periodu 2017-2022. bilo je ukupno 320 zvanično identifikovanih žrtava trgovine ljudima, od čega 250 žena i 70 muškaraca, uključujući 150 dece, kao i oko 325 pretpostavljenih žrtava trgovine ljudima.

Državljani Srbije su činili približno 90 odsto zvanično identifikovanih i 68 odsto pretpostavljenih žrtava, od kojih je većina bila interna trgovina, dok strane žrtve potiču iz susednih zemalja (Albanije, Crne Gore, Severne Makedonije, Bugarske, Bosne i Hercegovine i Hrvatske), kao i iz azijskih i afričkih zemalja, uključujući Avganistan, Pakistan, Nigeriju, Kamerun, Mali i Kongo.

Kako se navodi, dok je seksualna eksploatacija i dalje preovlađujući oblik eksploatacije žrtava trgovine ljudima u Srbiji, identifikovani su i slučajevi trgovine ljudima radi radne eksploatacije, prinudnog prosjačenja i prinudnog kriminala.

Takođe, GRETA primećuje sve veće prisustvo stranih radnika u Srbiji poslednjih godina, uglavnom iz Vijetnama, Kine i Indije, od kojih su neki možda bili žrtve trgovine ljudima.

Povećan je broj slučajeva eksploatacije radne snage u poljoprivrednoj industriji.

Tokom pandemije Covid-19 zabeležen je porast onlajn regrutovanja žrtava.

Deca žrtve su izložena višestrukim oblicima eksploatacije, odnosno prisilnim brakovima, seksualnoj eksploataciji, prinudnom kriminalu i prinudnom prosjačenju.

Pripadnici romske zajednice su posebno ranjivi na ove vrste eksploatacije, a pored toga, 2017. godine otkriven je novi oblik trgovine ljudima koji uključuje iskorišćavanje romske dece u pornografske svrhe.

Od objavljivanja drugog izveštaja GRETA-e o Srbiji usvojen je niz zakonskih promena relevantnih za borbu protiv trgovine ljudima, kao što su novi Zakon o strancima, usvojenim u martu 2018. i izmenjenim u aprilu 2019. godine, koji predviđa da se žrtvama trgovine ljudima može odobriti privremeni boravak iz humanitarnih razloga, Zakon o azilu i privremenoj zaštiti, usvojen 2018. godine, koji prepoznaje žrtve trgovine ljudima kao posebno ugrožene kategoriju.

Takođe, 2018. godine usvojen je Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći,koji daje pravo žrtvama trgovine ljudima na besplatnu pravnu pomoć, koja se sastoji od pravnih saveta, Zakon o zdravstvenoj zaštiti, usvojenim 2019. godine, propisano je da žrtve trgovine ljudima imaju pravo na zdravstvenu zaštitu i da se troškovi zdravstvenih usluga koje se pružaju strancima žrtvama trgovine ljudima snose iz državnog budžeta.

Nakon parlamentarnih izbora 2020. godine, navodi se u izveštaju, obnovljen je sastav Saveta za borbu protiv trgovine ljudima, savetodavnog tela pri Vladi, koji se bavi unapređenju rada 17 lokalnih timova za borbu protiv trgovine ljudima, usvajanju revidiranih Standardnih operativnih procedura za postupanje sa žrtvama trgovine ljudima.

Između dva izveštaja, navodi se u Srbiji je uspostavljeno radno mesto nacionalnog izvestioca za trgovinu ljudima, u skladu sa novim Zakonom o ombudsmanu usvojenim u novembru 2021. godine, prema kojem funkciju nacionalnog izvestioca obavlja ombudsman (zaštitnika građana).

U dokumentu se navodi da je aktuelna Strategija za prevenciju i suzbijanje trgovine ljudima, posebno žena i dece, i zaštite žrtava pokriva period 2017-2022, kao i da je Nemačka agencija za međunarodnu saradnju (GIZ) obezbedila spoljnog nezavisnog stručnjaka za pripremu evaluacije Strategije. Ekspert je počeo da intervjuiše zainteresovane strane uključene u implementaciju Strategije, uključujući predstavnike državnih organa, nevladinih organizacija i međunarodnih organizacija. Očekuje se da će evaluacija biti završena sredinom 2023. godine.

Strategija za borbu protiv trgovine ljudima je dopunjena dvogodišnjim akcionim planovima.

Izveštaj Greta-e je napravljen na osnovu ocene sprovođenja Konvencije, uticaja zakonodavnih, političkih i praktičnih mera na prevenciju trgovine ljudima, zaštitu prava žrtava trgovine ljudima i krivično gonjenje trgovaca ljudima, obraćajući posebnu pažnju na mere preduzete za rešavanje novi trendovi u trgovini ljudima i osetljivost dece na trgovinu ljudima, kao i pristup žrtava trgovine ljudima pravdi i efikasnim pravnim lekovima, što je od suštinskog značaja za rehabilitaciju žrtava i ponovno uspostavljanje prava, i odražava pristup usredsređen na žrtve i ljudska prava. borbu protiv trgovine ljudima.

Greta je 1. juna 2021. godine pokrenula treći krug evaluacije Konvencije u odnosu na Srbiju tako što je nacionalnim vlastima poslala upitnik za ovu rundu. Rok za dostavljanje odgovora na upitnik bio je 30. septembar 2021. godine, a odgovor nadležnih organa je primljen 29. septembra 2021. godine.

U pripremi izveštaja, GRETA je koristila odgovore vlasti Srbije na upitnik trećeg kruga, gore pomenuti izveštaj koji su oni podneli Komitetu strana i informacije dobijene od civilnog društva.

U izveštaju e navodi i da Greta želi da zabeleži saradnju vlasti Srbije, a posebno gospodina Mitra Đuraškovića, nacionalnog koordinatora za borbu protiv trgovine ljudima u vreme posete, kao i osoblja Nacionalne kancelarije za koordinaciju borbe protiv trgovine ljudima u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova.

Nacrt izveštaja odobrila je GRETA na svom 46. sastanku održanom od 14-18. novembar 2022.i dostavljen je vlastima Srbije na komentare.

Komentari vlasti su primljeni 27. februara 2023. i GRETA ih je uzela u obzir prilikom usvajanja konačnog izveštaja na svom 47. sastanku (27-31. mart 2023.).

(Kraj) /lol