Dragan Bisenić: Španija je i posle izbora pred vratima nove izborne krize

BEOGRAD - Na nedavnim parlamentarnim izborima u Španiji nijedan od blokova nije uspeo da dobije apsolutnu većinu u donjem domu parlamenta, između njih postoji približan odnos snaga, iako levica ima više potencijala za formiranje buduće vlade, ali je istovremeno vrlo verovatna situacija političke paralize i novih izbora, ocenjuje novinar Dragan Bisenić i dodaje da predstoje teški pregovori između strana.

On navodi da će rezultati glasanja u Španiji imati uticaj i na političku situaciju u Evropskoj uniji, ali da je relativni neuspeh Voksa da osmisli alternativnu agendu neoliberalnoj paradigmi dočekan sa olakšanjem u Briselu koji strahuje od negativnog uticaja desničarskih radikalnih stranaka čiju seriju pobeda je Španija usporila u nizu zemalja EU.

 

U autorskom tekstu za Tanjug Bisenić piše:

 

Na nedavnim parlamentarnim izborima u Španiji, levičarska vlada Pedra Sančeza, zajedno sa svojim partnerom, blokom Sumar, i opozicija, koju predstavljaju Narodna partija desnog centra (NP) i desničarski radikalni Voks, izneli su u velikoj meri različite projekte za razvoj zemlje. Da stvar bude gora, prvi put u istoriji španske demokratije ukazala se prilika da desničarska partija uđe u vladu, što je okolnost koja je uplašila milione ljudi. Kao rezultat izbora, nijedan od blokova nije uspeo da dobije apsolutnu većinu u donjem domu parlamenta, između njih postoji približan odnos snaga, iako levica ima više potencijala za formiranje buduće vlade. Istovremeno, vrlo je verovatna situacija političke paralize i novih izbora.

Španski premijer Pedro Sančez ostao je na čelu privremene vlade koja će ostati na funkciji sve dok ne bude izabrana nova vlada. Kralj Felipe Šesti izdao je pre četiri dana ukaz prema kojem Sančes ostaje na čelu privremene vlade koja će se baviti tekućim poslovima „dok novi šef vlade ne preuzme dužnost“.

Nijedna stranka nije osvojila većinu u parlamentu da bi sama vladala. Počeli su pregovori o koalicijama, ali već počinje da vlada atmosfera o mogućim novim izborima.

Vlada Pedra Sančeza formirana je u januaru 2020. Njeno stvaranje označilo je prevazilaženje ćorsokaka koji je nastao nakon parlamentarnih izbora 2015. godine, kada nijedna partija nije uspela da osvoji potrebnu većinu da sama upravlja državom, niti da pronađe saveznike da dobije takvu većinu. Četiri godine zemlja je živela bez stalne vlade, četiri puta su održani parlamentarni izbori.

Sančezov kabinet postao je prva koaliciona vlada u Španiji od Narodnog fronta i građanskog rata 1936-1939, u kojoj su bili predstavnici Španske socijalističke radničke partije (PSOE) i bloka Unidas Podemos. Prema ekspertima, to je bila možda najslabija vlada u istoriji demokratske Španije. Sančez je izabran za predsednika sa razlikom od samo dva glasa. Slabost vlasti od samog početka izazvala je ozbiljne sumnje da li će moći da se održi na vlasti četiri godne.

Proročanstva se nisu obistinila ili gotovo da se nisu ostvarila. P. Sančez je najavio održavanje vanrednih parlamentarnih izbora tek u junu 2023. (pola godine pre narednih, zakazanih za decembar), iako to nije mogao učiniti.

Delovanje vlasti imalo je izrazito društveni karakter. U nizu oblasti uspeo je da postigne pozitivne rezultate. Među brojnim preduzetim merama, vredi istaći povećanje minimalne zarade, reformu rada i penzije, novi zakon o stambenoj izgradnji i uvođenje paritetne zastupljenosti muškaraca i žena u vladi. Pomenimo i pomoć EU u iznosu od 140 milijardi evra za 2021-2026, namenjenu suzbijanju pandemije i modernizaciji privrede. Inflacija je opala, zaposlenost porasla, a nezaposlenost opala – posebno među mladima, iako su ove brojke daleko od godina pre globalne krize.

Istovremeno, niz aspekata u radu vlasti nije naišao na razumevanje značajnog dela javnosti. Njegove aktivnosti su se podudarile s periodom pandemije, koja je Špancima donela mnogo nevolja, za koje je sva odgovornost često pripisivana vlastima. Stalne kritike izazvalo je učešće u vladi predstavnika partije Podemos, koja se doživljava kao „levo radikalna i populistička“, kao i saradnja PSOE u parlamentu sa levim republikancima Katalonije i baskijskom Bilduom, koji gravitiraju ka separatizmu. Preko 60 odsto Španaca 2021. nije odobrilo pomilovanje zatočenih vođa katalonskih separatista (naprotiv, u Kataloniji ga je podržalo 60–70 odsto). Odbijanje mnogih izazvalo je i ukidanje člana „pobuna ili podsticanje na pobunu“ u Krivičnom zakoniku, po kojem je većina lidera katalonskog pokreta za nezavisnost ranije bila osuđena. U društvu je dvosmisleno percipirana i vladina politika da poboljša uslove za LGBT zajednicu, a posebno zakon o transrodnim osobama, koji dozvoljava promenu pola od 16. godine.

U očima miliona birača negativni momenti u delovanju Sančezove vlade bili su dominantniji nad pozitivnim, o čemu svedoče pokrajinski i opštinski izbori održani 28. maja 2023. na kojima je opozicija odnela ubedljivu pobedu.

Čini se da je jedan od glavnih motiva koji je Sančeza podstakao da raspiše vanredne izbore bila namera da se upotrebi snažan propagandni argument – neizbežna, po njegovom mišljenju, blokada „Narodne partije“ desničarskim radikalnim „Voksom“ ( sada treća najuticajnija stranka u zemlji). Deo Španaca Voks doživljava kao ekstremističku stranku, naslednika frankizma. Njen izborni program je dolio ulje na vatru. To se posebno odnosi na potrebu da se ukine Zakon o demokratskom sećanju (koji, između ostalog, kvalifikuje frankistički režim kao zločinački), da se demontiraju institucije samouprave u autonomijama i ponovo centralizuje teritorijalna organizacija Španije, da se odmah deportuju imigranti koji ilegalno ulaze u zemlju, zakoče mere zaštite klime i životne sredine koje je predložila Evropska komisija, da ukine eutanaziju i pravo žena na abortus, da prestane da podržava LGBT zajednicu. Liberalni deo društva gleda na izborni program Voksa kao na „kontrareformu“ koja poništava mnoge uspehe Španije na stadijumu demokratije i vraća zemlju daleko unazad.

Uoči izbora, levi blok je delovao stabilnije. O njihovoj spremnosti na saradnju svedočile su izjave čelnika PSOE i „Sumara“. U pravom taboru bilo je mnogo više poteškoća kako u pristupu rešavanju niza problema, tako i u odnosima lidera.

Velika većina anketa je dosledno predviđala pobedu NP mnogo pre izbora, ali je početkom juna jaz počeo da se smanjuje. U poslednjoj predizbornoj nedelji NP je izgubila inicijativu. Lider " narodnjaka" Alberto Fejho, napravio je grešku što je odbio da učestvuje u televizijskim debatama zajedno sa liderima drugih vodećih partija. Još jedna od njegovih grešaka je neistinita izjava u TV intervjuu da NP stalno glasa za proporcionalnost penzija i indeksa cena. Ova izjava izazvala je kritike mnogih Španaca, posebno penzionera, koji čine skoro četvrtinu izbornog korpusa. Na imidž lidera NP negativno je uticala i kampanja u nizu medija povodom njegovih prijateljskih odnosa iz devedesetih godina sa poznatim dilerom droge u zemlji. Čini se da su svi ovi faktori doprineli mobilizaciji ne malo neodlučnih birača. Izbor koji su napravili u poslednjem trenutku nije bio u korist desnice.

U glasanju je učestvovalo 70,4 odsto birača. Očekivano, pobedila je Narodna stranka – značajno je popravila učinak u odnosu na poslednje parlamentarne izbore 2019. godine (136 poslanika naspram 89). Takav iskorak je u velikoj meri moguć zahvaljujući glasovima glasača partije Sijudadanos, koja je praktično nestala sa političke scene. Međutim, uspeh se pokazao veoma skromnim i daleko od predviđanja mnogih istraživača javnosti (najmanje 150 poslanika). Narodna partija je dobila samo oko 300.000 glasova više od drugoplasiranog PSOE (8,1 milion glasova (33,1 odsto) naspram 7,8 miliona (31,7 odsto). Rezultati izbora nisu zadovoljili ni pristalice Voksa – stranka je zauzela treće mesto, ali je osvojila 19 mandata manje nego 2019. godine – 33 (3,033 miliona glasova (12,4 odsto) naspram 52 mandata.

Socijalisti su dobili 122 mandata, dva više nego 2019. Nakon nedavnog teškog poraza na regionalnim i opštinskim izborima, PSOE je pokazala izraženu sposobnost oporavka. Opravdala se odluka njenog rukovodstva da održi vanredne parlamentarne izbore. Dobar rezultat pokazao je i politički novajlija, blok Sumar. Zauzeo je četvrto mesto, osvojivši 31 poslanika (3,014 miliona glasova, 12,3 odsto) i samo oko 20.000 glasova iza Voksa.

Prema izbornom zakonodavstvu Španije, za izbor premijera u prvom krugu potrebno je dobiti apsolutnu većinu. U nedostatku pobednika, drugi krug glasanje se održava nakon 48 sati, a u ovom slučaju je dovoljna prosta većina, odnosno broj glasova „za“ mora biti veći od broja glasova „protiv“. U međuvremenu, ni desni, ni levi blok nisu uspeli da steknu apsolutnu većinu (176 mesta). Predstavnički dom je podeljen, u njemu je pored glavnih zastupljeno i nekoliko regionalnih nacionalističkih partija, od kojih neke gravitiraju separatizmu. Od njih zavisi formiranje buduće vlade. Za većinu se njihova saradnja sa Voksom čini neprihvatljivom. Ova okolnost ograničava koalicione mogućnosti Narodne stranke – pošto Voks odbija potencijalne partnere.

Saveznici ove dve desničarske stranke mogu postati samo Unija naroda Navare i Koalicija Kanarskih ostrva, koje imaju po jednog poslanika. Ukupan potencijal desničarske koalicije je, dakle, 171 poslanik, što ne dostiže apsolutnu većinu. Jedina opcija koja će omogućiti Fejhu da dobije većinu za mesto premijera bilo bi da PSOE bude uzdržana u drugom krugu glasanja, što je jednako njegovoj podršci. Fejho je više puta nudio Sančezu ovu opciju, ali su mogućnosti sprovođenja takvog scenarija blizu nule.

PSOE ima više potencijalnih partnera. PSOE i Sumar mogu da računaju na podršku levih republikanaca Katalonije (7 mandata), Bilde (6), Baskijske nacionalističke partije (5) i Galicijskog nacionalističkog bloka (1). To im zajedno daje 172 mandata, što je takođe manje od apsolutne većine. Tokom prošlog saziva, sve ove stranke su podržale socijaliste u nizu pitanja ili su bile uzdržane od glasanja. Sada Sančezu, u slučaju ulaganja, ne treba samo njihov uzdržan, već i glas „za“.

Mnogo je teže postići dogovor sa drugim nacionalističkim savezom – „Zajedno za Kataloniju“ (VK) na čelu sa Karlesom Puđdemonom, bivšim šefom Katalonije, koji je predvodio pokret za odvajanje ove autonomije od Španije i koji se krije od vlasti u Belgiji, jer mu kod kuće preti hapšenje. Paradoksalno, upravo od njega i njegove partije koja ima sedam poslanika, zavisi ključ za izbor novog predsednika vlade. Sančezu je potrebna barem uzdržanost ove stranke na glasanju. U međuvremenu, u protekle četiri godine, parlamentarna grupa katalonske stranke zauzela je vrlo oštru poziciju protiv vlade. „Cena“ nove podrške, kako su vodeće ličnosti katalonskih separatista u više navrata izjavljivale, jeste amnestija za katalonske separatiste i davanje prava Kataloniji da održi referendum o nezavisnosti, što je neprihvatljivo za „Sančezov tim“.

Predstoje teški pregovori između strana. Prema postojećem rasporedu, parlament bi trebalo da bude formiran 17. avgusta, a zatim će početi konsultacije o formiranju vlade. Verovatnoća da neće biti moguće formirati je veoma velika. Neki stručnjaci već izražavaju zabrinutost da bi najgori mogući scenario mogao da bude ponavljanje ćorsokaka koji je usledio nakon izbora u decembru 2015. i aprilu 2019, kada nijedna veća stranka nije uspela da formira vladu i kada su raspisani novi izbori.

Turbulentni politički period poklopio se sa španskim predsedavanjem Evropskom unijom (od 1. jula do 31. decembra). Čini se da situacija u zemlji neće uticati na njega – sve dok Sančez ostaje „de facto“ šef vlade i to će ostati do eventualnih reizbora.

Rezultati glasanja u Španiji, četvrtoj po veličini ekonomiji u evrozoni, imaće uticaj na političku situaciju u Evropskoj uniji, posebno imajući u vidu to da će izbori za Evropski parlament biti održani u junu 2024. godine. Relativni neuspeh Voksa da osmisli alternativnu agendu neoliberalnoj paradigmi dočekan je sa olakšanjem u EU. Briselska birokratija povezuje rast evroskepticizma sa desničarskim radikalnim strankama i strahuje od njihovog negativnog uticaja na Uniju. Španija je usporila seriju pobeda ovih partija u nizu zemalja EU.

Da li se rezultati izbora u Španiji uklapaju u ukupnu sliku uspona konzervativnog talasa u EU? Na ovo pitanje je teško odgovoriti nedvosmisleno. Narodna stranka je pobedila. Ali ovaj uspeh je skroman, dajući konzervativcima male šanse da formiraju vladu u uslovima sadašnjeg rasporeda snaga u zemlji. Razvoj političke situacije u Španiji omogućiće da se u bliskoj budućnosti odgovori na ovo pitanje jasnije.