Goran Nikolić: BRIKS dobija na značaju, članice su postigle kompromis uprkos razlikama

BEOGRAD - Ekonomista Institut za evropske studije Goran Nikolić izjavio je danas da su članice BRIKS-a uprkos međusobnim razlikama uspele da postignu kompromis o proširenju na novih šest punopravnih članica od 1. januara 2024. i da će svakako ta grupacija dobiti na značaju, ali da će budućnost BRIKS-a najviše odrediti to koliko će Zapad i SAD uspeti da pridobiju zemlje u razvoju, kako bi napravili ravnotežu.

"Ono što će odrediti budućnost BRIKS-a biće ponašanje Zapada i Vašingtona, to jest u kojoj meri će uspeti da pridobiju zemlje Trećeg sveta, da bi ublažili podelu na 'globalni jug' i na zapad", rekao je Nikolić Tanjugu.

Lideri članica BRIKS-a: Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južnoafrička Republika, doneli su na samitu u Johanesburgu odluku da u tu organizaciju uđu i Argentina, Egipat, Iran, Etiopija, Ujedinjeni Arapski Emirati i Saudijska Arabija.

"Danas smo videli da je postignut kompromis na nivou pet članica BRIKS-a, što nije bilo lako jer su postojala različita viđenja, a posebno je Indija bila zahtevna u pogledu ispunjavanja određenih kriterijuma, ali su na kraju i oni malo popustili, pošto je njihov uslov navodno bio da zemlje koje su pod određenim sankcijama ne mogu biti članice. Ipak, vidimo da je Iran primljen. Tu je problem zato što su Kina i Rusija pristalice većeg proširenja BRIKS-a i davanja većeg značaja toj organizaciji, zato što su obe u najmanju ruku u nekoj vrsti rata sankcijama sa Zapadom ili SAD", rekao je Nikolić.

Napominje da su, sa druge strane, Indija i Brazil u manje konfrontacionom odnosu sa Zapadom.

"Vidimo da je sam izbor novih članica BRIKS-a, od 1. januara, takav da su to zemlje sa jakim ekonomijama ili sa snažnim populacijama u smislu brojnosti. Tako da će sada grupacija svakako dobiti na značaju. Međutim, kada je reč o zajedničkoj valuti u budućnosti, problemi i dalje ostaju, koji su generalno karatkteristični za sve neformalne organizacije, čak i formalne poput MMF, SB, STO i druge, i uvek imaju probleme iako je samo odlučivanje u njima regulisano, zato što prosto njihovi akcionari ili države teže da imaju veto u većini pitanja", rekao je on.

Nikolić dodaje da, na primer, u MMF nema veta, iako u suštini to pravo ima jedino Amerika, pa je opet vrlo teško progurati neke odluke.

"Ovo je posebno teško i za G7 koji je isto neformalna organizaicija i koju mnogi vide BRIKS kao rivala G7. I po najnovijim podacima BRIKS je po paritetu kupovne moći čak i nešto iznad G7, a ako bi primli sve države koje su izrazile želju da budu članice, pošto ih neformalno ima čak 40, dok su formalno bili zahtevi 22 zemlje, imali bi Briks koji bi činio 45 odsto svetskog BDP-a", navodi Nikolić.

Sagovornik Tanjuga kaže po pitanju zajedničke banke BRIKS-a i valute u budućnosti, da banka postoji ali da je ona, ipak, u poređenju sa kapacitetom Kine za pozajmljivanje, veoma limitirana i da se tu nije postigao neki poseban progres.

Kako kaže, kada je u pitanju uspostavljanje zajedničke valute postoje samo najave.

"Problem je to Kina i Indija teško mogu naći po tom pitanju kompromis, posebno što Kina ima ideju da razvije sopstvenu valutu koja bi bila konkurent dolaru i evru. Vidimo jedan 'krug' koji dobija na značaju, ali koji ima puno problema i rivalstva između njegovih članova. Ipak, to nije ništa specifično, jer to isto postoji i u okviru G7 i G20", navodi Nikolić.

BRIKS je, kaže, pre svega pokušaj Moskve i Pekinga da dobiju podršku zemalja Trećeg sveta, tzv. zemalja u razvoju i uguraju ih u svoje multilateralne agende, jer je to jedini način da se odupru pritiska Zapada

"Možda je najvažniji događaj koji je ubrzao ove promene što sada vidimo od 2010. godine - da se BRIKS proširuje, jeste u suštini uzimanje ruskih deviznih rezervi i zamrzavanje sredstava. To je događaj koji je većinu zemalja u razvoju upozorio da im se može desiti isto. I to je mnogo važnije i od samog rata u Ukrajini za 'treće zemlje', koje nisu evropske i koje nisu zainteresovane, niti su tim ratom ni na koji način pogođene osim kroz rast cena", rekao je Nikolić.

Smatra da iako BRIKS ima probleme u svom funkcionisanju postoji želja kod tih zemalja da pojačaju svoj glas na međunarodnoj pozornici.

"Možda im je zajednički imenitelj, ako već ne mogu da stvore alternativni poredak - ajde da u postojećem kroz UN, SB, MMF... povećamo svoju glasačku moć. Međutim za sada nemate sagovornika na Zapadu i nema spremnosti da se poveća snaga tim zemljama. Kina je dobila nešto više, ali je i dalje to marginalno u poređenju sa kineskom ekonomskom težinom na globlanom nivou, jer je već dugi niz godina, po kupovnoj moći, to najveća ekonomija sveta.