Non-pejper: Prijatelji Zapadnog Balkana traže jačanje saradnje i ubrzano pristupanje EU

BRISEL - Grupa od sedam zemalja članica EU pozvala je na uanpređenje saradnje sa partnerima sa Zapadnog Balkanom u oblastima zajedničke spoljne i bezbednosne politike, kao i na ubrzanje pristupnog procesa s tim zemljama, navedeno je u non-pejperu u koji je Tanjug imao uvid.

Dokument je podržala grupa pod nazivom "Prijatelji Zapadnog Balkana”, a čine je Hrvatska, Slovenija, Austrija, Češka Republika, Grčka, Italija i Slovačka.

"Mi, ’Prijatelji Zapadnog Balkana’, delimo posebnu odgovornost za održavanje tog regiona visoko na političkoj agendi EU i kada je reč o podršci tim državama na evropskom putu", navodi se u non-pejperu s kojim su ministri unustrašnjih poslova država članica EU upoznati pre današnjeg sastanka u Briselu.

Grupa poziva da se osnaži i ubrza pristupni proces, a na institucije EU apeluje se da predstave jasan program za postupnu i ubrzanu integraciju s konkretnim pravnim koracima do 2024. godine, koja će biti zasnovana na pravičnim i rigoroznim uslovima i principima.

Navodi se i da je Zapadni Balkan izložen "destabilizirajućim faktorima, poput zloćudnog uticaja trećih zemalja, hibridnih prijetnji i ilegalnih migracija", pa da EU treba da doda novi podsticaj u pogledu jačanja saradnje u području zajedničke spoljne i bezbednosne politike, kao i da treba pojačati dijalog sa zemljama Zapadnog Balkana.

"Budući da od naših partnera očekujemo da se usklade sa spoljnom politikom EU, verujemo da bi takav osnaženi dijalog produbio njihovo razumevanje stavova Evropske unije", navodi se u dokumentu.

Dodaje sa da bi pojačana saradnja učinila zemlje Zapadnog Balkana efikasnijim u suočavanju sa spoljnim pritiscima i suprotstavljanju ruskim i drugim štetnim narativima u regionu koji nisu u skladu s vrednostima EU i međunarodnim poretkom zasnovanim na pravilima.

Grupa je nakon zajedničke "Gottveig" deklaracije od 23. juna ove godine, predložila agendu za unapređenje saradnje u oblasti zajedničke spoljne i bezbednosne politike.

Kako se navodi, u toj agendi pozivaju se partneri sa Zapadnog Balkana najmanje jednom u šest meseci na neformalne razgovore o temama Zajedničke spoljne i bezbednosne politike Evropske unije, kao i na promovisanje potpunog usklađivanja sa njom.

Isto važi i za šefove diplomatija zemalja Zapadnog Balkana kada je reč o sastancima Političko-bezbednosnog odbora EU, koji bi takođe trebalo da budu održavani makar jednom u pola godine.

Grupa od sedam članica EU ističe i da treba povećati prisustvo, vidljivost i angažman EU u regionu, pored ostalog, i kroz redovnije i koordinisane posete visokog predstavnika EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku, kao i kroz uključivanje članica EU u pripremama i unapređenju seminara o određenim temama.

Prema dokumentu, treba uspostaviti redovnu razmenu i stručne radionice o pitanjima ljudskih prava, pored tekućih aktivnosti u vezi sa sprovođenjem poglavlja 23, sa akcentom na jačanje učešća u tematskim oblastima i programima EU.

Prijatelji Zapadnog Balkana apostrofioraju i podsticanje obuke mladih diplomata i državnih službenika, u pogledu njihovog upoznavanja sa diplomatijom i institucijama Evropske unije.

Non-pejper podrazumeva i unapređenje spremnosti za rešavanje sajber incidenata, a pozivaju se partneri sa Zapadnog Balkana da posete Agenciju EU za sajber bezbednost (ENISA) u cilju daljeg upoznavanja sa sistemom sajber bezbednosti EU i promovisanja potpunog usklađivanja sa zakonodavstvom EU.

Dodaje se da treba unaprediti stratešku sposobnost partnera sa Zapadnog Balkana u pogledu komunikacije sa EU, kao i održavanje konsultacija pre sledeće runde pregovora o Konvenciji UN o sajber kriminalu i identifikovanju zajedničkih stavova.

Sedam članica EU napominju da treba ojačati redovne dijaloge na temu bezbednosti i odbrane, koje podrazumevaju procene izazova i potreba partnera.

Dodaje se da treba razvijati i dalje mere pomoći partnerima u okviru Evropskog mirovnog fonda za Svetsku banku, kao i podržavanje razvoja njiihovih sposobnosti u domenu Zajedničke bezbednosne i odbrambene politike, pored ostlaog, i putem kurseva Evropskog koledža za bezbednost i odbranu.