3. februar 2024 22:07
Više desetina povređenih na protestima protiv reformi u Buenos Ajresu
podeli vest
BUENOS AJRES - Više desetina ljudi povređeno je danas u Buenos Ajresu u sukobima policije sa učesnicima protesta protiv ekonomskih reformi novoizabranog desničarskog predsednika Havijera Mileja, javljaju argentinski mediji.
U pokušaju suzbijanja protesta, Federalna policija je na demonstrante pucala gumenim mecima, bacala suzavac i upotrebila fizičko nasilje, javlja argentinska agencija "Pagina 12".
U tom okršaju povređeno je najmanje 60 demonstranara, od kojih bi jedan od njih, advokat za ljudska prava, mogao da izgubi oko, navodi agencija.
Galerija
Kako javlja ''Pagina 12'', nasilje se nastavilo i nad ljudima koji su bili na ulicama kada su organizacije sa protesta krenule da se razilaze.
Donji dom argentinskog parlamenta u petak je usvojio predlog reformi predsednika Havijera Mileja nakon višednevne debate.
Za usvajanje reformskog paketa mera glasalo je 144 poslanika, a njih 109 je bilo protiv, prenosi Rojters.
Kako bi paket reformi bio potpunosti usvojen, neophodno je da bude ratifikovan i u Senatu Argentine.
Senat neće usvojiti celokupan paket mera, već će glasati o svakoj od tačaka pojedinačno.
Ukoliko budu ratifikovane u Senatu, reforme će omogućiti otkaze bez
obrazloženja i drastično manje otpremnine, ukidanje obavezne naknade za
prekovremeni rad i kazne za kompanije koje ne uplaćuju doprinose.
Milej teži da se ograniče prava na štrajk i porodiljsko odsustvo, pa bi po novim pravilima trudnice mogle da odsustvuju s posla samo 10 dana pred porođaj, umesto 45 koje predviđa trenutni zakon.
Reformama bi se ograničio rad sindikata, a obustava rada u takozvanim ključnim delatnostima, kao što su zdravstvo, energetika i telekomunikacije, bila bi nezakonita, ako ne obezbedi minimum 75 odsto proizvodnje ili usluga.
Manje neophodne delatnosti su, između ostalih, radio, televizija, bankarstvo i finansije, gde se mora ispuniti 50 odsto obima posla, kako bi se obustava rada smatrala legalnom.
Argentinske ključne reforme imaju za cilj, kako tvrdi Milej, smanjenje potrošnje i povećanje državnih prihoda kako bi se pomoglo u ispunjenju glavnog ovogodišnjeg cilja - nultog deficita, jer namera vlade je da smanji visoke dugove i inflaciju koja prelazi 200 odsto.