Anketa: Jedva 10 odsto Evropljana veruje da Ukrajina može da pobedi Rusiju

LONDON - Ukrajina među Evropljanima i dalje uživa široku podršku, ali skoro dve godine nakon ruske invazije jedva 10 odsto njih sada veruje da ona može pobediti Rusiju, dok se najizglednijim ishodom rata smatra neki oblik "kompromisnog rešenja", pokazalo je istraživanje širom Evropske unije

Kako navodi "Gardijan", ova promena stava – pošto je u ovo vreme prošle godine među Evropljanima preovlađivalo mišljenje stav da Ukrajina mora da povrati svu svoju izgubljenu teritoriju – zahtevaće da političari zauzmu realističniji pristup, koji se fokusira na definisanje šta prihvatljiv mir zapravo mora značiti, tvrde autori izveštaja.

"Da bi opravdali nastavak evropske podrške Ukrajini, lideri EU će morati da promene način na koji govore o ratu", rekao je koautor Mark Leonard iz Evropskog saveta za spoljne odnose (ECFR), koji je naručio anketu.

Većina Evropljana "očajnički želi da spreči pobedu Rusije", ali ne veruje da Kijev može da pobedi u vojnom smislu, rekao je Leonard, što znači da bi najubedljiviji argument za sve skeptičniju javnost bio da bi nastavak pomoći "mogao da dovede do održivog mira postignutog kroz sporazum koji favorizuje Kijev, a ne pobeda Putina".

Januarska anketa u 12 država članica EU – uključujući Francusku, Nemačku, Mađarsku, Italiju, Holandiju, Poljsku, Španiju i Švedsku – pokazala je da su zastoj ukrajinske kontraofanzive, rastući strah od promene američke politike i izgledi da bi Donald Tramp mogao osvojiti drugi predsednički mandat, podstakli pesimizam u vezi sa ishodom rata.

Ispitivanje javnog mnjenja urađeno je pre povlačenja Ukrajine iz Avdejevke, tokom poslednjeg vikenda, što je najznačajnija vojna pobeda Rusije od zauzimanja Bahmuta u maju 2023.

Anketa, obrađena u izveštaju pod nazivom "Ratovi i izbori: Kako evropski lideri mogu da održe javnu podršku Ukrajini", otkriva da samo jedan od 10 Evropljana u 12 ispitanih zemalja veruje da će Ukrajina pobediti na bojnom polju, dok je dvostruko više (20 odsto) predviđa pobedu Rusije. Čak i u najoptimističnijim zemljama – Poljskoj, Švedskoj i Portugalu – manje od petine (17 odsto) veruje da bi Kijev mogao pobediti.

Najčešće mišljenje, koje deli u proseku 37 odsto ispitanika, jeste da će se rat završiti kompromisnim rešenjem – iako u nekim zemljama više vole taj ishod nego u drugim. U Švedskoj (50 odsto), Portugalu (48 odsto) i Poljskoj (47 odsto), ispitanici su češće rekli da Evropa treba da pomogne Ukrajini da uzvrati, dok u Mađarskoj (64 odsto), Grčkoj (59 odsto), Italiji (52 odsto) ) i Austriji (49 odsto), više su bili za to da EU pogura Kijev da prihvati nagodbu.

U Francuskoj, Nemačkoj, Holandiji i Španiji mišljenja su bila ravnomerno podeljena.

Anketa je, takođe, pokazala da mnogi Evropljani sve više smatraju da je rat Rusije protiv Ukrajine od direktnog značaja za njih. Trećina (33 odsto) je rekla da je taj sukob imao veći uticaj na njihovu zemlju, odnosno na Evropu (29 odsto), nego rat na Bliskom istoku, u poređenju sa 5 odsto koji su rekli suprotno po te obe tačke.

Mogući Trampov povratak u Belu kuću je, inače, širom Evrope viđen kao loša vest, a 56 odsto ispitanika reklo je da bi bili razočarani ako bi bivši predsednik SAD bio ponovo izabran. Jedini izuzetak je Mađarska, gde je 27 odsto ispitanika reklo da bi bilo zadovoljno Trampovim povratkom, a 31 odsto razočarano.

Ako bi SAD obustavile vojnu pomoć Ukrajini pod Trampovim predsedavanjem, 41 odsto Evropljana je reklo da bi EU trebalo ili da poveća svoju podršku ili da je zadrži na sadašnjem nivou, dok bi 33 odsto više volelo da EU sledi vođstvo SAD.

Na drugu godišnjicu ruske invazije na Ukrajinu, autori izveštaja zaljučuju da Evropljani nisu u "herojskom raspoloženju", pa čak ni optimisti po pitanju situacije, mada se njihova privrženost sprečavanju ruske pobede nije pomerila.

Izazov za zapadne kreatore politike, piše u izveštaju, je da reše dihotomiju pada poverenja javnosti u ishod rata i želje da zadrže podršku za sprečavanje pobede Rusije.

"Kako Evropa i SAD budu ulazile u izbornu sezonu, potraga za definisanjem mira biće kritično bojno polje. Lideri će morati da pronađu novi jezik koji odgovara trenutnim osećanjima", napisali su autori izveštaja.