Vučić: Odgovornost za tragediju u Novom Sadu mora da bude jasna i nedvosmislena
4. novembar 23:35
27. februar 2024 22:12
podeli vest
SANA - Portparol jemenskih pobunjenika Huta, Mohamed Abdulsalam izjavio je danas da će operacije te grupe protiv trgovačkih brodova u Crvenom moru biti obustavljene tek kada Izrael prekine napade i ukine opsadu Pojasa Gaze.
Abdulsalam je rekao za Rojters da će Huti preispitati napade kada Izrael prekine opsadu i omogući slobodan ulazak humanitarne pomoći u Pojas Gaze.
Huti od novembra napadaju trgovačke brodove u Crvenom moru kao, kako su naveli, znak solidarnosti sa Palestincima u Pojasu Gaze, zbog čega je EU poslala svoju misiju na to područje.
Misija će, kako je najavljeno, imati defanzivan karakter.
Portparol generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Stefan Dižarik ukazao je danas na tešku humanitarnu situaciju u Pojasu Gaze, rekavši da nijedan od UN konvoja humanitarne pomoći nije stigao do severnih delova Pojasa Gaze od 23. januara.
"Kolege iz UNRWA nas podsećaju da nijedan naš humanitarni konvoj nije uspeo da dođe do severnog dela Pojasa Gaze od 23. januara. Kao što ste juče čuli od generalnog komesara Filpea Lazarinija, došlo je do naglog smanjenja isporuke pomoći u Pojasu Gaze", rekao je Dižarik, prenela je Anadolija.
Naglašavajući potrebu za više ulaznih tačaka i sigurnih ruta u Gazu, Dižarik je rekao da UNRWA ima zalihe hrane na granici s Gazom koje bi mogle da snabdeju do 2,2 miliona ljudi širom Pojasa Gaze.
"Blizu 1.000 kamiona koji prevoze 15.000 tona hrane u Egiptu su spremni za polazak ka Pojasu Gaze", dodao je on.
SAD ne žele da dalje rastu tenzije između Izraela i Hezbolaha, saopštio je danas Stejt department, dodajući da je Izrael uverio Vašington da želi diplomatsko rešenje.
Portparol Stejt deparmenta Metju Miler rekao je da se desetine hiljada Izraelaca na severu suočavaju sa stvarnom bezbednosnom pretnjom koju treba rešiti i da Vašington sledi diplomatski put da reši to pitanje.
„Ne želimo da vidimo da bilo koja strana eskalira sukob na severu i šire. Vlada Izraela je javno saopštila i privatno nas uverila da želi da postigne diplomatsko rešenje. I to je ono što ćemo nastaviti da sledimo, što će na kraju vojnu akciju učiniti nepotrebnom", rekao je Miler, prenosi Rojters.
Izraelski ministar odbrane Joav Galant rekao je u nedelju da Izrael planira da pojača napade na Hezbolah čak i u slučaju eventualnog prekida vatre u Gazi "do potpunog povlačenja Hezbolaha" sa granice.
Komandant Izraelskih odbrambenih snaga (IDF) Herci Halevi upozorio je danas da će militantni Hezbolah platiti "veoma skupu cenu" za kontinuirane napade na sever Izraela.
"Hezbolah je odlučio 7. oktobra da se priključuje (borbama). Zbog toga mora da plati vrlo skupu cenu", rekao je Halevi, preneo je Tajms of Izrael.
Halevi je rekao da IDF preuzima "prave korake" da pruži pomoć za oko 80.000 Izraelaca iz libanskih pograničnih zajednica da se vrate svojim domovima.
On je rekao da kao rezultat akcija IDF-a "Hezbolah više nije tako blizu granici".
Iranski ministar spoljnih poslova Hosein Amirabdolahijan pozvao je danas na ''uspostavljanje međunarodnog komiteta za utvrđivanje činjenica o masakru u Pojasu Gaze''.
"Osuđujem ubistvo više od 30.000 Palestinaca u Gazi koje je izvršio cionistički režim", rekao je Amirabdolahijan na marginama 55. zasedanja Saveta Ujedinjenih nacija za ljudska prava u Ženevi, prenosi Tasnim.
On je naveo da brojne zemlje tvrde da branioci ljudskih prava nisu dozvolili da se formira komitet.
Dodao je da žali zbog, kako je naveo, politizacije pitanja ljudskih prava.
Libanski militantni pokret Hezbolah saopštio je da je ispalio desetine raketa na vojni štab na severu Izraela.
„Borci Hezbolaha danas u 16.45 ispalili su desetine raketa Katjuša na štab komande 146. divizije u Džatunu na severu Izraela i ostvarili precizan pogodak“, navodi se u saopštenju Hezbolaha.
Izraelske odbrambene snage (IDF) saopštile su da je jutros ispaljeno na desetine raketa na vojnu lokaciju u Galileji, što je izazvalo odmazde IDF-a širom južnog Libana, prenosi Tajms of Izrael.
Nekoliko sati kasnije još jedan veliki baraž ciljao je zapadnu Galileju, a Hezbolah je nastavio da ispaljuje rafale kao odgovor na udare duboko u Libanu dan ranije.
Nakon što je američki predsednik Džozef Bajden upozorio Izrael da će izgubiti globalnu podršku sa sadašnjim sastavom vlade, premijer Izraela Benjamin Netanijahu odgovorio mu je direktno, rekavši večeras da postoji široka podrška u SAD za izraelsku vladu.
"Od početka rata, vodio sam diplomatsku kampanju sa ciljem da odbijem pritisak da se okonča rat prerano, a u isto vreme i da dobijem podršku za Izrael", rekao je Netanijahu, preneo je Tajms of Izrael.
On je dodao da njegova zemlja ima "znatnu podršku u ovoj oblasti", navodeći da u anketi agencije Harvard Haris objavljenoj u ponedeljak se vidi da 82 odsto naroda SAD podržava Izrael u ratu protiv palestinskog Hamasa.
"To nam daje nov izvor snage da nastavimo naš rat protiv Hamasa do totalne pobede", rekao je Netanijahu.
Agencija UN za pomoć palestinskim izbeglicama (UNRWA) ima vitalnu ulogu u Gazi i treba da bude adekvatno finansirana, rekao je danas evropski komesar za humanitarnu pomoć i upravljanje krizama Janez Lenarčić.
"U ovim okolnostima rad Ujedinjenih nacija, uključujući UNRWA ostaje ključan... I dalje je od ključne važnosti da se obezbedi adekvatno finansiranje – nedostatak u finansiranju bi imao katastrofalne posledice. Moramo biti jasni: jednostavno ne postoji zamena za UNRWA", istakao je Lenarčić na raspravi u Evropskom parlamentu o ratu u Gazi na kojoj je govorio umesto šefa evropske diplomatije Žozepa Borelja.
Kad je reč o ulozi EU-a na postizanju mira na Bliskom istoku, Lenarčić je rekao da "fokus mora biti na postizanju dogovora o trenutnom prekidu borbi, na ublažavanju humanitarne katastrofe, na spasavanju života i oslobađanju preostalih 130 talaca koje Hamas još uvek drži u Gazi" napominjući da je to pozicija 26 članica EU.
"Posle skoro 5 meseci rata i razaranja, naš fokus mora biti na postizanju sporazuma za trenutni prekid vatre za ublažavanje humanitarne katastrofe, spasavanje života i oslobađanje preostalih 130 talaca koje Hamas još uvek drži u Gazi. Veći deo međunarodne zajednice, poziva Izrael da ne napreduje prema Rafi. To bi imalo humanitarne posledice neverovatnih razmera, a preko milion Palestinaca koji su tamo raseljeni nemaju gde da odu", istakao je Lenarić.
Izraelski ministar odbrane Joav Galant izjavio je danas da Hamas, Iran i Hezbolah imaju za cilj da iskoriste muslimanski praznik Ramazan, da ga pretvore u "drugu fazu 7. oktobra i zapale zemlju".
"Glavni cilj Hamasa je da iskoristi Ramazan i pretvori ga u drugu dazu svog plana koji je počeo 7. oktobra. To je glavni cilj Hamasa koji podržavaju Iran i Hezbolah", rekao je Galant novinarima, prenosi Tajms of Izrael.
Dodao je da Izrael ne sme da dozvoli Hamasu da uradi "ono što nije bio u stanju da postigne od početka rata".
Generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije Tedros Gebrejesus izjavio je danas da je bolnica Al Amal u Gazi napadnuta 40 puta u mesec dana.
"Od 22. januara do 22. februara, bolnica je napadnuta 40 puta. Ubijeno je najmanje 25 osoba", napisao je Gebrejesus na društvenoj mreži X.
Dodao je da se u bolnici i dalje nalazi 31 pacijent.
On je naveo da su SZO, Ujedinjene nacije i Palestinski Crveni polumesec stigli u opkoljenu bolnicu Al Amal tokom vikenda, kao i da su prebačena 24 pacijenta, uključujući trudnicu i majku i novorođenče.
Američka ministarka finansija Dženet Jelen izjavila je danas da je pozvala izraelskog premijera Benjamina Netanijahua da preduzme korake za jačanje ekonomije Zapadne obale, tako što će poništiti poteze preduzete nakon terorističkog napada Hamasa 7. oktobra na jug Izraela.
"Sjedinjene Države su pozvale izraelsku vladu da oslobodi prihode od carinjenja palestinskim vlastima za finansiranje osnovnih usluga i jačanje ekonomije na Zapadnoj obali", rekla je Jelen na konferenciji za medije u Brazilu gde prisustvuje samitu G20, prenosi Tajms of Izrael.
Dodala je da pozdravlja to što je postignut sporazum i činjenicu da su palestinske vlasti počele da dobijaju sredstva.
"Nedavno sam u pismu premijeru Benjaminu Netanijahuu iznela niz koraka za koje SAD veruju da se moraju preduzeti. Koraci uključuju vraćanje radnih dozvola za Palestince i smanjenje barijera za trgovinu na Zapadnoj obali", rekla je Jelen.
Italijanski ministar kulture Đenaro Sanđulijano poručio je danas da Izrael neće biti isključen sa ovogodišnjeg Bijenala u Veneciji, nakon što su hiljade umetnika potpisale onlajn peticiju da se ne dozvoli učešće Izraela zbog optužbi za genocid nad Palestincima u Pojasu Gaze.
"Neprihvatljiv je i sramotan diktat onih koji misle da su nosioci istine i sa arogancijom i mržnjom misle da mogu ugroziti slobodu misli i kreativnog izražavanja u demokratskoj, slobodnoj naciji kao što je Italija", naveo je Sanđulijano, prenosi ANSA.
Dodao je da Izrael, "ne samo da ima pravo da izrazi svoju umetnost, već ima i dužnost da svedoči o svom narodu upravo u ovakvom trenutku kada su ga hladnokrvno napali nemilosrdni teroristi".
"Bijenale će uvek biti prostor slobode, susreta i dijaloga, a ne prostor cenzure i netolerancije", poručio je italijanski ministar.
Palestinci u Pojasu Gaze očajnički žele trajni prekid vatre, međutim pojedini među njima strahuju da bi potencijalno primirje predstavljalo samo pauzu u sukobima, a ne i okončanje rata, piše Rojters.
"Nadamo se da će to biti trajni prekid vatre. Ne želimo da se vraćamo u rat jer nas je rat nakon prvog primirja uništio i uništio naše kuće", rekla je Rehab Redvan, žena koja je pobegla iz Kan Junisa i trenutno živi u šatoru.
Ona je dodala da ne postoje osnovni uslovi za život.
Palestinac Faradž Bakrun koji je pobegao u Rafu rekao je da mu najavljeni uslovi za predloženo primirje nemaju smisla.
Oko 9.000 ljudi, uključujući umetnike, kustose i direktore muzeja, potpisali su onlajn peticiju da Izrael bude isključen iz učešća na ovogodišnjem bijenalu u Veneciji zbog optužbi za "genocid" nad Palestincima u Pojasu Gaze.
Peticiju je pokrenula grupa Art Not Genocide Alliance (ANGA), navodeći da bi svako zvanično predstavljanje Izraela na međunarodnoj kulturnoj pozornici značilo potvrdu izraelske politike i "genocida" u Pojasu Gaze, preneo je Rojters.
ANGA podseća da je Venecijansko bijenale ranije zabranilo učešće Južne
Afrike zbog njene politike aparthejda, kao i Rusije nakon njene invazije na Ukrajinu.
Američki predsednik Džo Bajden izjavio je danas da će izraelska vlada izgubiti međunarodnu podršku ukoliko ne ublaži stav o ratu u Gazi.
"Izrael je imao ogromnu podršku velike većine država. Ako nastavi sa ovom neverovatno konzervativnom vladom koju imaju, izgubiće podršku iz celog sveta, a to nije u interesu Izraela", rekao je Bajden u gostovanju na američkoj televiziji NBC.
Bajden je prethodno rekao da se nada da će prekid vatre između Izraela i Hamasa biti postignut do sledećeg ponedeljka.
"Moj savetnik za nacionalnu bezbednost mi kaže da smo blizu, ali pregovori još nisu završeni. Nadam se da ćemo sledećeg ponedeljka imati primirje", rekao je Bajden tokom posete Njujorku.
Britanska humanitarna organizacija Oksfam saopštila je danas da Izrael ozbiljno ograničava ulazak humanitarne pomoći u Pojas Gaze, što je u suprotnosti sa privremenim merama Međunarodnog suda pravde.
Dodaje se da izraelske vlasti svojim akcijama, istovremeno, uzrokuju pad poljoprivredne proizvodnje u palestinskoj enklavi što dovodi do gladovanja, prenosi Al Džazira.
"Rizik od genocida u severnoj Gazi raste zato što Vlada Izraela ignoriše jednu od ključnih mera Međunarodnog suda pravde - da obezbedi hitno potrebne osnovne usluge i humanitarnu pomoć", navodi se u saopštenju.
Prema procenama Palestinskog udruženja za poljoprivredni razvoj (PARC), izraelske snage su potpuno uništile skoro četvrtinu farmi u severnom delu Gaze.
Jordanski kralj Abdulah izjavio je danas da mora da se udvostruči humanitarna pomoć Gazi kako bi se sprečilo pogoršanje krize gladi koja pogađa više od dva miliona ljudi u palestinskoj enklavi.
On je šefici USAID-a Samanti Pauer, koja je u poseti Jordanu, rekao da je međunarodna zajednica morala da izvrši veći pritisak na Izrael da ublaži ograničenja na dotok hrane u Pojas Gaze, javljaju lokalni mediji, prenosi Rojters.
Jordanski monarh je nakon toga posetio vojnu vazdušnu bazu gde je nadgledao odlazak sedam vojnih transportnih aviona C-130 koji će ispuštati pakete hrane duž obale Gaze.
Tri aviona su jordanska, dok su ostali iz Egipta, Katara, Francuske i Ujedinjenih Arapskih Emirata.
4. novembar 23:35
4. novembar 21:44
4. novembar 21:04
4. novembar 19:56
4. novembar 13:37
4. novembar 13:30
4. novembar 13:04
4. novembar 21:34
4. novembar 20:06
4. novembar 19:44
4. novembar 14:58
4. novembar 14:29
4. novembar 14:01
4. novembar 14:19
4. novembar 12:53
31. oktobar 18:31