Opoziciona CHP vodi na lokalnim izborima u Turskoj nakon prebrojanih 90 odsto glasova

ANKARA - Turska opoziciona Republikanska narodna partija (CHP) osvojila je 37,32 odsto glasova na lokalnim izborima u Turskoj, dok je vladajuća Partija pravde i razvoja (AK) predsednika Redžepa Tajipa Erdogana osvojila 35,78 odsto glasova, pokazuju nezvanični rezultati na osnovu 90 odsto prebrojanih glasova, prenosi Anadolija.

Agencija navodi da je CHP po prvi put u poslednjih 35 godina u vođstvu po broju glasova i da je proglasila pobedu na izborima za gradonačelnika u Ankari i Istanbulu.

Pojedini izveštaji pokazuju da CHP vodi i u drugim velikim gradovima poput Izmira, Burse, Antalije i Adane.

Predsednik Turske Redžep Erdogan izjavio je da lokalni izbori nisu kraj, već prekretnica.

''Lokalni izbori 31. marta završeni su na način koji je dostojan naše demokratije. Nije bilo incidenata koji bi bacio senku na izbornu atmosferu. Turska demokratija je još jednom dokazala svoju zrelost", rekao je Erdogan pristalicama u Ankari, dodajući da se volja nacije manifestuje na biračkim listićima, te da je nacija prenela svoju poruku političarima.

On je ocenio da je pobednik na izborima ''demokratija i nacionalna volja''.

Lider CHP Ozgur Ozel rekao je da ishod izbora "ni za koga neće biti poraz".

"U ovoj pobedi nema gubitnika. Naš uspeh nije poraz ni za koga, niti će biti poraz za bilo koga", rekao je Ozel.

Pozvao je građane da ''se ne osećaju kao poraženi'', bez obzira na to za koju stranku su glasali.

Građani Turske juče su birali gradonačelnike, načelnike okruga i druge lokalne zvaničnike koji će obavljati funkcije u narednih pet godina.

Na izborima su učestvovali kandidati iz 34 političke stranke, a glasalo se na više od 206.000 biračkih mesta širom zemlje.

 

Katimerini: Posle najvećeg izbornog poraza Erdogan više nije nepobediv

Na juče održanim lokalnim izborima u Turskoj predsednik Redžep Tajip Erdogan pretrpeo najveći izborni poraz i više nije nepobediv u turskoj političkoj areni, navodi se u danas objavljenoj analizi grčkog Katimerinija. Kako se navodi nije u pitanju samo gubitak tri grada - Istanbula, Ankare i Izmira, već i prvi put od 1977. dominacija na nacionalnom nivou opozicione Republikanske narodne partije (CHP) Mansura Javasa, aktuelnog i po svemu sudeći budućeg gradonačelnika Ankare. Dodaje se da je Erdogan platio loše stanje ekonomije, koje se pogoršalo u poslednjih šest meseci, i svakako mora da bude zabrinut jer se do sada smatrao najpogodnijim za upravljanje problemima zemlje, čak i ako ih je sam izazvao.

"Sada se čini da mu značajan deo sunarodnika okreće leđa", navodi u analizi Katimerini. Erdogan je u Istanbulu bio suočen sa svojim izborom u prošlosti da snizi prosečnu starost penzionera, olakšavajući primanje penzije čak i ispod 50 godina, što je rezultiralo da 30 odsto birača najvećeg grada Turske pripada ovoj starosnoj kategoriji.

On sada ima dovoljno vremena da odvagne svoje opcije do narednih izbora 2028. godine, a dva glavna pitanja su da li će da promeni svoju ekonomsku politiku i u kojoj meri će se ponovo okrenuti nacionalistima i kako će to uticati na spoljnu politiku. Kako se navodi, budući da je Erdogan sada oslabljen, njegov manevarski prostor se smanjuje, posebno protiv onih koji se smatraju neophodnim, kao što su SAD. "Čak i ako pooštri svoju retoriku prema Grčkoj, ograničenja koja proizlaze iz novog političkog pejzaža u pogledu njegovog odnosa sa Zapadom gotovo zabranjuju avanture.

I naravno, mnogi ljudi u inostranstvu sada su sretni što se Erdogan politički 'zbližio' i više mu nije tako lako da nametne svoju agendu. Međutim, situacija na Kipru postaje sve zabrinjavajuća, jer je turski predsednik obezbedio veći stepen tolerancije sa Zapada i ovo pitanje je omiljena tema nacionalističkih krugova Turske.

Zbog toga je potrebna velika pažnja i u tu svrhu mora da se pošalje jasna poruka Ankari da Atina neće prihvatiti pokušaj nametanja Kipru svršenog čina", navodi se u analizi.