Pet vodećih kandidata za predsednika EK učestvuje danas u "Evrovizijskoj debati"

BRISEL - Pet vodećih kandidata za predsednika Evropske komisije učestvovaće danas u predizbornoj debati u Briselu, tokom koje će raspravljati o ekonomiji i radnim mestima, odbrani i bezbednosti, klimi i životnoj sredini, demokratiji i liderstvu, migracijama i granicama, inovacijama i tehnologiji.

U takozvanoj "Evrovizijskoj debati", koju organizuje Evropska radiodifuzna unija, učestvovaće aktuelna predsednica Evropske komisija i kandidatkinja Evropske narodne stranke (EPP) Ursula fon der Lajen, kandidat Partije evropskih socijalista Nikolas Šmit, Valter Bajer iz Partije evropske levice, Sandro Goci iz Obnovimo Evropu sada i Teri Rajntke iz Evropske zelene stranke.

Po dolasku na debatu novinarima su se obratili skoro svi vodeći kandidati koji učestvuju u debati, osim Fon der Lajen.

Većina kandidata koji su se obratili novinarima saglasni su da je ova rasprava prilika da se podstaknu birači u EU da izađu na izbore, a mnogi su se osvrnuli i na druga pitanja, kao što je delovanje krajnje desnice i to što njeni predstavnici neće učestvovati u debati, dok su neki pomenuli i odluke Norveške, Španije i Irske da priznaju Palestinu kao državu.

Među onima koji su govorili o delovanju krajnje desnice je kandidat Partije evropskih socijalista Nikolas Šmit, koji je rekao da Alternativa za Nemačku predlaže građanima "manje Evrope i lošu Evropu" i naglasio da su evropski socijalisti jasno stavili do znanja da za njih ne postoji mogućnost stvaranja koalicije sa ekstremnom desnicom, jer ona ne deli njihovu viziju "jake Evrope", već pokušava da je rasturi.

Odluku pojedinih zemalja da priznaju Palestinu kao državu nazvao je veoma hrabrom odlukom.

Šmit je rekao i da je ova rasprava prilika za predstavljanje projekata i korisnu diskusiju za 390 miliona Evropljana, koji bi trebalo da izađu na izbore, a naveo je i da smatra da su Evropi potrebne neke promene.

Kandidatkinja Evropske zelene stranke Teri Rajntke rekla je da je potrebno uraditi sve kako bi se mobilisali birači da glasaju za demokratske partije, a da želi da ih ubedi da glasaju za Zelene.

"Mislim da smo u ključnom trenutku za Evropu. Građani to osećaju", navela je Rajntke.

Na pitanje da prokomentariše to što predstavnici krajnje desničarskih partija neće učestvovati na debati, pošto nisu imenovali svoje vodeće kandidate, rekla je da nije ona ta koja određuje pravila i da su pravila bila jasna od početka.

"Postoji razlog zašto imamo sistem vodećih kandidata. To je evropeizacija izbora, omogućavanje ljudima da prate šta se dešava u drugim evropskim zemljama. Želimo da izgradimo više evropske demokratije i za to bi imenovanje vodećih kandidata bio veoma važan korak za sve političke stranke", poručila je Rajntke.

Kandidat Obnovimo Evropu sada Sandro Goci rekao je da se nada da će debata pomoći da postoji veća izlaznost na evropskim izborima i istakao da je ona veoma važna za demokratiju i evropske građane.

"Evropski izbori danas, 2024. godine, za nas su najvažniji izbori. Ovde odlučujemo o našoj kolektivnoj sudbini, odlučujemo da li želimo moćniju i više demokratsku Evropu, odlučujemo o našoj budućnosti", poručio je Goci.

Na pitanje da li bi ušao u koalicju sa Fon der Lajen, ako ona ostane otvorena za koaliciju sa desnicom, Goci je rekao da "svi putevi vode u Rim", ali da put kojim je Fon der Lajen "pošla u Rim" neće je odvesti mnogo daleko i da, što se više ona bude približavala italijanskoj premijerki i predsednici stranke Braća Italije Đorđi Meloni, "to se više udaljava od nas".

On je naglasio da se Obnovimo Evropu protivi sklapanju saveza sa krajnjom desnicom na nacionalnom nivou i poručio da nikada neće podržati bilo koji savez koji dovodi u pitanje prava pripadnika LGBTIQ zajednice, njihov pristup prema migracijama ili poštovanje ustava i vladavine prava.

Na pitanje da prokomentariše to što predstavni krajnje desnice neće učestvovati u debati, jer nisu imenovali vodeće kandidate za predsednika Evropske komisije, on je rekao da oni nisu prihvatili da igraju po pravilima, ali je naglasio da ni Obnovimo Evropu ne veruje u automatizam tog procesa, što, kako je naveo, ne znači da ova debata nije od pomoći građanima i da nije zdrava za demokratiju.

U tom kontekstu ukazao je da niko ne može da direktno glasa za, na primer, Fon der Lajen ili Nikolasa Šmita i naveo da smatra da će sistem izbora na osnovu lidera liste biti stvaran i legitiman tek kada se uvede postojanje transnacionalne liste.

On je izrazio žaljenje što krajnje desničarske partije nisu imenovale svoje predstavnike, ali je rekao da nije iznenađen jer, kako je naveo, oni ne žele da ojačaju evropsku demokratiju, jer smatraju da zaštita vladavine prava predstavlja mešanje EU u rad država članica.

Kandidat Partije evropske levice Valter Bajer rekao je da debati prisustvuje kako bi razgovarao o stvarnim životnim problemima, kao što su radna mesta, pristupačan i pristojan smeštaj, životna sredina i planeta, kao i rodna ravnopravnost.

"Nadam se da će kolege biti na raspolaganju da o ovim pitanjima razgovaraju na dubok, temeljan i iskren način", poručio je Bajer.

Na pitanje da prokomentariše uspon krajnje desničarskih partija u Evropi, on je rekao da "ako želite efektivno pobedite krajnju desnicu, onda morate da se pobrinete da ljudi imaju pristojan i dostojanstven život".

Bajer je ocenio i da je odluka Španije, Irske i Norveške da priznaju palestinsku državu "korak napred" i dobra oduka, ali da ne menja situaciju na terenu i naglasio da evropska levica želi da vidi "dve države u mirnoj koegzistenciji".

U Evropskoj uniji će od 6. do 9. juna biti održani izbori za Evropski parlament. Izbor predsednika Evropske komisije vrši se po takozvanoj proceduri špicenkandidata, odnosno procesa tokom kojeg evropske političke partije, pre izbora, predlažu vodeće kandidate za tu funkciju.

Kandidat partije koja osvoji najviše mandata na izborima za Evropski parlament smatra se kandidatom za predsednika Komisije, kojeg EP bira apsolutnom većinom nakon izbora, na predlog država članica. Ako kandidat ne dobije dovoljno glasova, zemlje članice EU moraju da predlože drugog kandidata.

Evropske političke stranke nisu u obavezi da predlože vodećeg kandidata za lidera EK, a mogu i da predlože više kandidata, što su neke i učinile, dok su pojedine odlučile da ne predlože svoje kandidate.

Tako su stranka Evropskih konzervativaca i reformatora, čiji je jedan od najistaknutijih članova italijanska premijerka Đorđa Meloni, i grupacija stranaka desnice i ekstremne desnice Identitet i demokratija odlučili da ne predlože vodeće kandidate za predsednika EK zbog čega neće učestvovati u današnjoj debati.