Stanislav Sretenović: Od posete Makrona Nemačkoj očekuju se konkretna rešenja

BEOGRAD - Istoričar Stanislav Sretenović ocenio je danas da je poseta francuskog predsednika Emanuela Makrona Nemačkoj simbolično veoma važna zato što se radi o državnoj poseti koja je u diplomatskoj hijerarhiji najviša moguća poseta jednog francuskog predsednika, ali i da se očekuju konkretna rešenja koja bi doprinela da ove dve zemlje povedu EU ka daljem razvoju.

On je u izjavi za Tanjug podsetio da je ova poseta u francusko-nemačkoj istoriji tek šesta, istakavši da je pre Makrona ovakvu vrstu posete sa puno ceremonijala i simbolike imao Šarl de Gol 1962. godine pred potpisivanje Jelisejskog sporazuma.

Kada je reč o rezultatu posete, Sretenović kaže da se od ovakve posete očekuje da dva predsednika, Makron i nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer, daju određeno saopštenje sa konkretnim rešenjima kako da se ponovo stavi snaga u francusko-nemački "motor" koji bi trebalo EU da povede ka daljem razvoju.

Iako francusko nemački odnosi imaju svoje uspone i padove i trenutno postoji nerazumevanje između dve zemlje po nekim pitanjima, Sretenović ističe da prošlost francusko-nemačkih odnosa posebno nakon 1945. godine govori da i Francuzi i Nemci uspevaju da nađu zajednički jezik i da imaju demokratksi potencijal u svojim društvima koji uvek nalazi rešenje.

Smatra da će se u ovom trenutku dva predsednika, a zatim i Makron i nemački kancelar Olaf Šolc, dogovoriti o konkretnim pitanjima.

"Nekoliko pitanja koja razlikuju francuski i nemački pogled su, kao prvo energetika jer se Francuska vezala za nuklearnu energiju, dok je Nemačka zbog jakog prisustva partije zelenih u koaliciji napustila nuklearnu energiju i razmišlja o novim izvorima energije koji se razvijaju dosta teško. Druga razlika je finansijskog karaktera. Francuzi su skloni da se zadužuju, njihov dug je oko 5,5 odsto, a Nemci izbegavaju da se zadužuju, njihov javni dug je 0,3 odsto", naveo je istoričar.

Dodaje da je treća razlika u pogledima dve zemlje vezana za stepen učestvovanja u pomoći Ukrajini i stavu prema ratu između Izraela i Hamasa, gde, kako je naveo, Francuzi prihvataju stavove Međunarodnog krivičnog suda da se sudi svima, dok Nemci više prihvataju stav da bi trebalo Hamas jasno oglasiti kao ekstremističku terorističku organizaciju.

Sretenović smatra da će se ova poseta svakako baviti i pitanjem predstojećih izbora za Evropski parlament, kao i da će pokušati da osnaži centristički blok na evropskom nivou koji sačinjavaju partije vezane za Makronovu partiju u Francuskoj i Šolcovu socijaldemokratsku partiju, odnosno desni centar, centar i levi centar.

"Sa druge strane, u jednom trenutku na evropskom nivou došlo je do veoma značajnog proboja tzv. ekstremnih partija, posebno desničarskih, ali i to pitanje je podložno analizi zato što i kod tog proboja ima uspona i padova. Trenutno su te desničarske partije, zbog povlačenja alternative za Nemačku iz evropskih partija, oslabljene i u ovom trenutku radi se na osnaživanju centrističkog bloka. Verovatno će takva politika i dati novu EK koja će imati raspodelu kakva je sada", objasnio je on.

Sretenović kaže da se tu takođe postavlja pitanje kako će Nemci glasati na njihovim parlamentarnim izborima 2025. godine, gde se, smatra on, može očekivati promena zato što demohrišćani imaju u ovom trenutku veoma dobar rezultat i može se očekivati da će budući sagovornik Makrona u Nemačkoj biti Fridrih Merc koji je na čelu demohrišćanske partije.

Makron je juče stigao u trodnevnu posetu Nemačkoj, što je prva poseta francuskog šefa države Nemačkoj posle 24 godine, a dočekao ga je nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer.