Emanuel Makron: Francuska i saveznici stoje uz Ukrajinu

PARIZ  - Francuski predsednik Emanuel Makron danas je na ceremoniji povodom obeležavanja 80. godišnjice početka savezničkog iskrcavanja u Normandiji, Dana D, poručio je da Francuska i njeni saveznici stoje uz Ukrajinu tokom rata protiv Rusije.

''Ovde smo i nećemo oslabiti“, rekao je Makron na ceremoniji kojoj su prisustvovali i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski i njegova supruga, kao i američki predsednik Džozef Bajden.

Makron je takođe pozvao saveznike da pokažu hrabrost koju su imali veterani u Drugom svetskom ratu, prenosi Gardijan.

''Kada gledamo kako se rat vraća na naš kontinent, kada gledamo ljude koji dovode u pitanje vrednosti za koje smo se borili, kada gledamo one koji žele da na silu menjaju granice prepisivanjem istorije – stanimo dostojanstveno i gledajmo one koji su se iskrcali ovde. Imajmo njihovu hrabrost'', rekao je francuski predsednik.

Istakao je da prisustvo ukrajinskog lidera dokazuje da je neophodno da zapadni saveznici pokažu hrabrost.

Makron se zahvalio prisutim veteranima, a trojici američkih vojnika iz Drugog svetskog rata uručio Orden Legije časti, najviši francuski orden za zasluge.

Pored Makrona, Zelenskog i Bajdena, ceremoniji u Ver-sir-Meru na severozapadu Francuske, uz 2.000 zvanica, britanski kralj Čarls III i premijer Riši Sunak.

Britanski kralj Čarls Treći izjavio je na ceremoniji obeležavanja 80. godišnjice početka savezničkog iskrcavanja u Normandiji da je ta operacija predstavljala početak oslobođenja Evrope u Drugom svetskom ratu, preneo je Skaj njuz.

On je istakao da su se saveznici zajedno borili za svet u kojem će dobrota i čast biti temelj života ljudi u svakoj zemlji i ukazao da je broj veterana iz Drugog svetskog rata sve manji, ali je istakao da je privilegovan što je upoznao istaknute borce Dana D.

Sunak je na obeležavanju Dana D rekao da vetereni nikada neće biti zaboravljeni i pročitao imena trojice veterana koji su prisutni na ceremoniji.

"Sve ste rizikovali, a mi vam sve dugujemo", istakao je Sunak.

Savezničko iskrcavanje u Normandiji počelo je 6. juna 1944. godine, a toga dana preko La Manša je prebačeno 156.000 savezničkih vojnika.

Zapadni saveznici, Amerikanci i Britanci, kojima su bile pridružene i jedinice iz Kanade, Australije, Južne Afrike, Novog Zelanda, Rodezije, kao i drugih zemalja, započeli su iskrcavanje u Normandiji, što je bio jedan od ključnih momenata u Drugom svetskom ratu pošto je iskrcavanje označilo postupno otvaranje još jednog fronta protiv Nemačke.

Invazija na Normandiju bila je najveća desantna operacija u istoriji.

Postupno, do kraja avgusta, u Francusku je bilo prebačeno tri milona savezničkih vojnika, a Pariz je oslobođen, posle sedmodnevnih operacija, 25. avgusta 1944. godine.