Euraktiv: Zašto su evropski ligeri odložili dogovor o najvišim pozicijama u EU

BRISEL - Lideri država članica Evropske unije nisu u ponedeljak uspeli da naprave preliminarni dogovor za tri najviša radna mesta u narednih pet godina, uprkos očekivanjima da će postići brzi sporazum, a briselski portal Euraktiv piše zbog čega nije došlo do dogovora.

Očekivalo se da će neformalna večera u ponedeljak rezultirati "političkim dogovorom" da se aktuelna predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen ponovo imenuje za drugi mandat, Portugalac Antonio Košta da se imenuje za predsednika Evropskog saveta, a Kaja Kalas iz Estonije za šeficu spoljne politike.

Prema nekoliko neimenovanih diplomata EU, piše Euraktiv, problem nije bio drugi mandat za fon der Lajen ili druge kandidate za najviše pozicije, jer su se pregovarači za tri glavne političke grupe u EU - EPP, socijalisti i liberali, složili oko njih pre nego što su krenuli u glavni deo samita.

Štaviše, lideri Hrvatske, Finske i Holandije nagovestili su da je diskusija oko trojke gotovo rešena.

"Bilo je više pitanje od čega se sastoji kompletan paket? Kako da se izgradi poverenje da i parlament prihvati rešenje?", rekao je finski premijer Peteri Orpo novinarima.

Njih 13 od 27 lidera EU koji pripadaju EPP-u desnog centra, želeli su da se njihovi dobri izborni rezultati pretoče u veći udeo moći i pozicija.

"Mislili smo da je to gotova stvar, ali EPP je odlučila drugačije", rekao je jedan diplomata EU.

To znači, navodi Euraktiv, da oni žele da razmotre nominovanje lidera EPP za drugu polovinu petogodišnjeg mandata na funkciji Evropskog saveta.

Prema sporazumima EU, predsednik Evropskog saveta se bira na mandat od dve i po godine, koji se može jednom obnoviti.

Do sada je uvek postojao neformalni dogovor između stranaka i lidera da će mandat sadašnjeg predsednika biti obnovljen za još jedan mandat bez mnogo debate, kao što je to učinjeno za Šarla Mišela.

Međutim, dvojica diplomata EU izjavila su za Euraktiv da EPP želi da osigura da neće morati ponovo da bira socijalistu za drugi mandat.

Socijalisti su, u međuvremenu, tvrdili da nema razloga da se ne poštuje tradicija i procedura.

"Sada je više pitanje odnosa snaga između EPP-a i S&D-a koji je sprečio da se sporazum objavi večeras2, rekao je drugi diplomata EU.

Pored toga, neki lideri EU, posebno iz EPP, izrazili su zabrinutost zbog tekuće istrage o korupciji nad bivšim Kostininim zvaničnicima vlade.

Iako je postupak doveo do toga da on podnese ostavku prošlog novembra, niko nije zvanično optužen za zločin, ali nakon samita, izvori iz EPP-a rekli su da Kosta još ima nešto da uradi ubedljivo.

Uveče su u diskusiju pokušale da se ubace i druge pozicije na visokom nivou, kao što je sledeće imenovanje šefa Evropske centralne banke (ECB) posle 2027. godine, kao i mesto generalnog sekretara NATO-a, koji će verovatno otići odlazećem liberalnom holandskom premijeru Marku Ruteu, sugerišu ljudi upoznati sa diskusijama.

Kako se navodi, uprkos dobicima krajnje desnice i desnih konzervativaca na izborima za EU, oni se zvanično ne razmatraju u raspravi o najvišim pozicijama.

"Volja evropskog naroda je danas u Briselu ignorisana - rezultat evropskih izbora je jasan: desničarske stranke su ojačale, levica i liberali izgubili tlo pod nogama", rekao je mađarski premijer Viktor Orban posle samita.

Iako su italijanska premijerka Đorđa Meloni i njena stranka ECR viđeni kao potencijalni tvorci dogovora fon der Lajen pre izbora, to više nije slučaj.

"Sasvim je jasno da podrška u Evropskom parlamentu sledećem predsedniku Komisije ne može biti zasnovana na desničarskim i desnim populističkim partijama", rekao je nemački kancelar Olaf Šolc novinarima pre razgovora, a to njegovo upozorenje ponovio je i treći diplomata EU u razgovoru za Euraktiv, koji je insistirao na tome da tvrdo desničarske ili populističke stranke nisu deo pregovora.

Diplomate EU su naglasile da se to može postići računanjem na "centrističku većinu" EPP, socijalista i liberala i bez desničarskih partija koje su dalje od EPP.

Prema informacijama briselskog portala, to shvatanje osporavaju konzervativni lideri kao što je Meloni.