IFIMES: Može li reformator Pezeškijan da povede Iran put reformi

TEHERAN  - Novoizabrani predsednik Irana Masud Pezeškijan, važi za reformatora koji poziva na veću otvorenost prema Zapadu, i poznat je po svojim jasnim reformskim usmerenjima, ali isključivo unutar postojećeg sistema vlasti, navodi u analizi Međunarodni institut IFIMES iz Ljubljane.

Rival na izborima bio mu je tvrdolinijski konzervativni kandidat Said Džalili.

Prema političkom stavu i izjavama, koje je davao od početka predizborne kampanje, Pezeškijan, koji je bio ministar zdravlja od 2001. do 2005., smatra se poslednjom političkom figurom, koja je bliska bivšem reformističkom predsedniku Mohamadu Hatamiju.

Pezeškian, 69-godišnji kardiohirurg, osvojio je više od 16 miliona glasova od ukupno izašlih 30,5 miliona birača.

Pezeškijan se posebno istakao svojom podrškom opoziciji. Tako se 2009.godine, kada je bio parlamentarac, usudio da kritikuje represiju nad Irancima, koji su izašli na ulice protiv reizbora ultrakonzervativnog predsednika Ahmadinežada.

U svojoj izbornoj kampanji obećao je da će ukinuti ograničenja nametnuta na internetu i da se potpuno protivi patrolama moralne policije, koje su zadužene za proveru toga da li se žene pridržavaju nošenju obaveznog hidžaba.

Pozvao je takođe na širu zastupljenost žena i verskih i etničkih manjina na svim nivoima vlasti.

Pezeškijan je pozvao na pronalaženje trajnog rešenja za pitanje obaveznog hidžaba, jednog od razloga velikih protesta, koji su potresli zemlju krajem 2022.godine nakon smrti mlade Mahse Amini pošto uhapšena zbog nepoštovanja strogog pravila oblačenja u Iranu.

On nije bio izbor vladajuće konzervativne verske hijerarhije vlasti, koja je bila prisiljena da dozvoli njegovu kandidaturu zbog zahteva i protesta naroda u poslednje dve godine, navodi IFIMES.

Stoga se smatra da je njegovo učešće na ovim izborima delimična pobeda demonstranata, srednjeg sloja i mladih u ostvarivanju svojih zahteva. Sa druge strane Pezeškijan je nakon pobede nagovestio da će raditi sa konzervativcima, a ovaj pristup mu je neophodan, kako bi izbegao sukob sa režimom i/ili dubokom državom, gde vrhovni vođa Ali Hamnei ima poslednju reč, navodi se u analizi.

Izbori su pažljivo praćeni u inostranstvu. Iran, moćna sila na Bliskom istoku, u središtu je mnogih geopolitičkih kriza, od rata u Gazi, Siriji, Jemenu do nuklearnog programa, koji je nekoliko godina bio izvor neslaganja između Islamske Republike i Zapada.

Pezeškijanova pobeda na izborima daje zapadnim zemljama izvesnu nadu za napredak u nuklearnim razgovorima, koji su u zastoju mada je poznato da predsednik nije jedini donosilac odluka po ovom pitanju.

Novoizabrani predsednik pozvao je tokom predizborne kampanje na veću otvorenost prema Zapadu. Takođe je pozvao na „konstruktivne odnose“ s Vašingtonom i evropskim državama s ciljem „izvođenja Irana iz njegove izolacije“.

U kontekstu rata u Gazi, te međusobnog raketiranja Irana i Izraela u aprilu 2024.godine došlo je do promene u iranskoj politici. Tvrdolinijaši koji imaju većinu u parlamentu pozivaju na „novu nuklearnu doktrinu vojne prirode“.

Shodno tome, novi predsednik se može naći pred velikim izazovom usled pritisaka duboke države unutar režima i spoljnih pritisaka, koji su neizbežni u slučaju povratka Donalda Trampa u Belu kuću na novembarskim izborima 2024. godine.

Iranci su potpuno svesni, da ublažavanje sankcija prvo zahteva direktne razgovore s Vašingtonom pa je zato ostanak Demokrata na vlasti u Sjedinjenim Državama od suštinske važnosti za postizanje ovog cilja.

U svakom slučaju pod dvojnim paralelnim iranskim sistemom, koji je kombinovan od verske i državne administracije, predsednik ne može doneti bilo kakav veći pomak u politici u pogledu nuklearnog programa ili podrške oružanim grupama u različitim regijama Bliskog istoka.

To je u domenu ovlašćenja vrhovnog verskog vođe, koji ima pravo da donese odluke vezane za strateške smernice države na vojnom, ekonomskom i političkom planu.

Glavno pitanje ostaje u narednom periodu kako će se Iran promeniti nakon pobede kandidata sa svim ovakvim kvalitetama i aspiracijama poput Pezeškijana, navodi IFIMES.

Iran je sada pred novom erom od uspostavljanja Islamske Republike 1979. godine, Iranci su izabrali reformistu, koji želi da izvuče Iran iz unutrašnje ekonomske i društvene krize kao i međunarodne izolacije, pitanje je kako, zaključuje se u analizi.