Sporazum o obavezama prema Ukrajini potpisan na samitu NATO

VAŠINGTON - Lideri SAD i još 20 zemalja, zajedno sa predsednikom Ukrajine i predsednicima Evropskog saveta i Evropske komisije, potpisali su na samitu NATO u Vašingtonu sporazum o Ukrajini kako bi, kako su naveli, koordinisali i ubrzali kolektivne napore usmerene na ispunjavanje sveobuhvatnih potreba Ukrajine u oblasti bezbednosti.

"Ovim sporazumom izjavljujemo našu trajnu nameru i posvećenost da osiguramo da Ukrajina može uspešno da danas brani svoju slobodu, nezavisnost, suverenitet i teritorijalni integritet i da odvrati akte agresije u budućnosti", poručili su potpisnici.

Kako se navodi u saopštenju objavljenom na sajtu Evropske komisije, kako bi ispunili ove ciljeve, oni su se obavezali da će podržati neposredne odbrambene i bezbednosne potrebe Ukrajine, uključujući kroz kontinuirano pružanje bezbednosne pomoći i obuke, savremene vojne opreme i odbrambene industrije i neophodne ekonomske podrške, radeći na bilateralnoj osnovi i kroz postojeće multilateralne mehanizme.

Kao druga obaveza navodi se da će ubrzati napore za izgradnju budućih snaga Ukrajine koje će održavati pouzdanu odbranu i sposobnost odvraćanja.

Uz to, kao poslednju obavezu potpisnici su naveli da će se, u slučaju budućeg oružanog napada Rusije na Ukrajinu, nakon završetka trenutnih neprijateljstava, brzo i kolektivno okupiti na najvišem nivou kako bi odredili odgovarajuće naredne korake za podršku Ukrajini "dok ona ostvaruje svoje pravo na samoodbranu kao što je sadržano u članu 51 Povelje UN, uključujući pružanje brze i stalne bezbednosne pomoći i nametanje ekonomskih i drugih troškova Rusiji".

Sporazum su potpisali lideri SAD, Belgije, Kanade, Danske, Estonije, Finske, Francuske, Nemačke, Islanda, Italije, Japana, Letonije, Litvanije, Luksemburga, Holandije, Norveške, Poljske, Portugalije, Španije, Švedske i Velike Britanije, zajedno sa predsednikom Evropskog saveta, predsednikom Evropske komisije i predsednikom Ukrajine.

Oni su istovremeno potvrdili da je "bezbednost Ukrajine sastavni deo bezbednosti evroatlantskog regiona i šire" i da nameravaju da podrže Ukrajinu dok ne pobedi Rusiju i pohvalili bezbednosne sporazume i aranžmane koje je sa Ukrajinom finaliziralo 20 zemalja i EU u okviru Zajedničke deklaracije o podršci Ukrajini objavljene u Vilnjusu 2023. godine.

Istakli su i svoju nepokolebljivu posvećenost slobodnoj, nezavisnoj, demokratskoj i suverenoj Ukrajini koja je sposobna da se brani i odvrati od buduće agresije, i potvrdili suvereno pravo Ukrajine da bira sopstvene bezbednosne aranžmane, kao i političke, društvene, ekonomske i kulturne sisteme.

Ocenili su i da napad Rusije na Ukrajinu predstavlja pretnju međunarodnom miru i bezbednosti i "flagrantno kršenje međunarodnog prava" i prepoznali posvećenost Ukrajine sprovođenju reformi.

Lideri su poručili da nameravaju da poštuju obaveze iz sporazuma sa nepokolebljivom odlučnošću, "koristeći multilateralnu bezbednosnu arhitekturu koja podržava Ukrajinu, u skladu sa našim nacionalnim zakonima i bezbednosnim i odbrambenim politikama".

Potpisnici planiraju da unaprede ove obaveze, "dok Ukrajina nastavlja svoj put ka budućem članstvu u EU, NATO i široj evroatlantskoj zajednici".

"Druge zemlje koje žele da doprinesu ovim naporima usmerenim na obezbeđivanje slobodne, demokratske, nezavisne i suverene Ukrajine mogu da se pridruže ovom dogovoru nakon zaključivanja bilateralnog bezbednosnog sporazuma ili aranžamana sa Ukrajinom", poručuje se u saopštenju.