Španski vinari u Beogradu na seminaru podelili iskustva kako biti njabolji na svetu

BEOGRAD - Stručni seminar "Inovacije i saradnja Srbije i Španije u vinogradarsko-vinarskom sektoru - od DNK istraživanja do globalnih izazova", održan danas u Beogradu u organizaciji amabsade Španije, bio je prilika da srpski vinari i vinogradari upoznaju iskustva i metode vinara, vinogradara i enologa iz Španije koja je najveći izvoznik vina u svetu, ali i da čuju kako se dolazi do najboljih rezultata.

"Španija je najveći svetski izvoznik vina kada su u pitanju količine, a ujedno je i treći najveći svetski proizvođač. Vodeća smo zemlja u svetu po ukupnoj površini zasada vinove loze - skoro milion hektara. Lider smo po organskom uzgoju sa 142.100 hektara organskih vinograda", rekao je šef Trgovinsko-ekonomskog odeljenja Ambasade Španije, Alvaro Munjos Kamaćo koji je danas otvorio stručni seminar na kojem je učešće uzelo stotinu srpskih i španskih poljoprivrednika, vinara i vinogradara, kao i predstavnika lokalnih samouprava u Srbiji koje neguju vinsku i vinogradarsku tradiciju.

Predavanja predstavnika španskih kompanija realizovana i u saradnji sa lokalnim srpskim partnerima, bile su prilika da se predstave odlike kvalitetnog sadnog materijala, rešenja u pogledu bioprehrane i biozaštite vinove loze, zaštitne mreže i folije, prskalice i atomizeri, kao i preteća oprema i instrumenti za analizu vina, rekao je Kamaćo.

Srpski vinari i vinogradari na seminaru mogli su da čuju i za korake kojima se stiže do najboljih rezultata - od ograničenja broja čokota do kontrole grožđa koje ulazi u proizvodnju, kao i za metode kojim mogu da zaštite plod, povećaju prinos i optimizuju potrošnju resursa.

"Rioha je jedan od najprepoznatljivijih vinskih regiona Španije odakle dolaze neka od najboljih i najprepoznatljivijih svetskih vina zato su iskustva vinogradara tog kraja koja su se mogla čuti danas dragocena", rekao je Kamaćo i naglasio da pored ekonomskih benefita u pogledu vinske proizvodnje i enoturizma, vinski sektor doprinosi i na društvenom nivou, kao jedan od ključnih faktora za borbu protiv depopulacije, doprinoseći razvoju ruralnih područja.

Kamaćo je podsetio da Srbija i Španija neguju izuzetne političke i prijateljske odnose, a u pogledu ekonomske bilatelarne saradnje, komercijalna razmena beleži decenijski rast tako da je u 2023. godini dostilga vrednost od skoro milijardu evra.

"Srbija i Španija sarađuju u strateškim sektorima kao što su infrastruktura, transport, životna sredina i energija zahvaljujući sporazumima koji promovišu zajedničke projekte i transfer tehnologije", rekao je on i naveo da taj sveobuhvatni pristup podstiče ne samo trgovinu, već i inovacije i održivi razvoj u obe privrede.

Podsetio je da je Španija imajući u vidu važnost koju poljoprivreda ima u ekonomiji obe zemlje, prirodno deo aktivnosti usmerila baš na taj sektor.

"Tako pored učešća na AgroBelgrade-u i Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu, naša Kancelarija treću godinu sredinom decembra organizuje seminare na različite teme iz oblasti poljoprivrede. Tako smo 2022. govorili o biološkim preparatima za prehranu i zaštitu bilja, 2023. o tehnologijama koje se primenjuju nakon berbe voća i povrća, a sada je tema vinogradarstvo i vinarstvo", podsetio je šef Trgovinsko-ekonomskog odeljenja Ambasade Španije.

Skupu su prisustvovali državni sekretar Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Vukašin Grozdić, stručnjak Naučnog instituta za vino i vinogradarstvo La Riohe Havijer Ibanjes koji je predstavio ekonomsko-društvenu važnost i glavne odlike vinskog sektora u Španiji i Riohi, kao i naučne projekte u pogledu DNK istaživanja sorti vinove loze.

Taj Institut neguje saradnju i sa naučnicima iz Srbije, a kroz tu sinergiju sproveden je projekat studije o genomskoj karakterizaciji starih sorti vinove loze u Srbiji, koji je prisutnima predstavila Slavica Todić sa Poljoprivrednog fakulteta.

Perspektivu o modernim izazovima vinogradarsko-vinskog sektora u Srbiji i svetu, klimatskim promenama, tržišnom plasmanu vina, kao i projektu saradnje Španije i Srbije na polju autohnotnih srpskih sorti predstavili su gostujući profesor Univerziteta u Riohi Miodrag Grbić i Ana Vuković Vimić sa Poljoprivrednog fakulteta.

Nakon konferencijskog programa seminara, uprilčen je i niz poslovnih sastanaka između predstavnika srpskih i španskih kompanija.