U Beogradu prva javna rasprava o Nacrtu Strategije razvoja energetike u Srbiji

BEOGRAD  - Ministarstvo rudarstva i energetike i Privredna komora Srbije (PKS) organizovali su danas prvu javnu raspravu o Nacrtu Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2040. godine sa projekcijama do 2050. godine, kao i javnu raspravu o Izveštaju o strateškoj proceni uticaja Strategije razvoja energetike na životnu sredinu.

Javna rasprava će trajati do 15. avgusta, a 30. i 31. jula biće organizovana u Nišu i Novom Sadu.

Predsednik Odbora za energetiku PKS i direktor Elektroprivrede Srbije Dušan Živković izjavio je da je energetska kriza zahtevala novu strategiju energetike, ali i razvoj veštačke inteligencije, cirkularne ekonomije, kao i proces dekarbonizacije.

"Svi ti procesi nametnuli su nova pravila igre, a kriza je doprinela da shvatimo koliko su energetski suverenitet i energetska sigurnost prioritet svake države, regiona", rekao je Živković.

Istakao je da će EPS biti nosilac energetske tranzicije.

"U Srbiji već postoji nešto malo manje od 800 megavata nezavisnih proizvođača električne energije. Nova strategija energetike je nešto što nam treba i što će nam omogućiti da sagledamo kako da u narednom periodu energetske kompanije i privreda u suživotu dođu do željenih ciljeva, prvenstveno do dekarbonizacije", naveo je Živković.

Direktor Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju Privredne komore Srbije Mihailo Vesović rekao je da je nova strategija energetike izuzetno važna za razvoj srpske privrede i esencija zelene transformacije energije.

"Suočili smo se sa mnogo ograničenja u ovom periodu. Imamo opštu neizvesnost koja se odnosi na to u kom smeru će se kretati geopolitička dešavanja i cene energenata na tržištu. Ta neizvesnost čini ovu strategiju vrlo bitnom, da može da odgovori na promene koje će se dešavati u sledećem periodu ", istakao je Vesović.

On navodi da je bitno što je vodonik prepoznat kao jedna nova oblast energetike, te da se otvara i mogućnost primene nukelarne energije.

"Mislim da će ova strategija omogućiti da se otvori novi niz poslova i mogućnosti za razvoj privrede. Za nas je ova strategija možda važnije i od strategije industrijske politike, jer će usloviti nove druge strategije", kazao je Vesović.

Državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike Veljko Kovačević istakao je da startegija predviđa ambiciozne ciljeve za dekarbonizaciju energetskog sektora, na način da se ne ugrozi energetska sigurnost i stabilnost.

"Do 2030. godine, ukupna instalisana snaga vetroelektrana i solarnih elektrana treba da bude 3,5 GW, čime će skoro svaki drugi proizvedeni megavat-sat biti iz zelene energije. Do 2040, kapacitet iz OIE bi trebalo da bude povećan skoro tri puta. Ove ambiciozne ciljeve možemo da ostvarimo ukoliko taj teret podele javni i privatni sektor", rekao je Kovačević.

Strategija predviđa intenzivna ulaganja u povećanje energetske efikasnosti u svim sektorima, kao i nastavak investicija u prenosnu mrežu.

"U naredne tri do četiri godine treba da budu završene sve sekcije Transbalkanskog koridora. Planirani su i projekat Panonskog koridora, koji treba da udvostruči kapacitet prenosne mreže ka Mađarskoj, Centralnobalkanskog koridora koji će povećati kapacitete ka Bugarkoj, i projekat Beogrid koji će omogućiti evakuaciju OIE iz Banata ka beogradskom regionu", kazao je.

Kako kaže, u sektoru gasa i nafte, prioritet je diversifikacija snabdevanja, s obzirom na visoku zavisnost od uvoza ovih energenata.

Nacrt Strategije, prema njegovim rečima, promoviše i pripremanje Srbije za veću upotrebu vodonika u energetici, kroz uspostavljanje zakonske regulative, jačanje tehnološkog i naučno-istraživačkog potencijala.

On je naglasio da je kroz Nacrt Strategije stavljena na sto tema nuklearne energije.

"Jedan od prvih koraka za uspostavljanje širokog dijaloga na ovu temu je ukidanje moratorijuma na nuklearnu energiju. U narednim decenijama, biće potrebno da na održiv način rešimo kako ćemo zameniti baznu energiju iz termoelektrana, gde se nuklearna energija nameće kao najbolje rešenje koje obezbeđuje i sigurnost snabdevanja i karbonsku neutralnost", rekao je Kovačević.