26. januar 2023 15:47

RGZ rešio 40.000 predmeta više u 2022., odobreno zapošljavanje još 409 radnika

Izvor: TANJUG

podeli vest

RGZ rešio 40.000 predmeta više u 2022., odobreno zapošljavanje još 409 radnika

Foto: Shutterstock.com/THICHA SATAPITANON, ilustracija

BEOGRAD - Republički geodetski zavod je rešio u protekloj godini 40.000 predmeta više nego u 2021, izjavila je danas predstavnica RGZ Maja Radović i istakla da je vlada toj instituciji odobrila zapošljavanje još 409 novih radnika.

Vlada Srbije prepoznala je značaj ove institucije i širok spektar koji RGZ obavlja i time omogućila bolji način funkcionisanja službi za katastar nepokretnosti, rekla je Radovićeva za Tanjug.

"Godinama unazad je dolazilo do povećanja obima poslova i nadležnosti kojima se RGZ bavi, a UN i infrastrukturu geoprostornih podataka posmatraju kao jedan od stubova državnosti, tako da je za nas veoma znacajno ovo priznanje da je Vlada takođe videla važnost RGZ-a i omogućila nam povećanje broja zaposlenih za čak 409 radnih mesta" , objasnila je Radovićeva.

Hakerski napad koji se desio prošle godine u junu je bio nešto što je izazvalo najveći problem, rekla je Radovićeva i dodala da je, uz pomoć IT stručnjaka koji rade u RGZ-u kao i drugim državnim institucijama, za samo šest dana baza podataka ponovo bila dostupna za sve državne organe, a kroz mesec dana i za čitavu javnost.

Strah od gubitka svog doma je nešto što je najveći strah sa kojim se ljudi suočavaju, istakla je ona i navela da RGZ i katastar predstavljaju poslednji bedem zaštite građana od bilo kakvih prevarnih radnji.

"Moguće je biti vlasnik određenih nepokretnosti a da niste upisani u katastar, ali to svakako nije dovoljno pouzdano. Svi oni koji poseduju svoje kupoprodajne ugovore i čuvaju ih, apelujemo da se upišu u katastar nepokretnosti kako ne bi došlo do eventualnih zloupotreba" objasnila je Radovićeva za Tanjug.

Kako kaže, svi državni organi imaju digitalnim putem pristup bazi podataka i mogu da dobiju informacije o vlasništvu na neporektnostima građana koji dolaze da obave neke poslove kod tih državnih institucija.

Cilj RGZ-a jeste da što više bude digitalan i transparentan, kao i da je vecina podataka dostupna svima putem mobilnih telefona, dodala je ona.

Naglasila je da RGZ nije savetodavna institucija i da zaposleni koji rade na šalterima prvenstveno imaju zadak da prime dokumentaciju koju je neko predao, a ne da vrše analizu te informacije.

Kaže i da je digitalni način komunikacije i rada najefikasniji način za eliminisanje korupcije i osvrnula se na servis e-primedbe katastra, putem kojeg je, takođe, moguće uputiti nekakav zahtev RGZ-u i u tom slučaju se dobija siguran i pouzdan odgovor na vaše pitanje.

Najavila je da će u narednih nekoliko dana početi sa radom i nova aplikacija koja će pomoći radu info centra gde će građani moći da dobiju više informacija samostalno o statusu njihovog predmeta i istakla da je digitalni način komunikacije i rada najefikasniji način za eliminisanje korupcije.

"Mi već sada imamo oko 850 inženjera, većina njih je geodetske struke i 300 diplomiranih pravnika, a biće i novih konkursa za zapošljavanje stručnjaka" , navela ja Radovićeva i dodala da se većim brojem konkursa u proteklih nekoliko godina omogućilo da prosečna starost u RGZ-u sa 55 godina smanji na 43 godine.

"Dobili smo priznanje da smo primer dobre prakse u digitalizaciji u zemljišnoj administraciji", rekla je ona i dodala da RGZ ima i podršku Svetske banke kroz projekat unapređenja zemljišne administracije u Srbiji, kao i da se RGZ trudi da u svakom smislu prati svetske trendove.