Mijović: Ceo sistem korišćenja sumporne kiseline u procesu rudarenja litijuma bezbedan

BEOGRAD - Glavni savetnik za životnu sredinu kompanije Rio Sava Exploration dr Dušan Mijović izjavio je danas da će ceo sistem korišćenja, skladištenja, prijema i transporta sumporne kiseline u procesu rudarenja litijuma biti bezbedan.

On je rekao za Tanjug da nisu tačne priče da će sumporna kiselina nagrizati kožu i pluća u dolini Jadra čak u radijusu od 10, 20 kilometara zato što je sumporna kiselina rastavarač koji se koristi u svim industrijama.

"Sumporna kiselina se koristi u potpuno zatvorenom sistemu i nema nikakvog isparavanja. Na kraju, treba reći da kad se sumporna kiselina pomeša sa rudom da bi se rastvorila ruda i izvukao litijum i bor, onda dolazi do promene i to više nije sumporna kiselina", objasnio je on.

Mijović kaže da skladišta u kojima su predviđena da bude prihvaćena količina sumporne kiseline imaju veoma obezbeđen sistem, kao i posebne senzore koji bi registrovali i zaustavili eventualno curenje iz bilo kojih od tankova u kojima se ona prenosi.

Kako je naveo, urađena su tri radna nacrta studije o proceni uticaja na životnu sredinu, studija procena uticaja na životnu sredinu rudnika i podzemne eksploatacije, studija procena uticaja prerade same rude, i studija o proceni uticaja na životnu sredinu za preradu industrijskog otpada.

Na tim studijama su radili profesori sa Rudarsko-geološkog fakulteta, Mašinskog fakulteta, Tehnološkog fakulteta, Građevinskog fakulteta, kao i stručnjaci iz instituta Jaroslav Černi i drugih laboratorija, izjavio je Mijović.

"Mi smo imali i kolege iz inostranstva koji su za određene delove oblasti, kao što je proizvodni proces, kolega iz Australije je povezao opšte prihvaćene i poznate tehnologije. Ako rudnik krene, mi planiramo da eksploatišemo i proizvodimo litijum karbonat, bornu kiselinu i natrijum sulfat. Ta tri proizvoda se i sada prerađuju u svetu po tehnologijama. Naša specifičnost i patent je način na koji smo mi povezali poznate procese da bi dobili ta tri proizvoda", objasnio je on.

Mijović kaže da te tri studije imaju oko 2.000 strana u kojima se nalaze i mere zaštite životne sredine ne samo u redovnom postupku, nego i u vanrednim situacijama, što daje sigurnost da se budućom eksploatacijom i preradom neće vršiti uticaj koji nije u zakonom propisanim vrednostima.

"Studije pokazuju da je uticaj strogo kontrolisan, ali mi ni u jednom momentu nismo rekli da sama izgradnja tog postrojenja neće biti uticaj na pejzaž koji to sada nema", dodao je on.

Na pitanje na osnovu kojih podataka je izrađen radni nacrt studije uticaja ako istorija ne poznaje ovu tehnologiju eksploatacije litijuma, a koja je napravljena samo zbog eksploatacije jadarita, Mijović je rekao da je kompanije Rio Sava Exploration za 20 godina koliko je prisutna u Srbiji, uspostavila monitoring elemenata životne sredine na osnovu kojeg je dobila podatke sa terena, ušla u analizu i naučnim aparatom uradila studije.

"Nismo koristili arhivske podatke, koristili smo podatke koje smo prikupili na terenu. Te studije imaju sadržaj koji je zakonom propisan i koji mora da se ispuni. Budući projekat svakako ima neki uticaj, ali taj uticaj u granicama bilo kog uticaja koji je država potpisala. Ne postoji uticaj koji bi promenio postojeće stanje životne sredine", poručio je on.

Mijović dodaje da je po zakonu, kompanija u obavezi da na mestu koje odredi Zavod za zaštitu prirode i Ministarstvo za zaštitu životne sredine uspostavi duplo veću novu šumu koju je prethodno posekla.