Mihailo Vesović: Ekonomska saradnja Srbije i Turske rezultat dobrih političkih odnosa

BEOGRAD - Direktor Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju Privredne komore Srbije Mihailo Vesović rekao je da su danas na Poslovnom forumu Srbija-Turska privrednici ugovorili poslove u brojnim oblastima, kao i da je to rezultat dobrih političkih odnosa.

Vesović je rekao za Tanjug da je turska delegacija verovatno najveća delegacija koja je posetila Srbiju ove godine, kao i da je oko 300 privrednika na Forumu imalo priliku da čuje izuzetno važne poruke, najpre od dvojice predsednika, a onda i od vođa privrednih delegacija.

On je dodao da se očekuje da će robna razmena na kraju godine zabeležiti dodatni rast.

"Mi očekujemo da će se 2024. godine u trgovinskom smislu završiti sa skoro tri milijarde evra robne razmene, što je najviša vrednost koju beležimo od kada se bavimo srpsko-turskim odnosima", istakao je Vesović.

Govoreći o robnoj razmeni između dve zemlje, Vesović je rekao da je za prvih osam meseci 2024. godine, izvoz u Tursku porastao za 70 odsto, dok je uvoz porastao za 20 odsto.

On je dodao da Turska iz Srbije uvozi i bakar i njegove prerađevine, kao i gume, budući da Srbija proizvodi oko jedan odsto svetske ukupne količine guma.

"Turska je prepoznata kao automobilska industrija, pa se tu nalaze i auto-delovi i oprema za vozila, dok mi iz Turske uglanvom uvozimo repromaterijale, odnosno sirovine koje služe dlajoj preradi. Naravno, i tekstilne proizvode, po čemu je Turska poznata", rekao je Vesović.

On je dodao i da Turska doživljava veliki ekonomski rast, iako se u jednom trenutku susrela sa visokom inflacijom, ali da u poslednjih godinu i po dana polako stabilizuje ekonomiju i napreduje, što izuzetno pogoduje ne samo za trgovinske, već i za investicijske odnose.

"Turske kompanije traže priliku da nađu partnere i dobavljače, ali i priliku za investiranje, u čemu Srbija ima najvažnije mesto u regionu, zahvaljujući zrelosti naše ekonomije, ali i investicionom rejtingu, kao i podršci koju možemo da pružimo investitorima, ali i dobrom iskustvu koje su turske kompanije imale poslovanjem u našoj zemlji", rekao je Vesović.

On je dodao da nisu sve turske investicije u Srbiji bile uspešne, ali da su one koje to jesu, dugovečne, kao i da je Srbija u međuvremenu dobila Halkbanku kao finansijski instrument podrške poslovanju turskih kompanija, što govori o dugoročnom interesu saradnje.

Vesović je dodao i da su Turska i Srbija kandidati za članstvo u Evropksoj uniji, s tim što je Turska članica Carinske unije, što znači da je svaki proizvod u toj zemlji po standardima EU.

"Time Turska na neki način nameće visoke standarde i sve naše kompanije koje izvoze na tursko tržište praktično možemo da ujedinimo sa turskim kompanijama koje izvoze na evropsko tržište", rekao je Vesović.

On je dodao da razmena usluga beleži dobre rezultate u turizmu i građevinskom sektoru, ali i da raste interesovanje za komunikacione tehnolgije, IT, kao i za veštačku inteligenciju, budući da turska ima tehnološke kompanije u oblasti mašinske industrije, metalne industrije, ali i namensku industriju, poput industrije dronova ili nekih delova avio-industrije.

"Srbija ima interes da sarađuje sa njima na tom planu, ne samo u trgovinskom, nego i u tehnološkom smislu", rekao je Vesović.

On je dodao da su, posle kineskih, turski turisti najčešći gosti Srbije, što doprinosi boljem razumevanju između dva naroda, ali i ekonomskom uspehu Srbije.

On je dodao da da je Telekom Srbija otvorila podružnicu za tursko tržište, što je ocenio kao signal postojanja velikog broja turskih državljana koji razumeju naš jezik.

"Što se više poznajemo, što više razumemo i kulturu, možemo bolje da komuniciramo i u poslovnom smislu", istakao je Vesović.

On se osvrnuo i na infrastrukturnu saradnju dve zemlje i rekao da su turske kompanije uključene i u rad infrastrukturnih projekata u Srbiji, poput dva važna putna pravca, ali i u drugim građevinskim radovima, posebno u Beogradu i to je takođe značajan interes dveju predrede.

Sumirajući forum, Vesović je rekao da su ovakvi susreti dokaz i olakšanje bilo kakvog rizika, kao i pronalaženje mehanizama rešavanja potencijalnih porblema.

"Ono što je bitno jeste da Turska ima rast od nekih pet odsto na godišnjem nivou i polako spušta svoju inflaciju, koja je do sada malo ograničavala rast ove ekonomske saradnje", zaključio je Vesović.