MMF: Postignut dogovor sa Srbijom o četvrtoj reviziji i novom aranžmanu od 36 meseci

VAŠINGTON/BEOGRAD - Tim Međunarodnog monetarnog fonda postigao je dogovor, na nivou tima, sa Srbijom o četvrtoj reviziji Stand-by aranžmana (SBA) i o zahtevu za Instrumentom za koordinaciju politika (PCI) u trajanju od 36 meseci, od decembra 2024. do decembra 2027. godine, saopštio je danas MMF.

"PCI je instrument koji ne podrazumeva finansiranje i koji je namenjen pružanju podrške snažnim ekonomskim politikama. Dogovor treba da odobri Izvršni odbor MMF-a i očekuje se da će ga odbor razmatrati u decembru 2024. godine", navode iz MMF.

Ističu da su makroekonomski rezultati u Srbiji i dalje snažni.

"Rast i tržište rada su robusni, a inflacija je opala. Devizne rezerve su na rekordnom nivou i teret javnog duga nastavlja da pada", navode iz MMF.

U okviru instrumenta PCI, kako je navedeno, Srbija se obavezuje da fiskalni deficiti neće preći 3,0 procenta BDP-a u periodu od 2025. do 2027. godine, da će se izvršiti dodatna prioritizacija potrošnje u slučaju fiskalnih šokova, kao i da će povećanje zarada i penzija biti u skladu sa njenim fiskalnim pravilima.

PCI će uspostaviti ravnotežu između potreba u pogledu javnih investicija i socijalnih rashoda u Srbiji i kontinuirane fiskalne discipline, kako bi se podržao održivi rast, a javni dug i dalje nastavio da pada.

Tim Međunarodnog monetarnog fonda, na čelu s Donalom MekGetigenom, sastao se sa srpskim vlastima u periodu od 3. do 15. oktobra 2024. godine, kako bi razgovarali o rezultatima u okviru Stand-by aranžmana Srbije (SBA) i zahtevu vlasti za narednim Instrumentom za koordinaciju politika (PCI).

PCI je instrument koji ne podrazumeva finansiranje i koji je namenjen pružanju podrške snažnim ekonomskim politikama.

"Drago mi je što mogu da objavim da su srpske vlasti i tim MMF-a postigli dogovor na nivou tima o zaključenju četvrte i poslednje revizije aranžmana SBA i o narednom instrumentu PCI u trajanju od 36 meseci", rekao je MekGetigen.

Izvršni odbor MMF je odobrio dvogodišnji SBA u decembru 2022. godine i taj aranžman je podržao Srbiju u periodu velike ekonomske neizvesnosti i nestabilnosti cena energije, navodi se u saopštenju.

U okviru SBA, Srbija je uspešno sprovodila makroekonomske politike koje su podržale spoljnu i fiskalnu održivost i koje su ponovo izgradile bafere za slučaj budućih šokova.

Srbija je povećala i modernizovala svoje energetske tarife i inicirala restrukturiranje EPS-a kako bi poboljšala finansijsku održivost i efikasnost energetskog sektora.

Takođe, Srbija je ostvarila dobar napredak u pogledu važnih fiskalnih strukturnih reformi i uložila dodatne napore u poboljšanje upravljanja državnim preduzećima.

"Odražavajući uspeh ekonomskog programa podržanog aranžmanom SBA i s obzirom na posvećenosti Srbije daljim snažnim ekonomskim politikama, Srbiji je u oktobru 2024. godine po prvi put dodeljen kreditni rejting investicionog ranga od strane S&P Global Ratings", naveo je on.

Ta finansijska istitucija ističe da su makroekonomski rezultati Srbije u 2024. godini impresivni.

"Predviđamo rast od 3,9 procenata u 2024. godini, koji će se povećati na oko 4¼ procenta u narednim godinama. Ukupna inflacija se vratila u ciljani koridor Narodne banke Srbije, uz podršku restriktivnije monetarne politike i smanjenja cena energije i hrane, ali je bazna inflacija i dalje povišena", rekao je MekGetigen.

Očekuje se, kako kaže, da će se fiskalni deficit povećati na 2,7 procenata BDP-a u 2024. godini, kako bi se pomoglo finansiranje dodatnih potreba za potrošnjom u oblasti infrastrukture, socijalne zaštite i odbrane.

Na osnovu dobrih rezultata u naplati fiskalnih prihoda, snažnog ekonomskog rasta i nedavne revizije BDP-a naviše, očekuje se da će javni dug pasti na oko 48 procenata BDP-a do kraja 2024. godine.

"Kako se domaća tražnja bude povećavala, i nastavile intenzivirane javne investicije u Srbiji, predviđa se da će se deficit bilansa tekućih transakcija povećati u 2024. godini, kao i da će se dodatno povećati na srednji rok. Međutim, očekuje se da će dalji snažni prilivi direktnih stranih investicija više nego nadoknaditi deficit bilansa tekućih transakcija u narednim godinama i omogućiti kontinuiranu akumulaciju rezervi. Finansijski sektor je dobro kapitalizovan i likvidan", rekao je on.

Ključni rizici po ekonomske izglede Srbije su sledeći, kako je navedeno, eksterna tražnja, SDI i cene primarnih proizvoda u narednom periodu, koji su podložni neizvesnosti i rizicima, produbljivanje geoekonomske fragmentacije i izloženost poljoprivredne proizvodnje i ekonomske aktivnosti klimatskim promenama i ekstremnim vremenskim prilikama.

"Srbiji su stoga potrebni znatni baferi protiv neizvesnosti i rizika. Ohrabruje činjenica da su devizne rezerve i depoziti države visoki, javni dug i spoljni dug su održivi, a bankarski sistem je snažan. Dalje razborite politike pružaju dodatan važan bafer", naveo je MekGetigen.

MMF navodi da su rezultati programa Srbije u okviru SBA i dalje snažni.

"Ispunjeni su svi relevantni kvantitativni i standardni kontinuirani kriterijumi izvršenja, kao i većina indikativnih ciljeva i strukturnih benčmarkova. Zahvaljujući napretku postignutom u okviru SBA, Srbija namerava da nastavi da tretira SBA, koji ističe u decembru 2024. godine, kao aranžman iz predostrožnosti".

Kako bi MMF nastavio da podržava ekonomske politike Srbije, srpske vlasti i tim MMF-a takođe su postigli dogovor o srednjoročnim makroekonomskim i finansijskim politikama u okviru narednog Instrumenta za koordinaciju politika.

PCI će podržati Srbiju u kredibilnom održavanju fiskalne discipline, i istovremenom stvaranju prostora za potrošnju na javne investicije i druge ključne stavke.

Takođe, PCI će pomoći Srbiji u realizaciji ambicioznog programa strukturnih reformi, koji je fokusiran na fiskalne reforme i reforme u oblasti državnih preduzeća i energetike.

Prema PCI, srpske vlasti se obavezuju da godišnji ukupni fiskalni deficit neće premašiti 3,0 procenta BDP-a u periodu od 2025. do 2027. godine, naveo je šef Misije MMF.

Ukoliko ne bude velikih neželjenih šokova, to bi bilo u skladu s tekućim padom tereta javnog duga.

Da bi se postigao ovaj osnovni makroekonomski cilj, vlasti se obavezuju da će se pridržavati svojih posebnih fiskalnih pravila o zaradama u javnom sektoru i penzijama, koji su usvojile 2022. godine, kao i da će razmotriti opcije za racionalizaciju i praćenje stavki rashoda koji su brzo rasli u 2024. godini.

U slučaju dodatnih pritisaka na fiskalnu potrošnju, vlasti se obavezuju da će izvršiti dodatnu prioritizaciju javne potrošnje.

"PCI će pomoći vlastima da unaprede upravljanje javnim finansijama, upravljanje javnim investicijama, upravljanje fiskalnim rizicima, fiskalnu transparentnost i planiranje zaposlenosti u javnom sektoru i penzija. Takođe će koristiti opsežnu tehničku pomoć MMF-a za rešavanje kadrovskih izazova u Poreskoj upravi, što je hitan i ključan prioritet u makro kontekstu", naveo je MekGetigen.

Novi instrument će pomoći vlastima u preciziranju i operacionalizaciji plana investicija u energetskom sektoru, poboljšanju finansijske održivosti energetskih državnih preduzeća i pripremi Srbije za uvođenje Mehanizma EU za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM).

Na kraju, PCI će pomoći vlastima u važnim i složenim reformama upravljanja državnim preduzećima, uključujući i u energetskom sektoru.

Tim MMF-a je na kraju zahvalio svim svojim sagovornicima na otvorenoj i konstruktivnoj diskusiji, navedeno je u saopštenju.