Nebojša Savić: U sistemu obrazovanja podsticati analitičko i kreativno mišljenje

BEOGRAD - Profesor fakulteta FEFA Nebojša Savić izjavio je danas na Beogradskom ekonomskom forumu da u sistemu obrazovanja treba podsticati analitičko i kreativno mišljenje.

On je govoreći na panelu "Privreda Srbije tokom godina i izučene lekcije", u okviru drugog dana foruma, rekao da će to biti i suština zahteva sa tržišta rada ka sistemu obrazovanja.

"To podrazumeva i veliku ulogu digitalne tehnologije,odnosno veštačke inteligencije, ali i socijalnih komponenti", rekao je Savić.

On je naglasio i da svi ozbiljno treba da razmislimo kako da ceo ovaj proces i tokove vezane za veštačku inteligenciju i promenu na tržištu rada prilagodimo našem sistemu obrazovanja.

Savić je rekao i da sada postoji intenzivan razvoj tehnologija i tehničkih disciplina, ali kako ističe zaostaju društevene discipline i zato treba pojačati ulogu društvenih i humanističkih nauka kako bi što je moguće više humnanizovali razvoj veštačke inteligencije.

Prema njegovim rečima i neki poslovi na primer iz sfere ekonomije će biti ugroženi, posebno iz oblasti marketinga, jer će verovatno veštačka inteligfencija dosta tih poslova moći da radi, "možda ne bolje, ali u svakom slučaju brže".

Savić je naglasio i da je za privredni rast i razvoj veoma važna inovativnost i da je jako važno da se ona poveže sa veštačkom inteligencijom i kreativnosču.

On je naveo i da je ključno kako upozoravaju i mnogi stručnjaci da humanizujemo veštačku inteligenciju zbog rizika koji postoje u daljem razvoju, da ona bude dehumanizovana.

"Tehnologija nam je omogućila ogroman prosperitet i neko je zahvaljujući tehnologijama, za deset godina napravio kapital koji je bio nezamisliv pre 50 i 100 godina. Mnogo se sve ubrzalo i postoji opasnost, da tehnički progres nadvlada društveni razvoj", rekao je profesor.

Državni sekretar u Ministarstvu privrede Vladimir Arsenović rekao je govoreći na ovom panelu da je jako važna podrška države malim i srednjim preduzećima, privrednicima i preduzetnicima kako bi se iskoristili njihovi potencijali i da je to suština napretka privrede.

On je podsetio da država sprovodi već određene mere za njihov podsticaj i da će se to nastaviti i u budućnosti uz osluškivanje i prilagođavanje njihovim potrebama.

"Srbija i Ministarstvo privrede, apsolutno, se zalaže za to i dalje će davati podrške kroz različite programe, ali će glavna baza biti razvoj mladih ljudi i ženskog preduzetništva u našoj zemlji", rekao je Arsenović.

Profesor Ekonomskog fakulteta Dejan Šoškić rekao je da ukoliko želimo da tržišna privreda da očekivane tradicionalne pozitivne rezultate, mora da se održava konkurencija.

Dodaje da se ona u dobro uređenim društvima postiže kroz dobro uređene državne institucije nadležne za posticanje konkurencije.

"Tržišna privreda daje rezultate u uslovima kada postoje jake nepristrasne institucije sa kvalitetnim, kompetentnim ljudima koji u kratkom roku odlučuju u državnom interesu.Ta formulacija bi trebalo da krasi svaku instituciju u našoj državi ili u državama koje zaista žele da od tržišne privrede dobiju ono što se od nje očekuje", rekao je on na panelu.

Šoškić je naglasio i da su obrazovanje i snažne institucije uslov privrednog rasta svake zemlje.

"Ključna stvar je ljudski kapital i obrazovanje. To nije samo izdvajanje više sredstava za obrazovanje, to je modifikovanje obrazovnog procesa, posticanje kreativnosti, razmišljanja nasamo rešavanju problema, a ne čisto i puko ponavljanje nekakvog znanja", rekao je Šoškić.

Član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov rekao je da su kada je reč o obrazovanju u Srbiji brojni predmeti koje imaju đaci prevaziđeni, ali da je osim racionalizacije predmeta potrebno izvršiti i racionalizaciju broja nastavnika na jedan društveno odgovoran način.

"Uz adekvatne programe i ostalo, dobićete ne samo moderno obrazovanje za decu, već i budžetski prostor da preostalim nastavnicima isplaćujete uvećane zarade", rekao je Altiparmakov. Stalni predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u Srbiji Lev Ratnovski je rekao da kada je reč o malim platama treba razmišljati i o optimizaciji.