Jovana Joksimović: Cilj da do 2030. svaki drugi megavat bude proizveden iz obnovljivih izvora

BEOGRAD - Integrisanim energetskim nacionalnim i klimatskim planom kao cilj smo postavili da do 2030. godine skoro svaki drugi megavat sat struje bude proizveden iz obnovljivih izvora energije, izjavila je danas pomoćnica ministra za međunarodnu politiku i evropske integracije u Ministarstvu energetike i rudarstva Jovana Joksimović.

Ona je, govoreći na Dijalogu o klimatskim promenama koji je Ministarstvo zaštite životne sredine organizovalo zajedno sa timom Ujedinjenih nacija (UN) i Programom Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), rekla da ovaj plan daje projekcije do 2030. godine sa vizijom do 2050. godine i da predstavlja mapu puta za našu energetsku tranziciju, što znači i doprinos klimatskim ciljevima.

"Zajedno sa značajnim povećanjem energetske efikasnosti u domaćinstvima, u školama, vrtićima, sportskim dvoranama, zgradama lokalnih samouprava i drugih javnih namena i drugim merama koje predviđa naš zajednički strateški dokument, a to je integrisani plan, do kraja decenije emisije štetnih gasova treba da budu 40,3 odsto manje nego 1990. godine, u skladu i sa odlukama Ministarskog saveta Energetske zajednice", rekla je ona.

Dodala je da se između ostalog zajedno sa UNDP-em radi na projektu povećanja energetske efikasnosti u zgradama centralne vlasti, koje će pored toga što smanjuje potrošnju energije kako električne, tako i toplotne, značajno smanjiti i emisiju ugljen dioksida.

Prema njenim rečima kroz programe koje sprovodi Ministarstvo rudavstva i

energetike u oblasti energetske efikasnosti, podržane su lokalne samouprave i građani da rade na smanjenju potrošnje energije i samim tim i da unapređuju životnu sredinu.

"Do sada je oko 30.000 domaćinstava dobilo suvencije kroz javne pozive, a do kraja 2027. saniraćemo ukupno više od 70.000 domaćinstava. Unapređenjem zakonskog okvira stvorili smo uslove za investicije u obnovljive izvore energije. Kroz prve aukcije obezbedili smo 715 MW vetro i solarnih elektrana, koje će do 2026. godine biti na mreži", rekla je Joksimović.

Navela je da je nedavno potpisan ugovor o gradnji solarnih elektrana snage jedan GW sa 200 MW baterijskog skladišta, koji će, kako je ocenila, bitno promeniti portfolio ne samo našeg javnog preduzeća EPS-a, nego će izmeniti i energetski miks naše zemlje.

"Oko 3,5 GW novih kapaciteta iz obnovljivih izvora energije će do 2030. godine, kako iz javnih tako i iz privatnih investicija, biti dodato na našu mrežu. Istovremeno, radimo na smanjenju uticaja na životnu sredinu najvećih termokapaciteta. Ranije je završeno postrojenje za odsumparavanje u TE Kostolac B, a nedavno i u TENT-u A za jedan od najvećih ekoloških projekata u Evropi koji je vredeo više od 200 miliona eura", istakla je ona.

Naglasila je da se intenzivno radi na izgradnji istog takvog postrojenja i na TENT-u B čime će više od 90 odsto termokapaciteta biti potpuno ekološki prihvatljive na nivou evropskih i srpskih standarda.

Paralelno se smanjuje emisija i drugih štetnih gasova, a kroz izgradnju reverzibilnih hidroelektrana (RHE), najpre RHE Bistrica, na kojoj pripremni radovi treba da počnu sledeće godine, omogućiće se dalja integracija obnovljivih izvora energije posle 2030. godine.

Joksimović je kao veoma važno navela i to što je otvoren stručni dijalog o mirnodopskoj primeni nuklearne energije, jer je, prema njenoj oceni, neophodno da se razmišlja i o niskougljeničnim izvorima bazne energije, koja će biti ključna za sigurnost snabdevanja posle 2040. godine.

"Predloženim izmenama Zakona o energetici do kraja 2024. trebalo bi da ukinemo i moratorijum na gradnju nuklearnih elektrana. U 2025. imaćemo već i preliminarne tehničke studije, a naše buduće aktivnosti odvijaće se u skladu sa smernicama Međunarodne agencije za atomsku energiju", rekla je ona.

Dijalog o klimatskim promenama je organizovan uoči 29. Konferencije država članica Okvirne konvencije UN-a o promeni klime (COP 29) koja se od 11. do 22. novembra održava u Bakuu, u Azerbejdžanu.

Obraćajući se učesnicima današnjeg skupa ambasador Azerbejdžana u Srbiji Kamil Hasijev je istakao da Srbija i Azerbejdžan dobro sarađuju i u oblasti zaštite životne sredine, čemu je doprinelo i nedavno potpisivanje Memoranduma o razumevanju u oblasti zelene energije.

Hasijev je rekao da je Azerbejdžan kao domaćin za COP 29 pripremio devet inicijativa, među kojima su i inicijative o ljudskom razvoju i otpornosti na klimatske promene, zatim kako ove promene utiču na rad i zapošljavanje, o zaštiti vode, koja je u suštini klimatskih promena, kao o skladištenju energije.

Stalni predstavnik UNDP-a u Srbiji Jakup Beriš je kao tri ključne poruke Srbiji u vezi sa klimatskim promenama naveo davanje prednosti dekarbonizaciji, zatim usvajanje politika koje su neophodne za ubrzavanje dekarbonizacije a treća se odnosi na veća ulaganja u zelenu tranziciju.

Rekao je da će Srbiji, prema proceni Svetske banke, u narednoj deceniji biti neophodno 9,5 milijardi evra za zaštitu stanovništva od negativnog uticaja klimatskih promena.