Primena međunarodnih standarda ljudskih prava unaprediće poslovanje srpskih kompanija

BEOGRAD - Usklađivanje i primena međunarodnih standarda ljudskih prava i zaštite životne sredine uz poštovanje obaveza dužne pažnje unaprediće poslovanje srpskih kompanija koje snabdevaju evropska tržišta, naročito u proizvodnim industrijama, zaključeno je na konferenciji koju su u partnerstvu organizovali Fondacija Fridrih Ebert Beograd i Projekat "Inicijativa za globalnu solidarnost".

Do kraja 2025. godine 470 sindikata iz različitih gradova Srbije biće obučeno da primeni efikasne mehanizme zaštite prava radnika i očekuje se da će oko 100.000 radnika dobiti pristup mehanizmima žalbi, čime će se značajno povećati odgovornost i transparentnost u poslovanju.

Projekat "Inicijativa za globalnu solidarnost" sprovodi Nemačka agencija za međunarodnu saradnju (GIZ) u okviru Nemačke razvojne saradnje, navodi se u saopštenju.

Specijalni savetnik u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Srđan Barac rekao je da je konferencija posvećena jednoj od veoma važnih tema u korpusu radnih prava, a to je standard dužne pažnje kojem posebnu pažnju posvećuju mnogi međunarodni dokumenti, nakon čega su mnoge zemlje ovaj standard uredile nacionalnim zakonodavstvima, a jedan od najvažnijih je Zakon o dužnoj pažnji u globalnim lancima snabdevanja u Nemačkoj.

On je najavio da će se u naredne tri godine mnogobrojni zakoni u oblasti rada usaglašavati sa međunarodnim propisima u oblasti prava radnika i izrazio očekivanje da će konferencija doprineti razmeni saznanja u ovoj oblasti kako bi se efektivno nastavio rad u ovoj oblasti.

"Globalizacija, klimatske promene i digitalizacija menjaju prirodu rada. Naša zajednička misija je da te promene ne ugroze prava radnika, već da ih unapredimo", istakao je Barac.

Savetnik za rad i socijalna pitanja iz Ambasade Nemačke Per Krumrej rekao je da je 2021. godine u Nemačkoj donet Zakon o dužnoj pažnji u globalnim lancima snabdevanja koji koristi pristup zasnovan na rizicima, koji su u skladu sa ciljevima UN, što znači da nemačke kompanije moraju da prate šta se dešava u njihovim firmama i da izveštavaju o tome, kao i da se identifikuju prioriteti kako bi se popravili poslovni odnosi u lancima snabdevanja.

"Moraju da se donesu i propišu i na nacionalnom nivou u Srbiji u oblasti poslovanja, koji će obezbediti pravni okvir koji treba da se primeni. Ovi propisi omogućuju dobavljačima u lancima snabdevanja da se čuje njihov glas kod kompanija iz Nemačke koje ih angažuju", naglasio je on.

Johana Volmejer, koordinatorka Inicijative za globalnu solidarnost i GIZ-a, ukazala je na to da je "Inicijativa za globalnu solidarnost" projekat koji finansira Savezno ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj Nemačke (BMZ) i da prati sprovođenje Zakona o dužnoj pažnji u lancima snabdevanja.

"Srbija, kao jedna od zemalja koja u značajnoj meri proizvodi za nemačko tržište, imaće koristi od ove podrške i implementacije projekta. U okviru projekta sarađujemo sa Privrednom komorom Srbije i podržavamo kompanije da razumeju značaj dužne pažnje", rekla je ona.

Ovaj projekat se u Srbiji implementira kroz podršku kompanijama, pomoć radnicima i podsticanje dinamičnog ekosistema.

Projekat pomaže preduzećima da ispune neophodne standarde u oblasti zaštite prava radnika i očuvanja životne sredine, čime se doprinosi povećanju šansi za konkurentnost srpskih kompanija na evropskom tržištu, uključujući i nemačko.

Ovi koraci predstavljaju ključne pomake ka usvajanju evropskih standarda, koji ne samo da poboljšavaju radne uslove, već i unapređuju ukupno poslovanje srpskih kompanija.