Dejan Ristić: Rekordna 2024. za srpski IKT sektor - četiri milijarde evra suficita, 5G polovinom godine

BEOGRAD - Ministar informisanja i telekomunikacija Dejan Ristić izjavio je danas da je 2024. bila rekordna za srpski IKT sektor i da je ostvareno više od četiri milijarde evra suficita u izvozu IKT usluga i proizvoda i najavio da bi polovinom 2025. trebalo da bude završena procedura za uvođenje 5G mreže u našoj zemlji.

"U odnosu na 2023. godinu, koja je bila do tada apsolutno rekordna, mi 2024. godine beležimo konstantan rast od 20 odsto, u odnosu na prethodnu godinu. To znači da smo 2023. godine imali suficit u izvozu IKT (informacione i komunikacione tehnologije) usluga i proizvoda u vrednosti od 3,44 milijarde evra. Mi smo taj obim dosegli u prvih 10 meseci ove godine. Takođe, 115.000 ljudi radi u IKT sektoru. Prosečne plate su blizu 250.000 dinara neto. Taj broj zaposlenih godišnje raste između tri i pet odsto", rekao je Ristić za Tanjug.

Naglasio je da je, na primer, svaki osmi dinar stvoren u Srbiji u 2023. godini bio iz IKT sektora.

"Kada imate u vidu i ove rezultate iz 2024. godine, a to je povećanje svih parametara za oko 20 odsto, to znači da je IKT sektor najbrže rastuća, najprihodovnija privredna grana u Srbiji i to je možda i najveći rezultat i ovog ministarstva i svih naših partnera u okviru IKT zajednice u Srbiji", rekao je Ristić.

Dodao je da ministartvo nastavlja i ove godine da radi na inoviranju zakonodavnog okvira, kako bi se prilagodio dinamičnoj prirodi IKT sektora, kao i na proširenju kapaciteta postojećih i na izgradnji novih naučno-tehnoloških parkova, na daljem razvoj srpskih startapova, istraživačkih i inovativnih centara.

"Po prvi put ove godine, ministarstvo počinje sa konkursom za pružanje finansijske podrške razvoju malih i srednjih srpskih IT preduzeća i to će biti urađeno po principu 30 odsto granta - bespovratnih sredstava, a 70 odsto najpovoljnijeg kredita. Na taj način želimo da damo dodatni podsticaj daljem jačanju srpskog IT sektora", rekao je Ristić.

Istakao je da je u prethodnoj godini intezivirana međunarodna saradnja,

kao i da je potpisan niz bilateralnih dokumentata koji omogućavaju srpskom IKT sektoru da bude mnogo prisutniji u privredama drugih zemalja.

Podsetio je da je prethodneg godine počela procedura za obnovu licenca za 2G, 3G, 4G mreže, koje podrazumevaju međunarodne aukcije i koje će biti završene polovinom ove godine.

"U septembru prethodne godine počeli smo toliko dugo očekivanu proceduru uvođenja 5G mreže u Srbiju i to će biti završeno sredinom ove godine. Najznačajnija faza te procedure jeste međunarodna aukcija", rekao je Ristić.

Podsetio je da je u protekloj godini ministarsrvo okončalo projekat "Povezane škole", koji je omogućio da svih 3.800 školskih objekata u Srbiji bude povezano na internet.

"Time smo omogućili besplatno korišćenje interneta za više od 750.000 đaka i više od 100.000 njihovih učitelja, nastavnika i profesora. Više od 850.000 naših građana sada u školskim objektima ima najkvalitetniji mogući internet, što im omogućava da stiču znanja i veštine u digitalnom svetu potpuno ravnopravno, bez obzira da li se školuju u nekoj školi u velikim urbanim središtima ili se školuju u malim seoskim osnovnim školama", rekao je Ristić.

Naveo je da je ministarstvo krajem prošle godine ušlo i u drugu, najveću fazu projekta uvođenja širokopojasnog interneta u ruralna područja Srbije, koji obuhvata više od 4.500 kilometara optičkog kabla.

"To radimo po ugledu na vodeće razvijene zemlje sveta, a to znači da tamo gde komercijalni operatori staju zato što nemaju komercijalni interes, tu nastupa država i omogućava svojim građanima i privredi i svima koji žive ili rade u ruralnim područjima Srbije da imaju istovetan pristup internetu kao i građani i privredni subjekti u velikim urbanim središtima", rekao je Ristić Tanjugu.

Ocenio je da rezultati govore da Srbija predstavlja jednu od zemalja uzora u svetu, kada je razvoj IKT sektora u pitanju.

"Srbija je prepoznata kao jedan od lidera u IKT sektoru, ne samo u regionu, već u Evropi i u svetu. I vrlo često se za nas kaže da smo u najkraćem mogućem vremenskom roku prošli taj put 'from zero to hero', od ničega do izuzetno razvijene IKT privredne zajednice, koju čine naučno-tehnološki parkovi, stotine startapova, niz istraživačkih centara, nekoliko naučnih instituta. Apsolutno možemo da budemo svi zadovoljni i ponosni na ono što je Srbija uradila u IKT sektoru u 2024. godini i možemo sa puno optimizma da gledamo na 2025. godinu", rekao je Ristić.

Podsetio je da su krajem prošle godine, u dogovoru sa Evropskom komisijom, pripremljene izmene tri medijska zakona, kroz rad tri radne grupe u kojoj su učestvovali predstavnici medijske zajednice i međunarodni stručnjaci.

"Ta procedura je bila demokratska, transparentna, inkluzivna, participativna i to se vidi i po rezultatima rada tih radnih grupa.

U dogovoru sa Briselom, pristupilo se izmenama sva tri medijska zakona i očekujemo da na prvom zasedanju Narodne skupštine, narodni poslanici razmotre predloge izmena i dopuna sva tri medijska zakona", naveo je Ristić.

Na pitanje o upotrebi veštačke inteligencije u oblasti javnog informisanja, Ristić je ukazao da je to novo i izazovno pitanje sa kojima se čitav svet suočava i navodi da Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija priprema zakonodavni okvir koji će regulisati upotrebu veštačke inteligencije.

"Taj zakon će biti usvojen tokom ove godine. Radi se i nova strategija razvoja veštačke inteligencije u Srbiji. U tom smislu, Srbija prati osnovnu regulativu Evropske unije koja je izrađena i usvojena tokom prethodne 2024. godine. Pratimo sve ono što su savremeni tokovi u uspostavljanju mehanizama za profesionalnu i etičku primenu veštačke inteligencije u raznim društvenim delatnostima, uključujući i oblast javnog informisanja", rekao je Ristić.

Upitan dokle se stiglo sa projektom digitalnog turističke ponude Srbije, Ritić je odgovorio da je taj projekat potpuno završen i da će njegova prva faza biti predstavljena javnosti u Narodnom muzeju Srbije, uoči obeležavanja nacionalnog praznika Sretenja.

"Nakon toga kreće njegova upotreba i na taj način Srbija dobija nešto što bismo nazvali srpski 'buking'. To radimo zajedno sa Ministarstvom omladine i turizma", kazao je Ristić i ocenio da će taj projekat doprineti daljem jačanju turističke ponude Srbije.

Na pitanje kako funkcioniše Nacionali kontakt centar za bezbednost dece na internetu, Ristić odgovara da je to organizaciona jedinica u okviru ministarstva i naglasio je da je predstavlja jedini takav institucionalni okvir zaštite dece na internetu u čitavoj Evropi.

"Beležimo povećani broj slučajeva, javljuju nam se deca, roditelji, bake i deke, nastavnici se javljuju, građani. I to je važno, da su se ljudi oslobodili i da kontaktiraju naš Nacionalni kontakt centar koji ima posebnu platformu - 'Pametno i bezbedno', poseban broj telefona, 19833, posebnu e-mail adresu i prisutan je na svim društvenim mrežama", naglasio je Ristić.

Naveo je da je ministarstvo prethodnu godinu posvetilo tome da dođe do što više roditelja, baki i deki, kako bi ovladali znanjima i veštinama i kako bi prepoznali da li su deca ugrožena na internetu.

Dodao je da je prošle godine prvi put Nacionalni kontakt centar prešao granice Srbije i realizuje obrazovne programe u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori.

"Ove godine idemo ka Sloveniji, Hrvatskoj i Severnoj Makedoniji. Veliki broj država je zainteresovan za preuzimanje znanja i čitavog tog mehanizma, uključujući, na primer, brojne zapadne države, Izrael, Libiju i druge", zaključio je Ristić.