Nebojša Obrknežev: Sankcije NIS-u bi bile ozbiljan udarac za srpsku ekonomiju

BEOGRAD - Analitičar Nebojša Obrknežev izjavio je danas da bi američke sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS), zbog većinskog ruskog vlasništva, bile ozbiljan udarac za Srbiju i njenu ekonomiju i navodi da bi jedno od rešenja problema mogla da bude nacionalizacija kompanije.

Obrknežev je rekao da ne razume zašto je odlazeća američka administracija na kraju mandata pokrenula to pitanje ocenjujući da sankcije ne bi bile udar za Rusiju, već za Srbiju i podsetio da NIS ima više od 12.000 zaposlenih što nije mali broj.

Prema njegovim rečima, ostaje da se vidi da li će, ukoliko SAD uvedu sankcije NIS-u, biti napravljen kompromis tako da Rusi naprave ''kombinaciju'' sa Azerbejdžanom ili Mađarskom, sa kojima Rusija ima dobre odnose ili da se sprovede nacionalizacija NIS-a.

''Bilo bi fantastično ukoliko bi dobri kadrovi vodili kompaniju, ako bi se ona nacionalizovala, ali da Rusi nađu zajednički jezik sa nama. Njima nije toliko bitan celokupan NIS, već samo rafinerija i benzinske stanice. Ovde je udar isključivo na rafineriju, ali tu su i TE-TO Pančevo, Petrohemija, ne radi se samo o jednoj kompaniji'', kazao je Obrkneže za Tanjug.

Naglasio je da je važno razumeti geostrateški poziciju Srbije i to da, kako kaže, ne komuniciramo sa Gaspromom, koja ima većinski udeo u vlasništvu NIS-a, kao sa privatnom kompanijom, već direktno sa Kremljom.

''Šta bi se desilo sa nama kada bi ove dve milijarde kubika gasa, plus onih 0,8 milijarde kubika gasa koji dobijamo po povlašćenoj ceni od 300 i nešto dolara, plaćali po komercijalnoj ceni, to bi bio kolaps i ozbiljan udarac za ekonomiju'', rekao je Obrknežev.

Kada je reč o energetskoj stabilnosti, Oberknežev je rekao da je Srbija prethodnih godina vodila pametnu politiku proširujući kapacitet Banatskog dvora sa 400 na 750 miliona kubika, kao i da je obezbeđeno 500 miliona kubika od Mađarske i 400 miliona kubika od Azerbejdžan što, kako kaže, pokriva potrebe domaćinstva i dela privrede.

Naglasio je da je država na vreme mislila i na naftu i da se projektna dokumentacija za 120 km naftovoda prema Mađarskoj uveliko radi i da će to omogućiti direktan uvoz ruske nafte.

''To bi bila srpsko-mađarska Družba, tako bih to nazvao, jer bi se to spajalo direktno na Družbu'', rekao je Oberknežev.