Direktor Gomexa: Propise bi trebalo praviti za 90 odsto privrednika koji poštuju zakon

BEOGRAD - Siva ekonomija je prema oceni direktora Gomexa i člana Upravnog odbora NALED-a Gorana Kovačevića vrsta hronične bolesti privrednog sistema, a propise bi, smatra on, trebalo praviti za 90 odsto privrednika koji rade ili žele da rade u skladu sa zakonom a ne za ostalih 10 odsto koji ga krše.

Kovačević je povodom objavljivanja prvih rezultata merenja obima sive ekonomije u Srbiji nakon pet godina, za najnoviji bilten NALED-a istakao da ako se siva ekonomija ne suzbija na vreme ona kao i svaka hronična bolest napreduje i tada je veoma teško primeniti brze i efikasne protivmere, neophodne da se prikupi novac za zajedničke potrebe društva i spreči dalje širenje korupcije.

Ti rezultati su pokazali da, iako je od 2017. godine do danas među građanima i privredom ojačala svest o poreskoj kulturi i smanjio se broj onih koji ne prijavljuju profit, siva ekonomija opstaje pa je prema proceni istraživanja trenutno oko 6,5 milijardi evra zarobljeno na tom terenu i deo tog novca ne stiže kroz poreze do budžeta i ne ulaže se u bolje usluge države.

Kako bi se omogućila bolja naplata poreza, od koje zavisi i kvalitet života svakog društva, neophodan je dalji rad na suzbijanju nelegalnih oblika poslovanja, kroz donošenje novih podsticajnih mera i propisa koji bi bili po meri privrede.

Prema Kovačevićevim rečima, propise treba praviti za 90 odsto privrednika koji rade ili žele da rade u skladu sa zakonom, a ne za onih 10 odsto koji ga krše i ako bi se država fokusirala na postupanje protiv te manjine i uvođenje restriktivnih mera, mogao bi da nastane komplikovan i skup privredni sistem, nepogodan za odgovorne privrednike, što bi stvorilo kontraefekat i završilo još većim bujanjem sive ekonomije.

"To je klasična priča o štapu i šargarepi. S obzirom da velika većina preduzetnika želi da radi u komfornoj zoni legalnog poslovanja, za njih je potrebno kreirati šargarepu u obliku unapređenog poslovnog okruženja", rekao je on.

Pojasnio je da to podrazumeva bolja pravna pravila, jednostavne procedure prilagođene lokalnim prilikama, jasnu i jednostavnu poresku politiku sa visinom poreza prilagođenom finansijskim mogućnostima privrede.

Kada je reč o manjini koja ne želi da legalno posluje, rekao je da je za nju potrebno napraviti neku vrstu zakonskog pendreka.

"Pod tim podrazumevam efikasan inspekcijski i sudski postupak, čiji bi cilj bio da se nelegalno poslovanje brzo uoči, a zatim još brže penalizuje. Time bi poslali jasnu poruku svim privrednicima da se siva ekonomija ne isplati", istakao je Kovačević.

Kao dobru vest je ocenio to što su u nacrtu programa za suzbijanje sive ekonomije zastupljene restriktivne, ali što je još važnije i podsticajne mere za dobrovoljno poštovanje propisa.

Podsticajni prioriteti novog programa biće smanjenje poreza i doprinosa na plate, koji privrednici najčešće navode kao razlog bežanja u sivu zonu, uvođenje olakšica za početnike u poslovanju, kako bi bili motivisani da rade u legalnim tokovima, unapređenje radnog zakonodavstva i rad na reformi neporeskih nameta i eliminisanja parafiskala.

Nedavno predstavljena studija NALED-a o obimu sive ekonomije u Srbiji, pokazala je da su novoosnovana preduzeća, preduzeća sa puno povezanih lica i firme bez zaposlenih sklonije radu na crno ali Kovačević ocenjuje da ipak nije lako identifikovati one koji predstavljaju najveću pretnju za poreski sistem.

"Treba razlikovati obične preprodavce koji krčme robu po raznim mestima od onih koji organizuju čitav sivi distributivni lanac. Kada pričamo o sivoj ekonomiji, mi pre svega imamo pred očima upravo tog malog preprodavca koji je na kraju lanca i koga je najlakše neutralisati", rekao je on.

Dodao je da su pravi problem manji ili veći preduzetnici, pa i kompanije koje delom rade u legalnim tokovima poslovanja, a delom u sivoj zoni, s tim što se njihov koncept poslovanja i profitabilnosti zasniva na sivoj ekonomiji, dok je legalno poslovanje samo pokriće za ilegalni biznis.

Prema njegovim rečima takav preduzetnik ili kompanija naoko izgleda sasvim normalno, čak pokazuje znakove dobrog poslovanja, ali kada se imovina uporedi sa legalnim finansijskim pokazateljima, jasno se uoči da postoji ozbiljan disbalans.