NALED: Poljoprivreda, turizam i ekologija su razvojni prioriteti gradova i opština

BEOGRAD – Poljoprivreda i turizam delatnosti su koje lokalne samouprave prepoznaju kao najveću razvojnu šansu, a zaštitu životne sredine kao prioritet za unapređenje kvaliteta života građana, saopštila je danas Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED).

To su, kako se navodi, pokazali novi strateški planovi razvoja 10 gradova i opština, pripremljeni za period do 2030. godine, kojima su definisane mere, kao i sredstva potrebna za postizanje postavljenih ciljeva.

Despotovac, GO Palilula iz Niša, Ivanjica, Kladovo, Loznica, Ljig, Smederevo, Velika Plana i Zaječar planove razvoja uskoro će staviti na javnu raspravu, dok je Subotica bila najbrža i svoj strateški dokument usvojila u decembru.

Planovi su kreirani uz mentorsku pomoć NALED-a i Balkanskog centra za regulatornu reformu, i u saradnji s Republičkim sekretarijatom za javne politike, u okviru projekta "Podrška unapređenju kapaciteta i izradi lokalnih planova razvoja" finansiranog putem Nemačke razvojne saradnje koju sprovodi GIZ, dodaje se u saopštenju.

"Posebno mi je drago da smo doprineli unapređenju i transparentnosti strateškog planiranja, kao i većoj participaciji građana koji su kroz radne grupe, odnosno proces konsultacija, učestvovali u oblikovanju planova razvoja koji samim tim odgovaraju njihovim potrebama. Nadam se da će tako biti i tokom predstojećih javnih rasprava, i da će svi planovi uskoro biti usvojeni", izjavio je direktor programa za dobru upravu GIZ Srbija Štefan Hajek na predstavljanju planova razvoja.

On je ocenio da uključivanje građana u izradu javnih politika na lokalnom nivou predstavlja značajan korak u reformi javne uprave na putu ka pristupanju EU.

Savetnik predsednika Srbije Jerg Heskens istakao je da su efikasna lokalna samouprava i efikasne opštinske procedure ključni faktori uspešnog ekonomskog razvoja Srbije.

"Vlada je prethodnih godina značajno unapredila poslovno okruženje i privredu, ali se poboljšanje nije svuda osetilo jednako. Neke opštine su napredovale više od ostalih. To nas dovodi do ključne poruke, a to je da će Vlada uvek obezbediti sredstva, projekte ili subvencije jednake za sve", rekao je Heskens.

On je, medjutim, istakao da je implementacija na lokalnom nivou ono što pravi razliku.

"Stoga, moj savet za predstavnike lokalnih samouprava je da ne čekate na Beograd. Inicijativa mora biti na vašoj strani, a Beograd će biti vetar u leđa, a ne obrnuto", kaže Heskens.

Direktorka RSJP Bojana Tošić istakla je da plan razvoja lokalne samouprave predstavlja osnovu za dugoročni društveno-ekonomski razvoj lokalne zajednice.

"Važno je napomenuti da su sve lokalne samouprave, obuhvaćene projektom, sprovele opsežne konsultacije i omogućile svakom građaninu i građanki da se čuje njihov glas. RSJP će nastaviti da pruža stručnu i metodološku podršku kolegama iz lokalnih samouprava u daljem procesu sprovođenja plana razvoja, kao i u izveštavanju o postignutim rezultatima", dodala je Tošić.

Izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović ukazala je da izrada strateškog plana razvoja prvi korak ka izgradnji lokalne samouprave po meri privrede i građana.

"NALED kroz Program certifikacije opština s povoljnim poslovnim okruženjem u jugoistočnoj Evropi BFC SEE pomaže lokalnim samoupravama da razviju administraciju i uslove poslovanja po najvišim međunarodnim standardima. Razvijanje modernog plana razvoja je prvi od 10 kriterijuma potrebnih da biste stekli pečat kvaliteta da ste na pravom putu. Ovaj program prošlo je više od 100 gradova i opština iz celog regiona, od čega više od 20 iz Srbije, i svi oni danas imaju jasnu viziju koje su njihove prednosti i šanse da postignu ekonomski napredak", rekla je Jovanović.

Pored poljoprivrede, turizma i ekologije, koje su istakle sve lokalne samouprave, kao razvojne šanse identifikovano je isprovođenje mera podrške preduzetništvu, rekonstrukcija i izgradnja puteva, vodovoda i kanalizacije i poslovnih zona, razvoj eUprave, a značajne aktivnosti usmerili bi i na unapređenje kvaliteta obrazovanja i pristupa socijalnim i zdravstvenim uslugama, izgradnju sportskih terena i rekonstrukciju kulturno-istorijskih objekata.

Građani koji su učestvovali u anketama i izradi planova fokus su pored strateških pitanja stavili i na svakodnevne potrebe – više parking mesta i zelenih površina, rekonstrukciju ulica i puteva, biciklističke staze, dečija igrališta, zatvoreni bazen, više manifestacija i sadržaja za mlade i drugo, navodi se u saopštenju.