Vlahović: Zbog sukoba u Ukrajini usporen oporavak siromašnih kategorija stanovništva u Srbiji

BEOGRAD - Zbog sukoba u Ukrajini prošle godine je bio znatno usporen oporavak siromašnih kategorija stavništva u Srbiji, izjavio je danas predsednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović, na predstavljanju izveštaja UNICEF-a "Uticaj rata u Ukrajini na porast siromaštva u Srbiji sa fokusom na decu".

"Efekat ratnog konflikta na siromaštvo na Zapadnom Balkanu i u Srbiji posebno pokazuje poslednji izveštaj Svetske banke iz aprila ove godine, u kome se vidi da je tempo smanjenja siromaštva znatno usporen u protekloj godini između ostalog i kao posledica rata u Ukrajini, i da je svega jedan odsto ljudi iz zone siromaštva prešlo u drugu, bezbednu zonu u protekloj godini", rekao je Aleksandar Vlahović.

On je dodao je izveštaj, odnosno analiza koju je UNICEF uradio, sa projekcijama za kraj godine, po simulaciji najgoreg, srednjeg i najblažeg scenarija - u zavisnosti od daljeg ishoda konflikta, značajan, jer će pomoći Vladi Srbije da formira nove politike kako bi se ovaj problem rešio.

Direktorka UNICEF-a u Srbiji Dejana Kostadinova rekla je da pomenuta analiza ima za cilj da sagleda posledice rata u Ukrajini na najsiromašniji segment stanovništva u Srbiji, a posebno na decu.

"Sukob u Ukrajini za posledicu ima i usporavanje privrednog rasta, a to ima veliki uticaj na porodice sa decom, posebno one koje su već na granici siromaštva. Prema najskromnijem, najblažem scenariju, predviđa se da će se u ovoj i narednoj godini, kao posledica ratnog sukoba procenat siromaštva kod dece u Srbiji povećati na 13,8 odsto, a to znači još 28.000 dece koja žive ispod granice siromaštva", rekla je Kostadinova.

Ona je naglasila da siromaštvo ima teške posledice na čitav razvoj deteta, kao i njegove izglede za zaposlenje te da se zanemarivanjem dece ne mogu uspešno da izgrade resursi neophodni za ekonomski prosperitet dece, kao i zemlje uopšte.

"Predlažemo Vladi Srbije da izradi sveobuhvatne mere i budžete, da odgovore na ovu situaciju. Smatramo da treba da se pomerimo sa opšte pomoći na pristup usmeren na decu, na adekvatnost programa finansijske pomoći uključujući i dečje dodatke kako bi se pomogla deca", poručila je Kostadinova.

Profesorka Univerziteta Ujedinjenih nacija - Instituta za ekonomska i socijalna istraživanja Franciska Gasman istakla je da je pomoć koju je Vlada Srbije dodelila građanima u oporavku od pandemije znatno pomogla da situacija ne bude dodatno pogoršana.

Gasman je objasnila da su manji privredni rast Istoka i inflacija naudile onima koji su već ugroženi i ostvarili dodatni pritisak na prihod domaćinstva, te su u zavisnosti od statusa, neka domaćinstva započela strategije preživljavanja.

"U većini zemalja širom sveta deca su u najvećem riziku od siromaštva, dodatno mislim na migrante, etničke manjine i decu iz romskih naselja. U Srbiji su siromaštvo i nejednakost veliki problem, i ako pogledate na ono vreme pre pandemije postojalo je smanjenje ove stope, ali pandemija je to zaustavila", rekla je Gasman.

Prema najtežem, odnosno najgorem scenariju, ocenila je Gasman, u kontekstu Srbije očekuje se da kriza u Ukrajini poveća stope siromaštva.

"Najgori scenario je da ode do najgore stope - 173.000 pojedinaca koji će pasti ispod aspolutne linije siromaštva. U najblažem slučaju dodatnih 30.000 dece bi palo ispod linije siromaštva. To su zabrinjavajuće brojke i traže reakciju vlade", rekla je Gasman.

Ona je zaključila da su među najugroženijim grupama i dalje deca iz romskih porodica i naselja.

"Ako pričamo o romskim naseljima i poredimo sa ukupnim stanovništvom u Srbiji, te brojke su ogromne i jasno je da su mnogo ugroženiji. Nema velike promene brojke, one su već toliko visoke da neće biti tako velikog povećanja kao kod ostatka stanovništva", ocenila je Gasman.

Rukovoditeljka programa za praćenje prava deteta UNICEF-a u Srbiji Ana Prodanović iznela je nekoliko predloga za rešenje problema porasta siromaštva kod dece u Srbiji izazvano krizom u Ukrajini.

"Naše preporuke ostaju isto kao što su bile, sa nekim pojačanim glasom ka tome da treba zaista usmeriti pažnju na siromaštvo dece. To treba uraditi tako da se i poveća broj dece koja mogu da dobiju novčanu pomoć, a isto tako da se poveća i iznos koji se dobija u okviru dečjeg dodatka i novčane pomoći. Zatim, da deca starija od 14 dobiju više novca. Jedno od rešenja je i da sva deca koja žive u siromaštvu dobiju dečji dodatak. To bi značajano poboljšalu ovu brojku koju očekujemo da dobijemo na kraju godine", objasnila je Prodanović.

Kancelarija UNICEF-a u Srbiji angažovala je UNU-MERIT da izradi projekcije siromaštva koje uzimaju u obzir uticaje pandemije i mogući uticaj sukoba u Ukrajini na najugroženije grupe u Srbiji, s posebnim osvrtom na decu.

Da bi se obavio ovaj zadatak, tokom 2019. i 2021. godine primenjene su dve različite analitičke strategije i to - analiza efekata pandemije na životni standard poredeći situaciju iz 2019. i 2021. godini, kao i procena predviđenog uticaja krize u Ukrajini na odabrane indikatore životnog standarda na kratak rok (za 2022. godinu) i na srednji rok (za 2023. i 2024. godinu).