Stručnjaci za Tanjug: Nove mere su znak finansijske stabilnosti zemlje

BEOGRAD - Rast plata i penzija, kao i stabilan kurs, jasno pokazuju da je standard u Srbiji danas za više od 50 odsto bolji nego pre desetak godina, ocenjuju stručnjaci.

Takođe, navode da su ekonomske mere, koje je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, znak finansijske stabilnosti zemlje.

"Kada posmatramo realni nivo standarda, čak i u ovom trenutku u odnosu na 2011. godinu, možemo reći da je on za nešto više od 50 odsto bolji. To jeste svakako dobar rezultat, i ne samo počev od inicijalnog nivoa, ali i posmatrajući zemlje u okruženju i evropske zemlje", rekao je Tanjugu Ivan Nikolić iz Ekonomskog instituta.

Navodi da smo čak i tada imali, krajem prve decenije ovog veka, nivo plata koji je delovao visoko, ali da taj nivo plata i te isplate nisu bile održive.

"One su generisale ne samo deficit ne samo u javnim finansijama, već pre svega su širile spoljnotrgovinski deficit i deficit platnog bilansa koji se odrazio u jednom trenutku vrlo nepovoljno i na krizu eksternog duga i javnih finansija. Te reforme su nakon toga bile neminovne i dovele su do tog trenda, ali kada to znamo treba da kažemo da je nakon proleća, početka 2016. taj uspostavljeni stabilan rast stabdarda bio po ekonomiju i po perspektivu zemlje mnogo zdraviji nego što je bilo u decenijama pre toga, a možda čak i od 80-ih godina prošlog veka", rekao je Nikolić.

Na primer, prosečna plata u Srbiji 2010. godine iznosila je nešto više od 330 evra, nakon čega su usledile mere fiskalne konsolidacije koje su, ističu stručnjaci, dale dugoročni rezultat.

Kako kažu, to se sada jasno vidi, jer je prema zvaničnim podacima za osam godina prosečna plata u Srbiji oktobra 2022. gotovo udvostručena.

Desetogodišnji period iza nas obeležen je, navodi Nikolić, krizama i raznim izazovima, počev od mera fiskalne konsolidacije koje su bile, kako kaže, balansiranje tadašnjeg neodrživog stanja u ekonomiji, pa do eksternih šokova počev od migranata, kovid krize, a zatim i rata u Ukrajini, uz trzavice oko KiM.

Urednik ekonomske rubrike u Večernjim novostima Dušan Stojaković rekao je Tanjugu da su finansije poslednjih godina bile dosta stabilne.

"Da li je u pitanju rigidno planiranje troškova, ali svake godine se pojavi situacija da mi imamo veće prihode nego što smo planirali", naveo je Stojaković.

Kaže da ga naročito raduje što su prosvetni radnici dobili povišicu i što će im se popraviti materijalni status.

"Takođe, ta tendencija da se medicinskom osoblju povećavaju plate kako bi se konačno zaustavio egzodus belih mantila je takođe za svaku pohvalu", istakao je Stojaković.

Kada je reč o penzijama, one su 2011. bile u proseku 208,8 evra, a ove godine iznose 321 evro.

"Penzioneri su stub našeg društva, gotovo da postoje šale da ako postoji penzioner u porodici da postoje stabilna i sigurna primanja. Oni su majstori preživljavanja, ne samo to, već dolaze iz nekog drugog sistema gde je red vrednosti bio drugačiji i oni vrlo dobro znaju kako se živi, prvo su plaćali svoje račune, pa onda živeli sa koliko ostane", rekao je Stojaković.

Stabilne finansija i ekonomski napredak, podsećaju stručnjaci, najviše zavisi od stabilnog kursa.

Navode da je domaća monetarna politika u poslednjih 10 godina doprinela tome da kurs bude stabilan.

Nikolić ističe da je stabilnost kursa osnovno sidro za standard i cene.

"Da je kurs bio drugačije vođen, sigurno bismo imali mnogo više problema, kada je inflacija u pitanju. Da nije monetarna politika vođena na način na koji je vođena, apsolutno bismo imali većih problema, odnosno, ajde da kažemo, imali bismo niži standard nego što danas imamo", rekao je on.

Stojaković kaže da smo imali do pre desetak godina inflatorni šok, odnosno, promenu kursa "decembar - januar", kada stranci kupuju devize, pa poraste kurs.

"Pa onda ko je imao platu 500 evra na kraju godine ima 450. Stalno smo bili u vrzinom kolu i nismo mogli ni da zabeležimo rast standarda. Ovde su brojke egzaktne i ono što moram da kažem jeste da veći standard imaju oni zaposleni u javnim preduzećima i na višim pozicijama u stranim firmama", naveo je Stojaković.

Paralelno sa rastom životnog standarda, u poslednjih deset godina rasla je i stopa zaposlenosti u Srbiji.

Podaci Nacionalne službe za zapošljavanje pokazuju da je 2010. godine u našoj zemlji bilo više od 744.000 nezaposlenih. Za period od 12 godina opala je nezaposlenost za gotovo 300.000.

Takođe, broj mladih zaposlenih u periodu od 2012. do 2022. godine veći je za čak 43 odsto.

Uticaj stranih investicija na zapošljavanje je veliki, objašnjava za Tanjug Aleksandar Ljubić iz Saveta stranih investitora.

Ljubić kaže da je Srbija već godinama dobro mesto za privlačenje stranih investicija.

"Ono što mi treba da uradimo ovde jeste da pokažemo da Srbija jeste dobro mesto za život, gde kvalitetno možete živeti i raditi bilo gde u Srbiji, a imati taj kvalitet života koji možete imati bilo gde u Evropi. Vi morate da radite na tome da razvijete infrastrukturu da bi investitor mogao da dođe u svaki deo Srbije i to je nešto što je osetno bolje u poslednjih 10 godina", naveo je Ljubić.

Drugi deo je, dodaje, digitalna infrastruktura, kako bi prenos tehnologije bio u Srbiji identičan, kao i u drugim zemljama.

"I to je ono što strane kompanije rade više od desetak godina kroz zajednička tela koja imamo sa Vladom Srbije. Prošle godine smo završili veliki projekat digitalizacija finansijskih usluga i to sve građani mogu da vide kroz odnos sa bankama i razne aplikacije. To čini građanima i kompanijama život i poslovanje lakšim i to je dobitna kombinacija za privlačenje stranih investitora i utiče na to da što veći broj građana Srbije ostane da živi u svojoj zemlji. Srbija je lider u regionu po privlačenju stranih investicija, ali to nije došlo slučajno, to je došlo zbog simbioze svega navedenog", naveo je Ljubić.

Nikolić je rekao da su strane investicije imale pozitivan efekat, ne samo po pitanju porasta zaposlenih, već pre svega na popravljanju naše eksterne pozicije, odnosno izvoza.

"Veoma visok i dinamičan rast robnog izvoza se duguje njima i njihovim dolaskom se duguje poslednje tri četiri godine tehnološko popravljanje industrijskog sektora, što je upravo nešto odakle potiče ova održivost i odolevanje šokovima koji su prisutni poslednjih godina, praktično smo manje-više neosetno prošli kroz to", smatra Nikolić.

Kada je reč o dualnom obrazovanju, Ljubić kaže da se je to vrsta ulaganja u omladinu i budućnost.

"Te strane kompanije došle su pre 10-15 godina kao proizvoidna delatnost u Srbiju, sa svojim proizvodnim pogonima, a danas te kompanije imaju svoje razvojne centre upravo u Srbiji, i time zadržavaju i zapošljavaju visoko-obrazovnu radnu snagu", rekao je Ljubić.

Struka je saglasna u tome da je veći broj stranih investitora, što više radnih mesta i što više ulaganja u infrastrukturu dobitna kombinacija da Srbija nastavi da se razvija ovim tempom, kao u poslednjih 10 godina.