Hasan Hanić: Zbog sporog pada inflacije prirodno je povećanje referentne kamatne stope

BEOGRAD - Imajući u vidu da se inflacija sporo smanjuje, da je njena stopa i dalje neočekivano visoka, pošto prema zvaničnim izveštajima za jun međugodišnje iznosi 13,7 odsto i imajući u vidu posledice tako visoke inflacije bilo je prirodno da se referentna kamatna stopa poveća, izjavio je profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji Hasan Hanić, povodom podizanja referentne kamatne stope od strane Izvršnog odbora Narodna banke Srbije za 0,25 baznih poena.

"Dobro je to što je ovo povećanje blago. Imajući u vidu očekivano kumulativno dejstvo prethodnih povećanja referentne kamatne stope i da je potrebno da protekne izvesno vreme da bi se osetili efekti njenog povećanja na stopu inflacije bilo je prirodno da Narodna banka donese tu odluku", rekao je on za Tanjug.

 

Istakao je da je povećanje referentne kamatne stope jedna od ključnih poluga za obaranje inflacije, ali da ona, kao i druge mere ekonomske politike, ima i negativne efekte.

Jedan od osnovnih negativnih efekata, jeste moguće nepovoljno odražavanje na izvozne tokove i na priliv investicija po tom osnovu, zatim na kretanje kamatnih stopa na tržištu novca i da tako predstavlja veće opterećenje i za građane u smislu negativnog dejstva na životni standard.

Prema njegovim rečima, trebalo bi imati u vidu da inflacija u određenoj meri, dva do tri odsto deluje i pozitivno na ekonomski rast, ali čim pređe određenu kritičnu granicu, deluje ograničavajuće.

"U tom slučaju sužavaju se svi okviri, investiciona aktivnost, zaposlenost, potrošnja kao izvor rasta, sa svim drugim pratećim negativnim ekonomskim ali i socijalnim posledicama" , istakao je Hanić.

Kada je reč o mogućim daljim potezima NBS vezanim za visinu referentne kamatne stope Hanić kaže da ne očekuje da će na narednoj sednici Izvršnog odbora biti doneta odluka o daljem povećanju, ali da to ne znači da do kraja godine ova stopa neće biti podignuta.

"To će zavisiti od ispoljene tendencije obaranja inflacije. Nadam se da ako povećanja bude da ono neće biti veliko. Očekuje se i da će Evropska centralna banka, gde je stopa inflacije znatno niža, sigurnosti radi, odnosno da bi se smanjila inflatorna očekivanja, još podizati ovu stopu. Ovo zato jer postoji određena psihološka komponenta inflacije da se bude sigurno da smo na silaznoj putanji, što na bazi smanjivanja inflatornih očekivanja već deluje pozitivno na obaranje inflacije", rekao je Hanić za Tanjug.

 

Ocenio je da bi sledeća godina, ako ne bude neprijatnih neekonomskih iznenađenja u vidu vojnih, političkih, prirodnih faktora, mogla biti ekonomski mirnija i stabilnija.

"Stabilniju godinu možemo očekivati s obzirom na stabilizaciju u lancima snabdevanja i u pogledu cena energenata. Tome bi doprinelo i ako i poljoprivreda obezbedila normalne prinose, da ne dođe do poremećaja na tržištu hrane jer cena hrane s obzirom na udeo troškova ishrane u ukupnim troškovima domaćinstava veoma značajno utiče i na obračun indeksa cena na malo, što je indikator inflacije", rekao je Hanić.