Jovanović: U godini u kojoj smo obeležili vek postojanja, fokus je bila prevencija

BEOGRAD - Prateći aktivno stanje i epidemiološku situaciju u vezi sa gripom i u ovoj sezoni, 2024/25. u ovom trenutku registrovan je nizak nivo aktivnosti virusa gripa, rekla je u intervjuu za Tanjug direktorka Instituta za javno zdravlje Srbije (IZJZS) "Dr Milan Jovanović Batut", dr Verica Jovanović.

Ona je napomenula da virus gripa još nije laboratorijski potvrđen na teritoriji cele zemlje, ali da je prisutan i da se očekuje da će se to dogoditi tokom januara i februara.

"Za sada i dalje preporučujemo vakcinaciju za lica koja to nisu učinila, a za koja se vakcine preporučuju", naglasila je dr Jovanović.

Na pitanje šta je obeležilo godinu za nama, kada je reč o radu Instituta, ali i o zdravstvu u Srbiji, dr Jovanović navodi da je ključna bila prevencija, a u tom segmentu, pre svega skrining programi.

"Već od 2012. u našoj zemlji usvojeni su i primenjuju se programi skrininga malignih bolesti, pre svega raka grlića materice, dojke i raka kolona i rektuma, odnosno, debelog creva", naglašava ona.

Dodaje da kada je u pitanju primena inovativnih programa kako i na koji način uticati na neke učestalije bolesti, u Beogradu se sprovodi skrining za rano otkrivanje raka pluća.

"Ako posmatramo podatke IZJZS 'Batut', kod žena na prvom mestu, kada je reč o malignitetima, je oboljevanje od raka dojke, dok je na drugom mestu rak pluća, koji je na prvom mestu kod muškaraca", navela je ona.

Ističe da je važno preventivne preglede sprovoditi svuda, bilo da se radi o organizovanom skriningu koji podrazumeva obavezno pozivanje građana, ili oportunom skriningu, kada se radi isti pregled, ista metoda, a koji je dostupan i bez direktnog poziva na ime.

"U domovima zdravlja su dostupni testovi za rano otkrivanje nevidljive krvi u stolici, što je test za rano otkrivanje raka debelog creva i rektuma i svako ko poseti izabranog lekara može da odradi taj skrining", kaže dr Jovanović.

Skrining test za žene starosti 45 do 69 godina, kada je reč o raku dojke je mamografija, podseća Jovanović.

"Ultrazvučni pregledi su za mlađe žene, ali one dame koje u svojoj porodičnoj anamnezi imaju dijagnozu raka dojke kod najbliže srodnice, treba već od 40. godine da urade prvu mamografiju. I, kada je u pitanju skrining za rano otkrivanje raka grlića materice, papa test je tradicionalni pregled, ali sada ćemo raditi i na inovativnim, novim strategijama, koji treba da olakšaju preglede na celoj teritoriji zemlje za sve uzraste. Radi se o HPV tipizaciji, koja će se sprovoditi tokom sledeće godine, a studija će nam dati smernice kada i na koji način primeniti test", pojasnila je direktorka Instituta za javno zdravlje Srbije.

Posebno ukazuje na to da su ovo najznačajniji programi prevencije malignih bolesti, a sigurno je, kako dodaje, da će se raditi i na uvođenju novih, posebno za mušku populaciju.

"Karcinom prostate, tu će se raditi laboratorijske analize koje mogu ukazati na sumnju za postojanje raka. Ako se otkriju na vreme, maligne bolesti mogu postati hronična stanja koja su preduslov za izlečenje i očuvanje kvaliteta života", poručila je ona.

Kada je reč o kontroli zaraznih bolesti, dr Jovanović podseća da je tokom pandemije kovida institut "Batut" imao značajnu ulogu u procesu dijagnostike, praćenja epidemiološke situacije na situacije Srbije.

"Veoma značajno je bilo, a i sada jeste, testiranje, uzimanje briseva i utvrđivanje prisustva različitih virusa koji mogu biti uzročnici epidemijskih ili pandemijskih pojavljivanja bolesti i zato smo sada posebno zaduženi za to da pratimo sezonski grip. Mi se sećamo prethodne pandemije koja je bila 2009. godine, pandemija koja je obeležila tu vrstu gripa i taj virus se sada posebno prati u našoj evidenciji", rekla je ona.

Ističe da je Institut "Batut" nacionalni predstavnik Srbije u mreži SZO za primenu međunarodnog zdravstvenog pravilnika u vezi sa zaraznim bolestima.

"Zadatak je da se prate sve zarazne bolesti koje predstavljaju rizik za zajednicu. Ukoliko postoje rizični slučajevi, onda se prati izvor te infekcije, odnosno, gde se kretao pacijent kod kojeg je utvrđen virus. Uloga Instituta "Batut" je da u međunarodnoj komunikaciji izveštava o situaciji sa virusima u zemlji, takođe i o svim ostalim slučajevima poput groznice Zapadnog Nila", navela je.

Dodaje da će i u narednoj godini, poseban fokus "Batuta" biti na unapređenju kapaciteta za ranu dijagnostiku zaraznih bolesti.

"Imamo čast da najavimo da je u toku velika rekonstrukcija mikrobioloških laboratorija u našem Institutu. Time će se uticati na brzinu dijagnostike i istovremeno na sprovođenje specifičnih laboratorijskih procedura, uz primenu savremene opreme, uz podršku Ministarstva zdravlja i IPA projekata, a finansirano od strane EU. Na taj način idemo u korak sa najsavremenijim procedurama", rekla je.

Ističe da su kapaciteti u mikrobiološkim laboratorijama od velikog značaja za brzo reagovanje i postavljanje pravovremenih dijagnoza.

"Uvek je jednostavnije da ne moramo da šaljemo u laboratorije van zemlje, već da to radimo ovde", ističe.

U 2024. godini Institut "Batut" obeležio je vek postojanja, a direktorka podseća da je fokus rada na prosvećivanju i promovisanju znanja i veština koje su u prošlosti bile od ključnog značaja za uspostavljanje zdravstvene kulture.

"Ova ustanova je pre svega zdravstvena, ali od 2022. godine i naučni institut. Pored zdravstvenog prosvećivanja i rada u oblasti medicine, bavimo se i naučnim radom, pri čemu naučno veće ove kuće ima brojne aktivnosti i zaduženja. Jedno od tih zaduženja bilo je organizacija Međunarodne konferencije, sa više od 700 učesnika iz zemlje i inostranstva", podsetila je ona.

Dr Jovanović zaključuje da je saradnja "Batuta" sa najznačajnijim svetskim institucijama, kao i regionalnim, od ključnog značaja za unapređenje zdravlja građana.