1. januar 2025 06:55

U Utkiagviku u SAD i Murmansku u Rusiji polarna noć donela potpuni mrak

Izvor: TANJUG

podeli vest

U Utkiagviku u SAD i Murmansku u Rusiji polarna noć donela potpuni mrak

Foto: AP Photo/Joshua A. Bickel

UTKIAGVIK - Za žitelje gradića Utkiagvik na Aljasci, koji ima oko 5.000 stanovnika, kao i za one koji žive u svega nekoliko gradova i naselja na Grendlandu, u Norveškoj i u Rusiji, koji se nalaze blizu, ili unutar Arktičkog kruga, zbog "polarne noći" Nova godina je počela u potpunom mraku.

U Utkiagviku, koji je ranije bio poznat kao Barou, "polarnu noć" traje 65 dana, što se smatra najdužim periodom za taj prirodni fenomen, a ovaj gradić se od sunca oprostio 18. novembra prošle godine, kada je ušao u "polarnu noć".

Kako je u svom izveštaju navela televizija Foks, žitelji Utkiagvika, najsevernijeg grada u Sjedinjenim Američkim Državama, koji se nalazi oko 530 kilometara severno od arktičkog kruga, sledeći izlazak sunca će videti tek 22. januara, kada će sunce izaći u 13.15 sati, a zaći će samo 48 minuta kasnije.

Do tada, nebo bi moglo da poprim nijanse azurne ili ljubičaste boje, ali sunce neće dolaziti do linije horizonta.

Utkiagvik svoju sunčevu svetlost pokupi u letnjem periodu, kada dan traje 24 sata, što će se dogoditi između 11. maja i 19. avgusta.

Najveći grad na svetu koji ima polarnu noć je Murmansk u Rusiji, čijih je skoro 300.000 stanovnika novu godinu takođe dočekalo u mraku. Polarna noć u Murmansku počela je 2. decembra i trajaće do 11. januara, uz relativnu vidljivost između 10.00 i 15.00 sati u tom periodu, koja se opisuje kao sumrak.

Zbog nagiba Zemlje oko svoje ose, regioni u arktičkom krugu mogu da ostanu okrenuti na suprotnoj strani Zemljine polulopte od sunca danima, nedeljama ili čak mesecima u vremenu između jesenje i prolećne ravnodnevice, kada traje "polarna noć".

Na severnom i južnom polu postoji samo jedan izlazak i jedan zalazak sunca godišnje.

Sunce na severnom polu izlazi na prolećnu ravnodnevicu, a zalazi na jesenju ravnodnevicu, što znači da ta tačka Zemljine lopte ima dnevno svetlo između marta i septembra.

Tokom jeseni i zime mrak na severnom polu traje šest meseci, a jedina svetlost potiče od zvezda, Meseca i aurore borealis.