Jelena Begović: Početak izgradnje objekata za BIO4 Kampus i veća promocija nauke u 2025.

BEOGRAD - Ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Jelena Begović najavila je danas da će u 2025. godini početi izgradnja objekata za BIO4 Kampus koji bi, prema njenim rečima, mogao da postane nova kuća za naučnu zajednicu Srbije u oblasti veštačke inteligencije i informacionih tehnologija.

Razvoj veštačke inteligencije ne samo da menja način na koji radimo već i otvara put inovacijama i startap kompanijama, a Begovićeva je rekla za Tanjug da nauka igra ključnu ulogu u razvoju društva i najavila za 2025. novi početak u promociji nauke u Srbiji.

Takođe, Srbija će u 2025. predsedavati Globalnim partnerstvom za veštačku inteligenciju.

Kada je reč o BIO4 Kampusu, predstavljaće spoj biomedicine, biotehnologije, bioinformatike i biodiverziteta, jedinstven multidisciplinarni projekat u širem regionu, a planirano je da se u njemu, na oko 30 hektara, nalaze naučne institucije i fakulteti.

"Želimo da internacionalizujemo BIO4 Kampus, što znači da nam je cilj okupljanje malo šire zajednice i da našu dijasporu, makar delimično, vratimo u Srbiju", rekla je Begovićeva.

U okviru BIO4 Kampusa nalaziće se Ekstenzija NTP Beograd za BIO4 startape, sedam centara izuzetne naučno-istraživačke infrastrukture (core facilities), centar za smeštaj studenata i gostujućih istraživača, kongresni centar, multimedijalni izložbeni centar nauke, proizvodni kapacitet i drugi sadržaji.

U BIO4 Kampusu biće u celini smešteni Farmaceutski i Biološki fakulteti Univerziteta u Beogradu, dok će Polјoprivredni, Hemijski, Tehnološko-metalurški, Medicinski i Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja ovog univerziteta u BIO4 Kampusu imati svoje relevantne organizacione delove.

Naučni instituti koji će u celini biti smešteni u taj kampus su Institut za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, Institut za medicinska istraživanja, Institut za multidisciplinarna istraživanja, Institut za primenu nuklearne energije i Institut za hemiju, tehnologiju i metalurgiju, dok će Institut za veštačku inteligenciju, Institut za biološka istraživanja "Siniša Stanković", Institut "Biosens" i Institut za kardiovaskularne bolesti "Dedinje" imati svoje relevantne organizacione delove.

Begovićeva je rekla da će fokus ministarstva u 2025. biti edukacija naših naučnika, kako bi im se omogućilo da svoje ideje pretoče u konkretne proizvode i usluge.

"Radićemo i na promociji naših talenata, kako bi i građani postali svesni koliko je bitno da ulažemo u nauku i koji efekat ta nauka ima na njihovu svakodnevnicu", dodala je ona.

U Beogradu je početkom decembra bio Samit Globalnog partnerstva za veštačku inteligenciju, u novembru Srbija je učestvovala na Veb samitu u Lisabonu, a ministarka ističe da je bitna međunarodna komponenta ovakvih događaja, jer nam je cilj privlačenje istraživačko-razvojnih centara iz čitavog sveta.

"Na Veb samitu 60 naših startap kompanija dobilo je šansu da postane deo te međunarodne zajednice i da pokažu šta Srbija zaista radi, kakve se ideje ovde rađaju i da na kraju krajeva promovišu Srbiju s jedne strane, ali i svoje kompanije s druge strane i da možda privuku neke investitore", kazala je ministarka za Tanjug.

Globalno partnerstvo za veštačku inteligenciju se kao jedna velika međunarodna organizacija spojila sa Međunarodnom organizacijom za razvoj - OECD zbog čega je, prema rečima ministarke, važno da naša zemlja i tu ima reč.

"U toku 2025. predsedavaćemo Globalnim partnerstvom za veštačku inteligenciju zajedno sa kolegama iz Slovačke. Iz aspekta nauke, razvoja i novih tehnologija jako je bitno da budemo u centru dešavanja. Što se tiče veštačke inteligencije, zaista smo uspeli da budemo u centru dešavanja i to nam jeste jedan od strateških pravaca kada pričamo i o nauci i o tehnološkom razvoju u Srbiji", naglasila je Begovićeva.

Na Samitu Globalnog partnerstva za veštačku inteligenciju izglasano je donošenje Beogradske deklaracije u oblasti veštačke inteligencije, ali je za njenu primenu bila neophodna administrativna procedura Evropske unije, koja je, kako je rekla, završena.

"Deklaracija je zvanično usvojena. Zaista sam ponosna što je ideja iznikla iz Srbije i nekako ostavljamo istorijski trag. Insistirali smo da se što više zemalja uključi u ovaj proces, da ne izostavimo nijednu zemlju koja nije dovoljno tehnološki razvijena, kako bi se smanjio jaz i da se nauka mnogo više pita kada pričamo o regulativi, etici i upotrebi veštačke inteligencije", rekla je Begović.

Beogradska deklaracija promovisaće inovativnu primenu veštačke inteligencije, veštačku inteligenciju koja štiti intelektualnu svojinu i zagovaraće primenu veštačke inteligencije tako da ona obezbedi smanjenje digitalnog jaza između razvijenih i manje razvijenih zemalja.

Begovićeva ističe da će biti potpisivanje novih memoranduma o razumevanju, kao i da će se postojeći popeti na nivo konkretnih koraka u smislu jačeg finansiranja mladih koji žele da se školuju u oblastima obuhvaćenim BIO4 Kampusom.

"Krajnji cilj nam je da dovedemo istraživačko-razvojne centre da budu tu, da zapošljavaju naše eksperte i da kreiramo jedan novi ekosistem oko biotehnologija, oko biomedicine, oko zaštite biodiverziteta i naravno informacionih tehnologija uključujući veštačku inteligenciju. Cilj nam je ne samo da privučemo najveće kompanije, nego i startape, mala i srednja preduzeća", rekla je Begovićeva.

U poslednje dve godine Srbija je dobila 300 novih startap kompanija u kojima radi oko 6.000 ljudi, a ministarka naglašava da je u pitanju jedna nova realnost u svetu ekonomije, koja je karakteristična za razvijene zemlje.

"U pitanju je potpuno drugačiji način poslovanja u odnosu na standardna preduzeća. Zahtevaju mnogo više državne podrške u početku, kasnije ih preuzimaju neki privatni fondovi koji ih finansiraju, vrlo su rizične, ali to su kompanije koje menjaju svet. Srbija je takođe u jednom eksponencijalnom rastu, zaista nam raste broj tih kompanija, što znači da postoje ideje, da postoje hrabri, mladi ljudi koji su spremni da rizikuju", rekla je ona.

Gejming industrija, kako kaže, posebno beleži rast startap kompanija, a u čemu ona vidi šansu za ostanak mladih u zemlji.

"Radićemo na daljoj podršci startap ekosistemu i mladim ljudima. Takve kompanije jako brzo dožive rast i mogu da utiču na lokalnu ekonomiju", ocenila je.

Na pitanje da li u 2025. možemo očekivati prvog "jednoroga" u Srbiji, Begovićeva kaže da nije lako dostići potrebnu vrednost za to.

"To je startap koji ima vrednost od milijardu dolara i u najrazvijenijim zemljama imamo rast broja tih kompanija. Sigurna sam da će nam se u jednom trenutku desiti 'jednorog', ali za sada moramo da jačamo postojeći sistem", kaže Begovićeva.

Govoreći o podsticaju razvoja nauke u našoj zemlji, ministarka kaže da nastavljamo da se umrežavamo sa globalnom naučnom i inovacionom zajednicom.

"Te dve oblasti su jako povezane, jer su na kraju krajeva tehnologije koje nam danas menjaju svet, kao što su biotehnologija I veštačka inteligencija, utemeljene u snažnoj i dobroj nauci, a onda kasnije nađu svoju primenu. Za to nam trebaju ljudi koji su obrazovani, hrabri, ambiciozni i treba da ih podržavamo počev od srednje škole, kroz fakultete i kasnije u toku njihovih karijera. Nema više razvoja bez nauke", zaključila je Begovićeva.