Petar Vojnović: Avion je i dalje najbezbedniji vid prevoza, jedna nesreća na 1,26 miliona letova

BEOGRAD - Urednik portala "Tango six" Petar Vojnović izjavio je danas, komentarišući nedavne nesreće sa padovima aviona u Kazahstanu i Južnoj Koreji, da je avion i dalje najbezbedniji vid prevoza i da se u 2023. godini u proseku dogodila jedna nesreća na svakih 1,26 miliona letova u celom svetu, što je bila najbolja statstika u poslednjih 10 godina.

"Udruženja koja se bave avio saobraćajem matematički su izračunala...po prethodnim podacima, da bi morali 103.000 godina svaki dan da letite, da bi vam se po agregiranim podacima svih nesreća koje su zabeležene, nešto dogodilo", rekao je Vojnović za Tanjug.

On je naveo da je to i dalje jako mala verovatnoća i uporedio je to sa podacima za Srbiju, gde nacionalni avioprevoznik Er Srbija obavi godišnje oko 45.000 letova, a da se ništa ne dogodi.

"Prošle godine, u martu, imali su ono izletanje sa piste, čak i nije bio njihov avion, nego iznajmljena posada. Nacionalna aviokompanija i dalje ima taj, zaista impresivan bezbednosni rekord. Ali ako bi to primenili, onda imamo jedan događaj, koji nije bio fatalan udes, na 45.000 letova", rekao je Vojnović i dodao da je po statistici avion i dalje najbezbedniji, najpraktičniji i najbrži vid prevoza.

Govoreći o nesreći aviona u Južnoj Koreji, naveo je da se na osnovu video snimaka može zaključiti da je došlo do usisavanje ptica u jedan od motora aviona, ali kako ističe, to nije dovoljno da bude razlog nesreće, jer avioni mogu da slete i sa jednim motorom, a u nekim situacijama čak i bez motora.

Vojnović je ukazao da je prošlo tri minuta od tog događaja, do sletanja na pistu u suprotnom pravcu od predviđenog.

"Nakon tog usisavanja ptice, nastaje magla onoga što znamo, odnosno nemamo pojma zbog čega su se određene stvari dogodile. To je i dalje nešto što bi istraga trebalo da pokaže. Tri minuta im je trebalo, da umesto tog pravca gde su trebali da slete, a čak i kada imate takav incident, procedura je da se nastavi sa sletanjem - oni su iz nekog razloga odlučili da slete na suprotan pravac piste, da naprave jedan polukrug, ne zna se zbog čega", rekao je Vojnović.

Dodao je da su podaci pokazali da je letelica imala kontakt sa zemljom tek nakon 1200 metara od praga piste, u drugoj trećini, iako je pravilo da sletanje počne u prvoj trećini, kao i da avion nije imao izvučen stajni trap i zakrilca.

Vojnović je naveo i da je letelica u jednom momentu bila u tzv. "ground effect"-u, odnosno da zbog aerodinamičkog fenomena nije ni mogla da sleti zbog vazdušnog jastuka pod njom.

Podsetio je da je avion velikom brzinom udario u ogradu koja je na tom mestu postavljena kao odbrana od poplava i ocenio da je još rano da se o ovoj nesreći priča kao o nesreći izazvanoj ljudskim faktorom, koji je inače, kako kaže, krivac za više od 70 odsto svih nesreća.

Kada je o nesreći koja se dogodila pri padu azerbejdžanskog aviona u Kazahstanu reč, Vojnović je podsetio da je ta letelica išla do ruskog grada Grozni, koji je taj dan napadan od strane ukrajinskih dronova.

"Sada izlaze informacije da je to jutro zaista bio napad ukrajinskih, malo većih, dronova, da je zbog očekivanih napada i ranije tu bilo razmešteno nekoliko varijanti PVO sistema. I iz prvih informacija, putnički avion Embraer 190 je bio na toj redovnoj liniji i nije sleteo na aerodrom destinacije... Nije im bilo zabranjeno da slete. Jeste, bila magla, ali je došlo do toga da umesto da idu pravo na aerodrom, da im kontrola letenja naređuje da skrenu desno, dakle da idu preko Kaspijskog mora u Kazahstan", rekao je Vojnović.

Na snimcima nesreće, dodaje on, moglo se videti da su piloti imali gotovo nemoguće upravljanje letelicom.

"Tada u prvim tim trenucima nismo znali zbog čega. To je bilo prilično neobično. Pilot skoro svih putničkih aviona na planeti, kada on sa onim svojim džojstikom upravlja avionom, pošto je to velika površina, treba mu hidraulika, on upravlja putem hidraulike. Svi putnički avioni imaju dva ili više hidrauličkih sistema. Konkretno ovaj avion ima čak tri. To što smo videli prvo na snimku gotovo nije moglo da se desi, jer ne mogu da otkažu sva tri. Tada je bilo u domenu spekulacije, da je moralo nešto da se dogodi, da spolja preseče sva ta tri sistema", rekao je Vojnović.

Naveo je da je na snimcima posle nesreće bilo moguće videti tragove na olupini, karakteristične za šrapnele fragmentacionih bojevih glava PVO raketa i dodao je da se na osnovu informacija od ruskih kanala može zaključiti da je došlo do tzv. magle rata i da PVO komandanti nisu znali šta se dešava, jer je deo ruske vojske na taj prostor doneo sisteme za protivelektronsko dejstvo, da bi ometali ukrajinske dronove.

"Tako su onemogućili i svoje, da budu u sposobnosti da imaju situacionu svest, da li je to putnički avion ili nije i onda su lansirali raketu i oborili su avion... Ne možemo reći da su namerno oborili", zaključio je Vojnović.