Sednica Ekonomskog kokusa Skupštine Srbije: Ukidanje konverzije ubrzaće gradnju i olakšaće rad privredi

BEOGRAD - Ukidanje konverzije uz naknadu, predviđeno izmenama Zakona o planiranju i izgradnji, ubrzaće gradnju i olakšati rad privredi, koja će novac moći da uloži u nove investicije, čime se otvaraju nova radna mesta i podstiče ekonomski rast, saglasili su se predstavnici struke i poslovne zajednice koji su danas učestvovali u diskusiji o Predlogu izmena i dopuna zakona o planiranju i izgradnji na sednici Ekonomskog kokusa Skupštine Srbije.

Novinar Miša Brkić istakao je da će ukidanjem konverzije uz naknadu, suštinski profitirati svi - država, poslovna zajednica i građani.

"Kao novinar koji se bavi ekonomskim temama, dugo posmatram ovaj fenomen, odnosno problem konverzije i to je zaista fenomen koji traje 15 godina. Od kada je ta mogućnost uvedena u zakon, postoji saglasnost poslovnih ljudi da je to nešto što nije dobro za privredu, ali 15 godina taj član zakona opstaje", primetio je on.

Ocenio je da, ako je tačan podatak da je od 2010. do ove godine u državni budžet ušlo oko 30 miliona evra, onda smo svi, rekao je žargonski, "klali vola za kilo mesa".

Dodao je da su poslovni ljudi, u svim razgovorima, u poslednjih 15 godina konstantno isticali kao najveći problem - konverziju.

"Polazna pretpostavka za ukidanje konverzije, po mom sudu je što će se, pre svega, osloboditi zarobljeni potencijal u sprskoj privredi. Druga stvar je oslobađanje zabluda iz prošlosti da država nedostajući novac treba da obezbedi nametima od poslovnih ljudi, a treća važna stvar je da ovim zakonskim rešenjem, vlast želi da predupredi moguću recesiju u građevinskoj industriji", pojasnio je Brkić.

Istakao je da će od ukidanja konverzije korist svakako imati država, koja će povećanjem investicija doći do većih prihoda, lakše nego od naplate konverzije.

Uz to, ovakvo zakonsko rešenje znači i promenu ponašanja administracije, iz pasivnog odnosa u kojem smišlja propise i obezbeđuje deo novca za državu, ka aktivnom odnosu.

Takođe, istakao je da će i poslovni ljudi imati korist, pre svega manji trošak za investiranje, što znači više kapitala za ulaganje.

"Za njih to znači i manju neizvesnost, kraće procedure, kako im kapital ne bi stajao zarobljen", dodao je Brkić.

Korist od ukidanja konverzije osetiće i građani, jer će to dovesti do veće stambene izgradnje, veće ponude stanove, a to znači manje cene. Takođe, uz veće investicije raste broj radnih mesta, ukazao je Brkić.

Pojasnio je da bi, ako se pođe od pretpostavke da ova promena Zakona može da aktivira gotovo 15 miliona kvadrata za novu gradnju, to bi imalo značajan efekat na rast BDP-a i to od nekoliko milijardi evra.

Dobit za državnu kasu, kroz različite poreze, doprinose i takse, ubuduće bi, u optimističnijem scenariju mogao da bude između tri i četiri milijarde evra, ali i u nekom konzervativnije, čak 2,5 do tri milijarde evra, naglasio je Brkić.

On je naveo i da ukidanje naknade za konverziju vraća Srbiju na svetsku mapu demokratskih država.

"Srbija je bila jedina u regionu koja je ovako otvoreno imala naknadu za konverziju i dugo se dvoumila da li da je ukine ili ne. Ovo poboljšanje zakona svrstava Srbiju među države koje prihvataju evropsko zakonodavstvo", rekao je Brkić.

Profesor Dragoslav Šumarac, bivši ministar urbanizma, istakao je da će struka u ovom zakonu "pronaći mesto", što nije bio slučaj pre četiri ili pet godina, jer će biti pojednostavljene procedure, lakše će se dobijati informacije o lokaciji.

On je posebno pozdravio ponovno osnivanje Agencije za prostorno planiranje.

"Ona je osnov za nas građevince, kao temelj za zgradu. Potojanje planova je ključno, jer to sprečava bespravnu gradnju. Da ne govorim da su bez te Agencije ugroženi nacionlani parkovi i sva zaštićena područja", rekao je Šumarac.

Dragana Vujko iz kompanije "Filip Moris" istakla je da će najavljene izmene Zakona značiti da njihova fabrika u Nišu konačno može dodatno da investira u nove proizvodne kapacitete.

Podsetila je da je pre nekoliko godina, kada je "Filip Moris" ušao na srpsko tržište, privatizacija podrazumevala plaćanje privatizacione sume od oko 500 miliona dolara, a da je kompanija do sada investirala oko 900 miliona evra.

"U ugovoru o privatizaciji u procenu vrednosti kapitala ušlo je i građevinsko zemljište, ali od tada do danas nismo uspeli da završimo konverziju zemljišta i da steknemo preduslove za dodatne investicije i širenje van okvira same fabrike. Zato nas ovo rešenje raduje, jer sada naša farbika u Nišu ima mogućnost za dalje investicije u proizvodne kapacitete, ali i u održivost proizvodnje. Gotovo nam je neverovanto da smo ovo dočekali", rekla je Vujko.

Zoran Daljević iz Atlantik grupe pozdravio je promene zakone koje idu u pravcu digitalizacije kroz e-prostor, ubrzavanje izdavanja dozvola i odgovornost onoga ko ih izdaje, kako bi se poštovali predviđeni rokovi.

"Danas imamo mnogo problema oko rokova i ovo je veliki korak napred", konstatovao je Daljević.

Pohvalio je i fokus zakona na zelenoj gradnji, a pre svega, na izdavanju energetskih pasoša, što će, na korist i kupaca i investitora, uvesti red.

"Želimo da gradimo u Srbiji. Imamo u planu gradnju nove fabrike za smoki i logističkog centra - investiciju vrednu oko 50 miliona evra, ako ne i više. Sa ovim zakonom ćemo dobiti priliku da to i uradimo, da budemo konkurenti na tržištu, i u odnsu na druge zemlje u okruženju", rekao je Daljević.