Vladimir Vasić: Dobra vest je što se inflacija zaustavila i krenula da se spušta

BEOGRAD - Finansijski konsultant Vladimir Vasić rekao je danas da je dobar trend što se inflacija zaustavila i krenula da se spušta, kao i da će veća smanjenja inflacije biti toku prve polovine 2024. godine.

"Do kraja naredne godine očekujem da se vratimo na inflaciju koja je poželjna i koja iznosi tri odsto", istakao je on za Tanjug.

Upitan kada će robi široke potrošnje početi da opada cena, Vasić ističe da to može da se desi na jesen u nekim elementima poput poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda.

On ističe da su vesti ohrabrujeće, pošto smo imali inflaciju od 16,7 odsto koja je pogodila i dobar deo sveta.

"To vidimo iz pokazatelja NBS i statistike koja prati tu tematiku. Inflacija ne može lako da se istisne iz sistema. Period vraćanja u granice normale je, maltene, duplo duži nego njen rast. Sama monetarna politika ne sme da bude naglo skokovita, već postepena", naveo je Vasić.

On ističe i da je NBS imala dva stopiranja referentne kamatne stope.

"Impulsi su takvi da se inflacija iz meseca u mesec smanjuje za po jedan bazni poen, pa možemo očekivati da do kraja godine padne na osam odsto", naveo je Vasić.

On je rekao da ljudi kao pojedinci utiču na kreiranje cena na tržištu, tako što su u mogućnosti da kazne one koji podiže cene.

"Postoje posebni sajtovi koji prate pojedine artikle iz široke potrošnje. Moguće su razlike po 100 i 200 odsto u ceni za proizvode istog proizvođača. To je nedopustivo. Mi kao kupci kažnjavamo one koji to rade, a kupujemo tamo gde je povoljnije", objasnio je Vasić.

On dodaje da je smanjen obim kredita koji je iz godine u godinu rastao negde ispod jedan odsto.

Nuspojava koja prati podizanje referentnih kamatnih stopa je usporavanje privredne aktivnosti. Monetarni mehanizam deluje tako što učini novac nedostupnijim. Moramo voditi računa da privredna aktivnost ne uspori totalno", istakao je Vasić.

Stručnjak navodi da očekuje da rast društvenog proizvoda u EU bude između 0,7 i 0,9 odsto u ovoj godini.

"Naš uvoz i izvoz zavisi od 60 odsto razmene sa EU, pa kada se kod njih uspori privredna aktivnost onda se smanjuje potreba za robama i uslugama kod nas", naveo je on.

Naveo je da kao mogućnost postoji i to da se do kraja godine poveća referentna kamatna stopa, i da imamo najavu iz Evropske centralne banke da i oni o tome razmišljaju.