EPS u prvoj polovini 2023. ostvario tri puta veću neto dobit od planirane

BEOGRAD - Prvu polovinu 2023. godine EPS grupa završila je sa neto dobitkom koji nakon oporezivanja iznosi 61,8 milijardi dinara, što je tri puta više od planiranih 21,8 milijardi dinara.

Dobri rezultati ostvareni su zahvaljujući dobroj hidrologiji, manjim troškovima nabavke eksternog uglja za termoelektrane, dobiti od izvoza električne energije i smanjenju sveukupnih troškova.

U Izveštaju o relizaciji trogodišnjeg plana poslovanja EPS-a za period od 1. januara do 30. juna 2023. godine navedeno je da su dobri rezultati ostvareni usled dobre hidrologije, kao i manjih troškova nabavke eksternog uglja za potrebe rada termoelektrana, dobiti od izvoza električne energije i smanjenja sveukupnih troškova, objavio je portal Energija Balkana.

Konkretno, stabilna proizvodnja, povoljni hidrološki uslovi i dobro planiranje omogućili su da EPS prodaje viškove električne energije na berzi i slobodnom tržištu.

Od nove godine EPS je proizveo 17.810 gigavata po satu električne energije, što je na nivou planirane proizvodnje, a za 16 odsto (2.453) više u odnosu na isti period prethodne godine.

U ukupnoj strukturi proizvodnje termoelektrane na ugalj su proizvele 56,6 odsto električne energije, hidroelektrane 41,3 odsto, Panonske TE-TO su ostvarile 1,9 procenta ukupne proizvodnje, a obnovljivi izvori su učestvovali sa 0,2 odsto u ukupnoj proizvodnji EPS-a.

Umesto Miroslava Tomaševića, pod čijom upravom je EPS uspeo da prevaziđe krizu iz decembra 2021. godine i stao na zdrave noge, za novog vršioca dužnosti generalnog direktora AD Elektroprivrede Srbije imenovan je Dušan Živković.

Takođe, u EPS-u je pod upravom Nadozrnog odbora kompanije, u kome su čak tri člana stranci (Norvežani) raspisan konkurs za izbor generalnog direktora.

U toku prvog polugodišta završena je transformacija ovog javnog preduzeća u akcionarsko društvo.

EPS je završio 2022. godinu sa minusom od 72,7 milijardi dinara.

Loši finansijaki rezultati prošle godine posledica su havarija u obrenovačkim termoelektranama i na kopovima Rudarskog basena Kolubara, što je dovelo do smanjene proizvodnje uglja i električne energije, čiji je manjak za domaću potrošnju nadoknađivan kupovinom na tržištu, često iz uvoza.

Na minus u kasi EPS-a tokom 2022. godine uticala je i odluka države da zbog energetske krize i enormnog poskupljenja struje na tržištu ograniči cenu za garantovano i komercijalno snabdevanje.

Istovremeno je EPS bio suočen i sa uvozom uglja, nabavkom skupih tečnih goriva i prirodnog gasa.

Negativnim rezultatima EPS-a prošle godine doprinele su i naknade za podsticaj povlašćenih proizvođača električne energije kao i taksa za javni medijski servis.

Zahvaljujući tome što je hidrološka situacija znatno bolja nego u istom periodu prošle godine hidrolektrane EPS-a su proizvele 7.354 gigavata električne energije, 40 odsto više nego u prvih šest meseci 2022.

I dunavske i drinske hidroelektrane su maksimalno koristile dotoke.

Ostvareni prosečni dnevni dotoci na Dunavu su u ovom periodu bili za 58 odsto viši od ostvarenih prosečnih dotoka u istom periodu prethodne godine, a prosečni srednji dnevni dotoci na Drini bili su veći za 60 odsto.

Iz EPS-a ističu da se pripremaju za buduću proizvodnju, da su do 30. juna obavljeni remonti na agregatima Reverzibilne hidroelektrane (RHE) Bajna Bašata A1 i HE Kokin Brod A1.

U toku je projekat revitalizacije agregata HE Đerdap 1 A3, započet 1. septembra 2022. godine.

Istovremeno je u termoelektranama proizvdeno za tri odsto više električne energije u odnosu na isti period prethodne godine – 10.421 gigavata po satu.

Termoelektrane na ugalj proizvele su 10.088 gigavata po satu električne energije, što je manje od planirane proizvodnje za pet odsto, ali za tri odsto više u odnosu na proizvodnju u istom periodu prethodne godine.

Iz gasa su blokovi Panonskih TE-TO ostvarili plan, proizvodnjom 333 gigavata po satu, što je za 20 odsto više u odnosu na proizvodnju u istom periodu prethodne godine.